U KABULU JE PRIMEĆEN JEDAN ČOVEK, UBRZO SU SE CRNE SLUTNJE OBISTINILE! Porodica Hakani nalazi se na MILIONSKIM POTERNICAMA Amerike, a sada će preuzeti KLJUČNE POZICIJE u Kabulu...

Izraelski list "Tajms of Izrael" potvrdilo je informaciju da je jedan od najtraženijih terorista, Halil Hakani, čiju su glavu Amerikanci ucenili na 5 miliona dolara primećen u Kabulu i da su ga talibani čak imenovali za šefa bezbednosti u avganistanskoj prestonici

Halil Hakani je pripadnik terorističke mreže Hakani-Anas Hakani. On je snimljen 20. avgusta u Kabulu kako se moli.

On je ujak još traženijeg teroriste Siradžudina Hakanija, za kojim je Amerika raspisala nagradu od 10 miliona dolara.

- Činjenica da će Halil Hakani biti zadužen za bezbednost Kabula je užasna. Hakani i Al Kaida imaju dugu zajedničku istoriju i malo je verovatno da će prekinuti veze - rekao je britanski obaveštajni izvor za Glas Amerike.

Ko je ko u Hakanijevoj mreži

Siradžudin Hakani

Godinama pre smrti svog oca Džalaludina Hakanija, Siraj je preuzeo terorističku mrežu. Pod njegovom komandom, grupa je izvela brojne napade visokog ranga, uglavnom u Kabulu protiv stranih snaga, što je navelo Vašington da tu mrežu označi kao terorističku u septembru 2012. godine.

Foto: Reauters

Među svojim sledbenicima poznat je i kao Halifa Sahib. Nakon smrti mule Ahtara Mansura, drugog vrhovnog vođe talibana, Siraj je imenovan za jednog od tri zamenika sadašnjeg lidera Mulah Haibitulaha Akundžade 2016. godine.

Halil Hakani

Halil Hakani, ujak Siradžudina, dobio je zadatak da nadgleda bezbednost u Kabulu, gde se stvari postepeno "vraćaju u normalu".

Halil, polubrat Džalaludina Hakanija, osumnjičen je za organizatora nekih od najsmrtonosnijih napada u Avganistanu na strane snage. Vašington je Halila proglasio globalnim teroristom u februaru 2011. godine, nudeći i nagradu od 5 miliona dolara za informacije koje bi dovele do njegovog hapšenja. Takođe je dodat na UN -ovu listu terorista.

 

 

Anas Hakani

Anas, najmlađi od sinova Džalaludina Hakanija, predvodi napore u formiranju sistema upravljanja u Kabulu nakon sloma avganistanske vlade.

Kao glavni talibanski pregovarač, sastao se sa raznim grupama i liderima, uključujući bivšeg predsednika Avganistana Hamida Karzaija, bivšeg glavnog mirovnog pregovarača Abdulaha Abdulaha i bivšeg zapovednika mudžahedina Gulbudina Hekmatiara.

Prema Hamidu Miru, stručnjaku za avganistanska pitanja iz Islamabada, Anas je jedan od najobrazovanijih osoba među talibanima. Pesnik i pisac, postao je poznat nakon što ga je avganistanski sud osudio na smrt 2016. godine.

Međutim, vlada Kabula ga je pustila 2019. u zamenu za američke zarobljenike koje su talibani utamničili.

Mir veruje da su se navodne veze pakistanskih obaveštajnih agencija i Hakanijeve mreže pogoršale nakon ubistva Nasirudina Hakkanija, drugog sina Džalaludina Hakanija, u Islamabadu 2013.

Foto: AP/Photo

Bajden nije obavešten da je Amerika izgubila

Američki predsednik Džo Bajden saopštio je međunarodnoj zajednici da je Al Kaida "napustila" Avganistan.

- Gledajte, stavimo ovo u perspektivu. Kakav interes imamo u Avganistanu u vreme kada Al Kaide nema? Otišli ​​smo u Avganistan sa jasnim ciljem da se rešimo Al Kaide i takođe eliminišemo Osamu bin Ladena. I jesmo - rekao je Biden na konferenciji za novinare 20. avgusta.

Nekoliko sati kasnije tog dana, portparol Pentagona opovrgao je izjavu predsednika Bajdena rekavši da su tvrdnje da Al Kaida više nije u Avganistanu - izmišljotine.

- Znamo da je Al Kaida, kao i ISIS, prisutna u Avganistanu i dugo smo pričali o tome - rekao je Kirbi i dodao da Sjedinjene Države veruju da broj pripadnika Al Kaide u Avganistanu nije "prevelik, iako nemaju tačne podatke".

Zamoljen da objasni izjavu Džoa Bajdena, Kirbi je rekao da je "nivo prisustva Al Kaide u Avganistanu dovoljno značajan da predstavlja opasnost po Ameriku".

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.