• aktuelno
Dnevne novine
SRBIJA
Informer

Izvor: Informer.rs/Tanjug

08.08.2021

09:37

ZBOG ČEGA GORI POLA EVROPE?! Detaljna analiza požara koji ne prestaju da divljaju... /FOTO/

Prinrscreen/Twitter/Video snimci Pogledaj nove tvitove Pretraži vremensku traku meteo.gr - Ο καιρός

Vesti

ZBOG ČEGA GORI POLA EVROPE?! Detaljna analiza požara koji ne prestaju da divljaju... /FOTO/

Podeli vest

Šumski požari koji divljaju ovog leta Evropom, bez obzira na to da li su izazvani prirodno ili ljudskom rukom, pojačani su sušama i ekstremnim vrućinama, piše Dojče vele i dodaje da su ljudi poslednjih decenija naučili da spasavaju živote, ali ne i šume

Letnji požari su prirodni i često neophodni deo životnog ciklusa mediteranskih šuma - podstiču i obnovu i biodiverzitet. Ljudi u tim regionima su naučili da se bolje nose sa uobičajenim godišnjim požarima, tako da je - od 1980. registrovan pad broja i intenziteta požara.

Ali poslednjih godina požari su često eskalirali - daleko iznad njihove normalne veličine i intenziteta.

Razorni požari 2017. i 2018. odneli su stotine života na području od Turske do Španije, a jakih požara je bilo i u zemljama u centralnoj i severnoj Evropi, uključujući Švedsku.

Takvi nezapamćeni požari neizbežno su povezani sa ekstremnim sušama i toplotnim talasima.

Za požare su podjednako krivi prirodni uzroci, poput munja, kao i ljudi koji ih podmeću. Ali ekstremna vrućina povećala je njihov intenzitet i pravi je krivac za katastroflno uništavanje po navedenim regionima, navodi DW.

 

Foto: Tanjug/AP



Juli 2021. bio je drugi najtopliji ikada zabeležen u Evropi i treći najtopliji na svetu. U Grčkoj je dostignuta temperatura od 47,1 stepeni Celzijusa. Evropski rekord je zabeležen takođe u toj zemlji - 1977. godine sa 48 stepeni, a 1987. je samo u Grčkoj u požarima poginulo više od 1.500 ljudi.

Ipak ove godine nema ni približno toliko ljudskih žrtava - ali je do 5. avgusta u Evropi izgorelo bar 55 odsto više površina nego što je to bio prosek u prethodnih 12 godina.

 

Foto: Tanjug/AP


Krivac zastarelo upravljanje šumama

Za to je krivac zastarelo upravljanje šumama, a ponekad čak i prekomerna zaštita šuma. Primera radi, 1. avgusta planula je gradska borova šuma u italijanskom gradu Peskari - 800 ljudi je moralo da se evakuiše. Ali pošto je to područje zaštićeni rezervat prirode, ne podleže upravljanju šumama, koje uključuje redovno čišćenje podrasta ili podvrgavanje kontrolisanim požarima.

- U većini mediteranskih regija, trenutna politika upravljanja šumskim požarima previše je fokusirana na suzbijanje požara a ne na prilagođavaje tekućim globalnim promenama - napisali su autori studije (2021.) "Razumevanje promena požara u južnoj Evropi".

 

Foto: Tanjug/AP



Dakle, globalno zagrevanje povećava učestalost i ozbiljnost vremenskih uslova koji podstiču požare - to dokazuju neviđeni požari širom Australije i Kalifornije poslednjih godina.

 

Klimatske promene povećale rizik



Klimatske promene povećavaju rizik od šumskih požara u celoj Evropi - uključujući centralne i severne regione koji obično nisu skloni požarima.

 

Foto: Printskrin Youtube/CBS news



Prema Evropskoj agenciji za prirordnu okolinu (EEA), područje u regionu mediterana koje strada u požarima u poslednjih 40 godina se neznatno smanjilo, i to uglavnom zahvaljući naporima za kontrolu požara.

 

Slično kao 2018. godine


Prema EEA trenutne rekordne suše i toplotni talasi širom mediteranske regije podsećaju na događaje iz 2018. godine kada je više zemalja pretrpelo katastrofalne požare. U Grčkoj je te godine više od 100 ljudi stradalo u požarima na Atiki - najsmrtonosnijem požaru u ovom veku nakon požara "crne subote" 2009. u Australiji.

 

Foto: AP/Photo



Emisija CO2 se ne smanjuje dovoljno brzo da ograniči ovo zagrevanje, uprkos poznatim klimatskim sporazumima.

 

Globalna emisija CO2 porasla je za 60 odsto



- Od 1990. globalna emisija CO2 porasla je za 60 odsto - rekao je za DW Mođib Latif, naučnik u Helmholcovom centru, dodajući da će nakon usporavanja 2020. povezanog s pandemijom emisija CO2 ponovo porasti 2021. godine.

 

Foto: AP/Photo


Koje su posledice?

 

Kada je reč o posledicama, globalno gledano, požari su odgovorni za značajne emisije gasova sa efektom staklene bašte i za pet do osam odsto od 3,3 miliona smrtnih slučajeva uzrokovanih lošim kvaliteta vazduha, izveštava Karbon Brif, grupa koja se bavi klimom.

Jeste da emisija CO2 usled požara poslednjih decenija - opada - takođe zbog poboljšane zaštite od požara, ali ostaje problem intenziteta požara, koji ima dalekosežniji efekat na sumu CO2 u atmosferi - jer šume izgore tako temeljno da više ne rastu i ne prečišćavaju vazduh.

 

Foto: AP/Photo



Emisija CO2 od ekstremnih požara širom jugozapadne Evrope 2017. - od Pirinejskog poluostrva, preko južne Francuske i Italije - bila je najveća od bar 2003. godine.

Poređenja radi: izuzetno veliki požari 2003. doveli su do emisije iste količine štetnih gasova kao i čitava (industrijska) zapadna Evropa.

A ako intenzitet požara 2021. uništi značajan deo šuma povećanje CO2 moglo bi biti još razornije za klimu.

 



Postovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, Youtube, Viber.

Pridružite se i saznajte prvi najnovije informacije.

Naše aplikacije možete skinuti na:


Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari
Djordje

pre 3 godine

Ne treba nikakav komentar na vas naslov, odgovor je zato sto ima puno bolesnih piromana koje treba zatvoriti dozivotno jel ugrizavaju ljude i celu planetu!

burn in hell

pre 3 godine

Zbog čega gori deponija u Vinči, a niko ne sme ništa da kaže? Možda smišljaju kako da optuže Đikijevu opoziciju , najveće partijske neprijatelje?

Dragi

pre 3 godine

Ma kakve klimatske promjene i globalno zagrijavanje... Zašto gori pola Evrope? Zato što ima BOGA. Grčka hoće da prizna Kosovo, Bog ih kaznio. Turska radi Srbiji iza leđa, pokrenula inicijativu da islamske zemlje iz Pokreta nesvrstanih priznaju Kosovo... Bog ih kaznio. Crna Gora i Hrvatska...Bog ih kaznio.

sledeća vest

Politika

TV

Društvo

JOŠ Društvo VESTI

Hronika

Sport

Zabava

JOŠ Zabava VESTI

Magazin

Džet set