AKO PUKNE, PUTIN ĆE PUĆI ZBOG OVOG! BESKRVNA I DOSADNA RUSKA KONTRAPROPAGANDA protiv više milijardi dolara vredne Zapadne ne može proći!

Za mlitavu, beskrvnu i dosadnu prirodu ruske kontrapropagande protiv više milijardi dolara vredne zapadne propagandne mašinerije, po mom mišljenju, prosto nema izgovora

Godine 2016. napisao sam analizu pod naslovom „Kontrapropaganda u ruskom stilu, a oko godinu dana kasnije još jedan koji sam nazvao „Povratak ruskim kontrapropagandnim metodama". Molim vas da ih najpre pročitate, naročito ako nameravate da komentarišete ovaj članak.

Kremlj ignoriše opasnost

U tim tekstovima pokušao sam da pokažem da, za razliku od stare loše sovjetske propagande, savremena ruska kontrapropaganda čini upravo suprotno od onoga što većina ljudi na Zapadu misli: umesto cenzurisanja zapadne propagande, Kremlj čini sve da što više Rusa spozna šta Zapad priča o njima, njihovoj zemlji i njihovim vrednostima. Kremlj čak plaća antiruske govornike da dolaze na rusku nacionalnu televiziju!

Zašto? Prosto je - imajući u vidu prirodu onoga što zapadna medijska glasila, pa čak i čitavi specijalizovani entiteti pišu i govore o Rusiji, najbolje što Kremlj može da učini jeste da se dobrano postara da svako u Rusiji postane svestan toga.

Tokom Hladnog rata, Sovjeti su imali striktan sistem cenzure, čitavi segmenti literature bili su zabranjeni, nije bilo moguće preneti određene knjige preko granice, a radio stanice poput RFE/RL, BBC ili DW bile su blokirane. Sada se događa suprotno. Recimo da neka antiruska blebetala na DW kažu kako Putin jede bebe za doručak - to će momentalno biti emitovano na vodećim TV kanalima, sa sve titlom. Onda se o tome naširoko debatuje, a bedni ruski liberali to pokušavaju da opravdaju. Često je vrlo komično gledati sve to.

Druga omiljena tema na ruskoj televiziji su zapadne pretnje Rusiji po principu „gospodar se obraća robu". Rusi na to reaguju razmišljanjem: „Sredili smo Napoleona i Hitlera, a sada Ameri hoće sa nama da razgovaraju sa pozicija sile, i to nakon Kabula!"

Uzgred, ovo je nešto što lideri Zapada ne mogu da priznaju, pa otuda njihovo kontinuirano plaćanje ovih propagandnih glasila da bljuju svoje besmislice i pretvaraju se kao da Rusi žive u informacionom vakuumu i „gulazima" punim slobodoljubivih disidenata.

Ovo se naravno nikada neće dogoditi, ali verujem da ukoliko, recimo, američki Kongres odluči da ukine finansije za ova propagandna glasila, Rusi će rado hteti da plate njihove troškove, jer njihov sadržaj je san snova za Putina i Kremlj.

PUTINU PUKAO FILM, MOSKVA POZVALA NEMAČKOG VOJNOG ATAŠEA NA RIBANJE! Berlin sugerisao NATO da zapreti Rusiji nuklearnim projektilima! OVO SE NE TRPI!

Ali avaj, sve ovo odnosi se isključivo na ruske kontrapropagandne napore unutar Rusije!

Razmotrimo najpre dva teškaša: RT, kao televiziju i kao veb-sajt, i Sputnjik. U početku sam bio prilično entuzijastičan povodom ove alternative hladnoratovskom smeću koje se na dnevnoj bazi izlivalo preko zapadnih medija. I isprva je to funkcionisalo dosta dobro. Neki od programa bili su neupitno vrlo dobri - dovoljno dobri da zapadna stručna javnost postane prilično histerična, pa otuda sve te (za slobodu govora poražavajuće) mere koje su zapadne „demokratije" preduzele da ih, ako ne baš ućutkaju, ono svakako da im rad učine maksimalno otežanim.

Prosti zaključak glasio bi: „Ukoliko su lideri anglocionističke imperije toliko uzrujani oko RT-a i Sputnjika, onda mora da ovi rade fantastičan posao". Nažalost, realnost je složenija od toga.

Dobio sam dosta mejlova čitalaca sa pitanjima o mojim pogledima na RT i Sputnjik, ali se do sada nisam javno oglašavao na tu temu. Sada je došao pravi trenutak.

Iskreno, mislim da su RT i Sputnjik pokušali da igraju na kartu najgorih i najjeftinijih prizemnih instinkata ljudi na Zapadu kako bi uvećali svoju publiku. Sajt RT je najgori od svih. Evo samo dva skorašnja primera:

Imam čitavu kolekciju primera ovakvih istinski odvratnih sadržaja, ali poštedeću i vas i sebe takvih prizora. Osim toga, oni koji redovno čitaju RT znaju o čemu pričam.

Ovo zaista nameće pitanje ko im je ciljna publika? Likovi koji uživaju u fotkama zadnjica i mečeva u donjem vešu (ima ih dosta ovde na Floridi, naročito tokom „Bajkerske nedelje") nikada neće obratiti pažnju na RT ili Sputnjik. Možda su ciljna publika seksualno nesigurni tinejdžeri? Ali ovi tinejdžeri neće ići na RT za takve sadržaje, za to postoje „bolje" opcije.

Foto: AP/Photo

Što se tiče onih koji bi pratili RT iz dobrih razloga (radi alternativnih izvora informisanja i alternativnih stavova), oni će pred takvim glupavim „člancima" (darežljiv sam u terminologiji) biti ili smoreni. ili zgađeni. ili i jedno i drugo. Osim toga, publika koja bi iz dobrih razloga pratila RT uključuje dosta pravoslavnih hrišćana i muslimana, što me tera da se zapitam: da li RT namerno pokušava da ih uvredi ili otera?

Programi na televiziji RT su bolji, ali većina njih je dosadna. Isti ljudi koji ponavljaju iste stvari bez ikakve originalnosti. U poređenju sa vrlo visokim kvalitetom izveštavanja i debatovanja na domaćoj ruskoj televiziji, većina programa na RT je dosadna.

Što se Sputnjika tiče, u prošlosti su me više puta intervjuisali. Ali onda sam morao da im saopštim da ću odbiti sledeći poziv na intervju. Zašto? Iz dva razloga: nisu mi dozvoljavali da spominjem lažnu operaciju zvanu „11. septembar", niti da koristim termin „anglocionisti". Čak ni uz uobičajenu napomenu da su „izneti stavovi lični, itd". Treba li da kažem nešto više?

SRBIJA NE TREBA DA BRINE, RUSIJA PO KO ZNA KOJI PUT REKLA "NEĆE MOĆI"! Vojska Kosova neće postojati, poruka Moskve u SB UN srušila snove Zapada...

Danas retko obraćam pažnju na RT ili Sputnjik, dosadni su mi i sramota me je zbog dobrog dela sadržaja koje objavljuju.

Ali ne radi se samo o RT ili Sputnjiku, postoje mnogo, mnogo gore stvari.

Loše alternative

Nedavno je Kremlj učinio nešto zaista pametno: (Konačno) su uvideli da moraju da se odvoje od Jutjuba, pa su pokrenuli sajt Smotrim i istoimenu Android aplikaciju (ne znam za iStuff, držim se podalje od Eplovih i Mekovih proizvoda). Smotrim (što na ruskom znači „Gledamo") praktično možete tretirati kao rusku televiziju na veb-sajtu ili aplikaciji. Postoje dva problema u vezi sa tom inače vrlo, vrlo dobrom idejom:
1. Samo je na ruskom jeziku.
2. Aplikacija zahteva da joj pošaljete svoj broj telefona kako bi mogla da vam pošalje verifikacioni kod, što maltene nikad ne funkcioniše.

Što se prvog problema tiče, možda će napraviti verziju na engleskom jeziku, makar za svoje vesti.

Što se tiče drugog, možda Imperija i njen poslušnički IT sektor poput Gugla pokušavaju da blokiraju verifikacione kodove. Morao sam da pokušam mnogo puta i na kraju sam stavio da sam iz Kanade (pošto i SAD i Kanada dele isti +1 međunarodni kod).

Postoji još jedan problem sa aplikacijom Smotrim: puna je sitnih grešaka i zahteva jako brz internet. Generalno je i dalje veoma „sirova". Kombinuju neke vrlo interesantne programe sa jeftinim đubretom (toga ima i na ruskoj televiziji). U najboljem slučaju, ona omogućuje ruskoj dijaspori ili onima koji govore ruski da na lokacijama sa jakom 4G mrežom prate ruske TV programe...

Šta je sa navodnim ruskim „alternativama" Jutjubu ili Guglu?

Probao sam Rutube.ru i u poređenju sa Jutjubom je ispod patetičnog. I to uprkos činjenici da Rusija ima bolji i moderniji internet unutar svojih granica u odnosu na SAD! Tu je i Jandeks, koji je zapravo dosta dobar na mnogo načina, ali koji takođe ne nudi nikakvu alternativu Jutjubu u pogledu video hostinga. Nudi, međutim, dosta dobar pretraživač - mnogo bolji i mnogo „slobodniji" nego što je to Gugl (koji cenzuriše i briše mnoge dobre sajtove, što iz političkih razloga, što da bi zaštitio interese američkih medijskih korporacija).

Što je još gore, ruski mediji na Jutjubu podnose žalbe za krađu intelektualne svojine kada neko objavi njihove klipove! Dogodilo nam se to nekoliko puta, i to uglavnom povodom klipova kačenih na RuTube. Zamislite ironiju: ovim ruskim kanalima je, po svemu sudeći, bitniji prihod od reklama nego širenje poruke. Dosta glup i nemoralan pristup.

U redu, hajde da kažemo da Kremlj ne želi ili ne može da stvori ozbiljne alternative Jutjubu. Šta je sa privatnim korporacijama poput, na primer, Gasproma, Sberbanke ili Rosoboroneksporta koje su toliko pune para da bi sa lakoćom mogle da investiraju u „Fritjub" (složenica od reči „slobodan" i reči "tjub" koja asocira na Jutjub; prim. prev) koji ne samo da bi bio dobar koliko i Jutjub nego i bolji od njega (uklanjanje  politički korektne propagande i reklama bio bi dobar početak). Ako je sve što ih interesuje novac, mogli bi da ga prave pomoću pravog, efektivnog RussiaTube/FreeTube projekta.

KIJEV PRAVI RAKETE ZA UDAR NA MOSKVU! Ruska vojska je već svesna vojnih sposobnosti Ukrajine?! U OVOJ PRIČI SAMO AMERI DOBIJAJU!

Ali ne dešava se ništa. Prosto ništa. Izgleda da je njihov stav „zarađujemo zilione i ostalo nas se ne tiče".

Užasno javno informisanje

Međutim, još je gore od toga:

I Kremlj (predsednička administracija) i Ministarstvo spoljnih poslova Rusije obavljaju užasno loš posao na polju javnog informisanja. Najgori je veoma spori tempo kojim prevode Putinove ili Lavrovljeve govore, intervjue ili članke. Po svemu sudeći, tipovi na čelu ovih institucija ne razumeju da je vreme od krucijalnog značaja u kontrapropagandnoj borbi. Ili to, ili nemaju dovoljno novca da unajme dovoljno prevodilaca, što je smešno ako se u obzir uzmu sredstva kojima Kremlj raspolaže.

Radio sam kao prevodilac i za pisanu i za živu reč i tvrdim da bih, ako mi neko obezbedi budžet od pet miliona dolara godišnje (što je sića za savremena ruska merila), mogao da vam obezbedim prevode svih ovih veoma važnih govora, intervjua i članaka u najgorem slučaju za jedan dan, te da ih istog trenutka učinim svima dostupnim preko interneta. Ali uprkos svojim istinski ogromnim finansijskim sredstvima, Kremlj izgleda funkcioniše po sovjetskoj poslovnoj logici: „Kobajagi radni napor je dovoljno dobar za kobajagi platu".

Napomena: Zvanični govori se pišu unapred, a potom se na brzinu koriguju ukoliko govornik napravi neku izmenu uživo; to znam jer sam par godina radio pri UN. Prema tome, evo šta Rusi ne rade, a trebalo bi: svaki Putinov i Lavrovljev govor trebalo bi ne samo da bude unapred napisan - kao što jeste - nego bi čak i njihovi prevodi, makar na engleski, takođe trebalo da budu unapred napisani. Tako bi i originalni tekst na ruskom i prevod na engleski mogli vrlo brzo da se istovremeno doteraju i momentalno objave, i to ne samo preko medija u Moskvi, nego na internetu. Ceo ovaj proces maksimalno bi trajao dva do tri sata nakon okončanja govora. Dakle, potpuno je izvodljivo da istog dana bude izbačen prevod teksta.

Foto: Pixabay

U praksi i predsednička administracija i Ministarstvo spoljnih poslova kasne po nekoliko dana sa svojim prevodima. To je smešno i sramno. Ranije sam čak morao da tražim ju-pejd (uPaid) volontere da prevode zaista bitna dokumenta za blog zbog toga što je neko u Kremlju čvrsto spavao za kompjuterom, nimalo se ne interesujući za ono što je stvarno važno.

Kada vidim koliko su urnebesno spori ruski prevodi, uvek pomislim kako oni tamo mora da veruju da rade za neke buduće istoričare, a ne za ljude kojima su očajnički potrebni ti prevodi danas, odmah!

Evo kako ovo na mene kao blogera utiče: kada se nešto desi, na primer kriza u Gruziji, potreban mi je pristup informacijama dostupnim na ruskom jeziku, kako bi ih podelio na svom blogu. Zašto bi se Kremlj uopšte interesovao za moju malu publiku? Iz tri razloga: 1) ta publika uopšte nije tako mala, 2) to je različita publika u odnosu na TASS ili RIA i 3) postoji još mnogo blogera pored mene kojima bi isto to koristilo.

Neefikasnost medija

Kada bi Kremlj zaista želeo da se ozbiljno bavi kontrapropagandom, mogao bi, na primer, da nama blogerima sa Zapada ponudi način da lako podnesemo zahtev, a potom brzo dobijemo potrebne informacije na engleskom jeziku! Ali ne, Zaharova daje nedeljne brifinge malom broju akreditovanih novinara (od kojih je većina neprijateljski nastrojena prema Rusiji i zapravo predstavlja plaćene zapadne propagandiste) i smatra da na taj način obavlja svoj posao. Činjenica da je ona govornica bez premca gubi se na putu do onih kojima je najpotrebnija: običnih ljudi sa Zapada (nisu bitni zapadni novinari u Moskvi).

RUSKE RAKETE IDU 28 MAHOVA, A AMERIČKE JEDVA PET! Fijasko Pentagona na testu hipersoničnog oružja Moskvu nasmejao da suza!

Imam dosta dobro mišljenje o Margariti Simonjan. Ona se zaista jako trudi, pa čak i skreće pažnju da Rusija mora da razvije istinski nezavisan „Runet", umesto da zavisi od nekolicine čvorišta internet saobraćaja pod kontrolom Zapada. Slušao sam je na mnogim programima i siguran sam da „kapira stvari". Kao neko ko se obrazovao u Sjedinjenim Državama, verovatno shvata koliko su ruski mediji zaista neefikasni u poređenju sa vrhunskim propagandistima kakvi su anglocionisti bili tokom Hladnog rata (od tada uglavnom izgledaju smešno, ali to teško da je neka uteha).

Hajde sada da pobrojimo nekoliko aksioma:

- Rusija je puna para
- Rusija ima neke od najboljih IT eksperata na svetu
- Rusija poseduje vrlo modernu IT infrastrukturu (uključujući mnoštvo superkompjutera)
- Rusija vodi egzistencijalni rat protiv Imperije, koji se oko 80 odsto vodi u informacionoj sferi
- Rusija ima vrhunske rezultate u suprotstavljanju zapadnoj propagandi unutar Rusije
- Ruski privatni sektor ima bogate mega-korporacije kojima je veoma potrebna „informativna podrška" kako bi mogle da prodaju svoje proizvode
- U Rusiji postoji veliki broj savršenih prevodilaca.

Međutim, istovremeno
- Veb-sajt RT animira najgoru moguću publiku na Zapadu
- Sputnjik se poslušnički potčinjava anglocionističkim granicama dozvoljenog i zabranjenog diskursa
- Ruski državni sajtovi su spori, loše organizovani i veoma dosadni
- Tempo prevođenja čak i najvažnijih zvaničnih govora, dokumenata i intervjua odgovara onome što bih očekivao od neke male karipske nacije, a ne nuklearne supersile.

Tako da, kada čujem gluposti o ruskim „farmama trolova" i „ruskim hakerima", ja se ne smejem, nego mi se plače!

Kad bi samo to bila istina!

Ruska vojska bi sama mogla sa lakoćom da reši sve probleme koje sam pobrojao iznad.

Štaviše, došao sam do zaključka koji me zaista zabrinjava: Kremlj je više zainteresovan za zvanični domen Zapada (zapadne izveštače u Moskvi) nego da zaista dopre do ljudi na Zapadu. Rade nešto, ali ih ne interesuju efekti.

Molim vas, recite mi da grešim i objasnite mi zašto vidim ono što vidim.

Kritikovanje Zaharove i/ili Simonjanove je nešto što „patriotska opozicija" često čini. Mislim da greše. Zašto? Zato što to implicira da Zaharova i Simonjanova imaju sredstva da poprave situaciju, ali to namerno ne čine. Duboko sumnjam u to (iz mnogih razloga koje ovde ne želim da spominjem kako ne bih skretao sa teme). A kada čujem šta Putin i/ili Lavrov zapravo govore, jasno mi je da obojica daju sve od sebe.

Tužna istina

Šta se to onda dešava i koga treba kriviti (i otpustiti)?

Predsednička administracija i Ministarstvo spoljnih poslova su i dalje puni onih koje nazivam „atlantski integracionisti" (nasuprot evroazijskim suverenistima), što je realnost koju predstavnici Kremlja ignorišu već duže vreme, ali čije tragove primećujem na sve strane po ovom haosu (i u mnogim drugim „neobjašnjivim" i kontradiktornim ruskim aktivnostima).

Naravno, atlantski integracionisti sada se drže diskretno ili čak glume patriote. Putin ih je veoma efikasno oslabio, rekao bih čak i pobedio, ali samo na unutrašnjem ideološkom planu. Ali oni su zadržali svoje funkcije i titule i tiho nastavljaju sa sabotažom, bilo za novac sa Zapada, bilo da bi se dokazali svojim zapadnim gospodarima.

Ukoliko je moje nagađanje tačno, onda ovo nije kontrapropagandno pitanje, nego pitanje nacionalne bezbednosti!

Foto: Shutterstock

Siguran sam da do ovog dela teksta već ima dosta čitalaca koji bi odgovorili da stvari nisu toliko loše, da ima i dosta dobrih stvari koje RT objavljuje, i sve je to istina. Sve dok ne napravite poređenje sa ruskim medijima unutar Rusije, koji stoje za par kopalja iznad zapadnih konkurenata.

Da navedem primer: postoji nekoliko debatnih emisija na ruskoj televiziji (recimo „60 minuta") koje bi trebalo da imaju prevodioce i stenografe na licu mesta da momentalno (ili eventualno sa kašnjenjem od par sati) izrade titlove za ove programe i učine ih dostupnim ne na Jutjubu ili Smotrimu, nego na ruskom ekvivalentu Jutjuba! Ili makar da obezbede prevod večernjeg dnevnika!

Pre svega, to bi pokazalo neporecivu činjenicu da postoji istinska ideološka raznovrsnost na ruskoj televiziji (beskrajno više u odnosu na zapadne TV stanice). Dalje, to bi publici na Zapadu predstavilo neke veoma dobre izveštaje (na primer, Rusija poseduje prave ratne izveštače, ljude zaista dobre u tom poslu, dok zapadni ratni izveštači uglavnom izveštavaju iz svojih hotela, a ponekad uopšte i nisu u državi koju bi trebalo da „pokrivaju").

Štaviše, prosto titlovanje ruskih vesti i debatnih programa bi zapadne medije učinilo apsolutno komičnim, a naročito ona propagandna glasila kao što su RFE/RL, ili američku CNN-NBC-FOX-CBS medijsku bandu. Ali šta očekivati od vlade koja čak i ne štiti novinare RT? Proterani su iz francuskog Ministarstva spoljnih poslova (a mislim da im je i dalje tamo zabranjen pristup), maltretirani od strane regulatora u SAD i Velikoj Britaniji, a Kremlj samo ulaže neke mlake proteste.

Ovi mlitavi odgovori dodatno ohrabruju zapadne sile da ometaju napore RT. Zašto Rusija simetrično proteruje zapadne diplomate, ali ne proteruje simetrično i zapadne novinare? Zbog slobode govora u Rusiji? E pa isti ti zapadni novinari koji ne bivaju proterani zahvaljujući (veoma stvarnoj) slobodi govora u Rusiji nikada ne izveštavaju o toj slobodi govora, niti staju u odbranu ruskih kolega koje zapadni režimi pokušavaju da ućutkaju.

Ako mene pitate, izbacio bih većinu zapadnih novinara iz Rusije bez trunke oklevanja.

Evo tužne istine: ljudi poput Andreja Martjanova, Dmitrija Orlova, Bernharda, Stolker zone, Grinvil posta, Nju Kremlin studža i mnogi drugi obavljaju posao koji obavljaju zato što tipovi iz Moskve koji su plaćeni da ga obavljaju to ne čine. Što je još gore, iako ne dobijamo nikakvu finansijsku pomoć iz Rusije (inače bi zaglavili u američkim tamnicama), mogli bismo da dobijamo bar indirektnu „informativnu podršku", samo kad bi sami Rusi makar upola dobro radili. Ali nema ničega.

Hoće li ekipa iz Moskve ikada da se uozbilji u svojim propagandnim nastojanjima? Iskreno, ne znam. Hoću da verujem da je Putin dobar čovek koji je nasledio užasan sistem (hibrid poznih sovjetskih osamdesetih i „demokratskih" devedesetih), što znači da postoji čitava generacija likova koje je proizveo taj sistem i koji su, shodno tome, amoralni do srži, pa se samo prave da im je stalo. A Rusija je ogromna zemlja, čiji je gigantski zalet veoma teško promeniti. Putinu su bile potrebne dve decenije da transformiše Rusiju na tako mnogo načina. I svakako da je bilo mnogo napretka u ruskim medijima, naročito ako uporedimo današnje medije sa onim što je Rusija imala devedesetih. Ali za mlitavu, beskrvnu i inače prosto dosadnu prirodu ruske kontrapropagande protiv više milijardi dolara vredne anglocionističke propagandne mašinerije, po mom mišljenju, prosto nema izgovora i graniči se sa grubim zanemarivanjem dužnosti (ako ne i izdajom) od strane onih koji su to odgovorni.

Mi u zoni A nastavićemo našu borbu protiv Imperije čak i u takvim uslovima, jer mi zapravo verujemo u ono što radimo (oni koji samo glume i odrađuju posao za pare sada se vrlo lako prepoznaju, pa ih neću navoditi). Nastavićemo svoj posao ma kako sirovi, nesposobni, spori i uopšte bolno razočaravajući bili naši (plaćeni) „saborci" iz Moskve.

No, ja svakako ne želim više da „pokrivam" njihove rupe, niti da se pravim kako je „sve u redu na istočnom frontu". Rekao sam šta sam imao o njima i izneo svoje profesionalno stanovište.

Možda će neko negde u Rusiji pročitati ovo i konačno reagovati? Ili će bar iskoristi ovu kritiku da napravi makar neke promene?

Ne zanosim se da će se to desiti.