ZARAŽAVAO DECU I KORISTIO IH KAO FRIŽIDER ZA VAKCINE! Bizarna ideja španskog lekara iz 19. veka koja je spasila HILJADE ŽIVOTA! /VIDEO/

Fransisko Havier de Balmis koristio je decu kako bi vakcinu protiv boginja sačuvao tokom putovanja do španskih kolonija

Kada je Fransisko Havier de Balmis 1803. godine isplovio iz Španije kako bi stanovnike španskih kolonija vakcinisao protiv boginja, nije imao način ni uređaje da očuva svežinu vakcina pa je koristio decu kao "frižidere", piše Gardijan.

Izložba dokumenata o Balmisovom putovanja otvorena je u Generalnom arhivu Indija u Sevilji i u dokumentima, koja će biti izložena do 15. septembra, se prvi put navode imena i godine dece koja su omogućila, verovatno, prvu humanitarnu misiju u istoriji.

Kustos izložbe Manuel Alvarez opisao ju je kao "posvetu svim zaposlenimja u zdravstvu koji su se borili i koji se bore protiv kovida-19".

Boginje su u 18. veku u Evropi ubile milione ljudi pre nego što je 1796. godine engleski lekar Edvard Džener otkrio da boginje koje napadaju goveda funkcionišu kao vakcina.

Balmis, koji je bio lekar u vojsci i sudski tumač za medicinska pitanja, ubedio je španskog kralja Karlosa IV, čija je kći umrla od boginja, da finansira kraljevsku filantropsku ekspediciju u španske kolonije kako bi vakcinisali tamošnje stanovništvo protiv boginja.

Cilj te vizionarske misije bio je da se vakciniše populacija ali i uspostave centri za vakcinaciju kako bi se kontrolisala bilo kakva buduća epidemija, piše britanski list.

Ekspedicija je krenula brodom iz luke a Koruna na severozapadu Španije sa 22 siročeta. Među njima je bio i 9-godišnji sin Izabel Zendal koja je vodila lokalno sirotište. Zendal se brinula o deci na brodu i radila kao medicinska sestra.

Zaražavanje dece

Kako je cepivo protiv boginja tada moglo da preživi samo 12 dana "in vitro", Balmis je svakih 10 dana zaražavao dvoje dece goveđim sojem boginja da bi potom iz njihovih plikova zarazio drugo dvoje dece i tako sve dok ne stignu na destinaciju sa svežim i upotreljivim serumom kojim bi vakcinisali ljude.

Deca su se nakon primanja goveđeg soja boginja razbolela, ali nisu umrla. Iako se iz današnje perspektive takva metoda čuvanja vakcine čini varvarskom, u to vreme je bila nomrmalna. Džener je svoju vakcinu testirao na osmogodišnjem dečaku.

Deca, njih 22, je ostalo u Meksiku dok je Balmais regurtovao 26 druge dece sa kojima je iz Akapulka otišao na Filipine. Dokumenti pokazuju da se radilo o meksičkim dečacima starim između četiri i 14 godina koje su roditelji predali Balmisu u zamenu za novac. Neki su opisani kao "Španci", drugi kao "mestici" (mešane krvi).

Kada je Balmis završio svoju ekspediciju, oko 300.000 ljudi na Kanarskim ostrvima, u Peruu, ekvadoru, Kolumbiji, Venecueli, Meksiku, na Filipinima i u Kini bilo je vakcinisano, besplatno.

"Strategija koju je koristio Balmis bila je jeftin, genijaln i pionirski način da vakcina u dobrom stanju stigne u Ameriku", rekao je Alberto Garsija-Basteiro, epidemiolog i profesor na Univerzitetu u Barseloni. "Verovatno bi se takva strategija danas kritikovala kao neetička, ali utjecaj i benefiti Balmisove ekspedicije ne mogu se poreći", dodao je on.

Bolnica u Madridu koja je odigrala ključnu ulogu u borbi protiv kovida-19 nosi ime Izabel Zendal, a madridska vlada je operaciju dezinfekcije domova za stare u kojoj je učestvovalo 2.500 vojnika nazvala "Operacija Balmis".