ENGLESKA I FRANCUSKA SPREMALE NAPAD NA SSSR! Obelodanjena dokumenta iz ruske arhive, sve je bilo isplanirano, najpre je trebalo da udare na ovo područje! /FOTO/

Engleska i Francuska su se 1939-1940. godine pripremale za zajednički napad na Sovjetski Savez i uništavanje naftne industrije u Bakuu, navodi se u dokumentima koja su prvi put predstavljena u Moskvi na izložbi „Uoči Velikog otadžbinskog rata. 1. septembar 1939 – 22. jun 1941“

Nakon potpisivanja sovjetsko-nemačkog sporazuma o nenapadanju u avgustu 1939. godine, Engleska i Francuska su isplanirale vojne akcije protiv Sovjetskog Saveza, plašeći se jačanja Trećeg rajha u svetlu isporuka nafte iz Sovjetskog Saveza.

Pariz i London su koncentrisali hiljade vojnika na Bliskom istoku, a Francuska je nameravala da iskoristi ruske emigrante među istaknutim kavkaskim gorštacima za sabotažu u sovjetskom Zakavkazju. Dve evropske zemlje htele su da bombarduju postrojenja naftne industrije u Bakuu, kao i sovjetske luke na Crnom moru – Batumi i Tuapse.

Do tih informacija je došlo tajno odeljenje Spoljnoobaveštajne službe SSSR u Parizu. U novembru 1939. godine narodni komesar unutrašnjih poslova SSSR Lavrentij Berija saopštio je narodnom komesaru odbrane Klimentu Vorošilovu da se anglo-francuske trupe tajno šalju na Istok.

 

 

Francuske obaveštajne službe prikupljale su podatke o topografiji područja, stanju puteva i prirodnom reljefu u Gruziji, Jermeniji, Azerbejdžanu, navodi Berija u drugom izveštaju podnetom Vorošilovu sredinom decembra 1939. godine.

Predviđena operacija protiv sovjetske naftne industrije dobila je naziv „Pajk“. U martu 1940. godine anglo-francuski vrhovni vojni savet doneo je odluku da se isplanira napad na Zakavkazje, ali je nakon mesec dana premijer Velike Britanije Nevil Čemberlen izjavio da SSSR menja politiku prema Nemačkoj, te je operacija otkazana.

Izložba „Uoči Velikog otadžbinskog rata. 1. septembar 1939 – 22. jun 1941“ otvorena je u Moskvi 7. jula. Na njoj su predstavljena istorijska dokumenta koja su se čuvala u ruskim federalnim arhivama, u beloruskim državnim arhivama, kao i u resornim arhivima MIP, Ministarstva odbrane i Spoljnoobaveštajne službe Rusije.

U obraćanju organizatorima i gostima istorijsko-dokumentarne izložbe predsednik Rusije Vladimir Putin je istakao da je neophodno proučavati događaje uoči Drugog svetskog rata oslanjajući se na činjenice i arhivska dokumenta.