OPSADNO STANJE U ŽENEVI PRED ISTORIJSKI SUSRET PUTINA I BAJDENA! Vojska na ulicama, lovci u pripravnosti, snajperisti po obodima... Šta svet može da očekuje od sastanka dvojice lidera?

Predsednici Sjedinjenih Američkih Država i Rusije Džozef Bajden i Vladimir Putin sastaće se danas u Ženevi, i to će biti njihov prvi zvanični susret kao dva predsednika

Detalji samita u Ženevi su dogovoreni na sastanku savetnika za nacionalnu bezbednost SAD DŽejka Salivana i njegovog ruskog kolege Nikolaja Petruševa. Dvojica lidera će razgovarati o bilateralnim vezama, problemima vezanim za stratešku nuklearnu stabilnost, navodnom ruskom uplitanju u izbore, hakovanju i drugim pitanjima, uključujući saradnju u borbi protiv kovid-19 i regionalne sukobe.

Sastanak je zakazan je za 13 sati po lokalnom vremenu i prvo će biti održan u užem, a zatim u širem formatu. Iz Kremlja su najavili da će trajati nekoliko sati, kao i da će dva predsednika imati odvojene konferencije za novinare - Putin u 18 sati, a Bajden pre njega.

Pripreme za samit u Ženevi su počele još od momenta kada je pao dogovor da upravo ovaj grad ugosti dvojicu lidera. U gradu su na snazi jake mere bezbednosti, posebno oko same vile u kojoj se održava samit.

Od ponedeljka na ulicama je raspoređeno 900 pripadnika policije. Pored toga, vojni bataljon će dežurati na aerodromu u Ženevi, dok će preostali vojnici od njih 1.000, koje su vlasti odabrale, pomagati u obezbeđivanju granica kantona.

Prema rečima zamenika direktora Federalnog policijskog ureda Švajcarske Stefana Tejmera, Švajcarska smatra da je stepen terorističke pretnje u svetu i dalje visok, te je zemlja preduzela mere uoči sastanka lidera Rusije i SAD. Zbog predstojećeg samita letovi iznad Ženeve su od 15. do 17. juna biti privremeno ograničeni iz bezbednosnih razloga, a ukoliko se na nebu iznad grada pojavi neki sumnjivi avion biće angažovani lovci.

Foto: Tanjug/AP

Policija će tokom samita rasporediti snajperiste po obodu parka La Granž koji će raditi pod nadzorom bezbednosnih službi delegacija. Inače, svaka od delegacija brojaće od 600 do 800 ljudi. Za samit je akreditovan veliki broj novinarskih ekipa iz čitavog sveta.

Poslednji put Putin i Bajden sastali su se pre 10 godina, dok je Bajden bio potpredsednik SAD. Današnji sastanak je, takođe, njihov prvi susret od kada je Bajden svog ruskog kolegu nazvao ubicom, a Putin mu odgovorio da se pogleda u ogledalo.

Za razliku od svoja četiri prethodnika u Beloj kući, koji su se potrudili da izgrade dobre veze sa Putinom, Bajden je jasno stavio do znanja da izgradnja ličnih veza može imati svoje granice, preneli su američki mediji.
 

Foto: AP/Photo

Majkl Mekfol, bivši američki ambasador u Rusiji, koji je bio sa Bajdenom na sastanku sa Putinom 2011. godine, rekao je u intervjuu da bi Bajden mogao imati dublji skepticizam i možda informisaniji pristup prema Putinu od bilo kog od njegovih prethodnika iz Bele kuće.

Bajden je upućeniji

"Bajden je proveo vreme u Gruziji. Proveo je dosta vremena u Ukrajini. Putovao sam sa njim u Moldaviju i proveo je dosta vremena u istočnim delovima NATO saveza. Bio je na tim mestima i iz prve ruke čuo za rusku agresiju i rusku pretnju. ... Stvorio je jedinstvenu komponentu svoje analize o Putinu koju drugi predsednici nisu imali'', istakao je on.

Bajden je rekao da će u svojim odnosima sa Putinom preduzeti daleko drugačiji pristup od bivšeg predsednika Donalda Trampa, koji je pokazao neobično poštovanje prema ruskom predsedniku i još trojice bivših američkih predsednika, čiji su se politički životi preklapali sa vremenom koje je Putin proveo na vlasti.

S druge strane predsednik Rusije izjavio je u petak da se nada da će Bajden biti manje impulsivan od svog prethodnika. Ruska strana ocenila je stanje odnosa dve zemlje kao kritično, uz ocenu da bi sastanak trebalo da im pomogne da postignu razumevanje oko nekih pitanja. Pre Bajdena, Putin se sastao sa još četvoricom američkih predsednika - Donaldom Trampom, Barakom Obamom, Džordžom V. Bušom i Bilom Klintonom, sa kojima je imao različite odnose.

 

Foto: den of geek

Prvi predsednik koji se sastao sa Putinom bio je Bil Klinton sa kojim se upoznao 1999. godine na okupljanju Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje, nekoliko meseci pre nego što će Putin naslediti Borisa Jeljcina na mestu predsednika i nešto više od godinu dana pre kraja predsedničkog mandata Klintona.

Bušovo šarmiranje

Klinton je tada Putina, u telefonskom razgovoru sa britanskim premijerom Tonijem Blerom, nazvao "tipom koji ima puno ambicija za Ruse", ali i izrazio zabrinutost za demokratiju pod Putinom.

Buš je silno pokušavao da šarmira Putina, ugostivši ga na svom ranču u Krofordu u Teksasu, dovodeći ga na imanje njegovog oca u Kenebunkport, u Majnu, gde su 43. i 41. predsednik odveli ruskog predsednika u ribolov.

Ali, Putin je na kraju napustio Buša i taj odnos je teško ugrožen posle ruske invazije na susednu Gruziju 2008. godine, nakon što je gruzijski predsednik Mihail Sakašvili naredio svojim trupama da odu u otcepljeni region Južne Osetije.
 

Foto: AP PHOTO

Barak Obama došao je na funkciju tražeći resetovanje odnosa između SAD i Rusije, iako je pre posete Moskvi na početku svog prvog mandata sa prezirom govorio o Putinu, rekavši da je Putin, u to vreme premijer Rusije, jednom nogom hodao starim načinima poslovanja, a drugom nogom - novim.

Nakon sastanka licem u lice lice, Obama je izjavio da je veoma uveren da je Putin čovek današnjice i da čvrsto gledao u budućnost, međutim, taj osećaj se promenio nakon susreta na marginama samita Grupe osam u Severnoj Irskoj 2013. godine, kada su lideri grupe neuspešno vršili pritisak na Putina da se pridruži pozivu da sirijski predsednik Bašar al Asad odstupi s vlasti, a bivšem zaposlenom i u američkoj Agenciji za nacionalnu bezbednost Edvardu Snoudenu bilo je dozvoljeno da ostane u Rusiji.

Kada se radi o Donaldu Trampu, njegova tendencija da se ponaša prema Putinu sa poštovanjem, dovela je do toga da su se mnogi u Vašingtonu otvoreno pitali da li su Rusi imali nešto neugodno vezano za tadašnjeg američkog predsednika. I Tramp i Putin su javno negirali takve spekulacije.