ZAKERBERG PRAVI METAVERZUM, VIRTUELNI SVET ZASTRAŠUJUĆIH MOGUĆNOSTI, evo šta će sve ljudi moći u njemu da rade!

Termin „metaverzum“ je najnovija reč koja zaokuplja maštu tehnološke industrije – toliko da se jedna od najpoznatijih internet platformi rebrendira kako bi signalizirala prihvatanje jedne futurističke ideje

Najava generalnog direktora Fejsbuka Marka Zakerberga u četvrtak da će promeniti ime svoje kompanije u Meta Platforms Inc., ili skraćeno Meta, mogla bi da bude najveća stvar koja se dogodila metaverzumu otkako je pisac naučne fantastike Nil Stivenson skovao termin za svoj roman „Snežni sudar“ iz 1992. ”

Ali Zakerberg i njegov tim teško da su jedini tehnološki vizionari sa idejama o tome kako bi metaverzum, koji će koristiti mešavinu virtuelne stvarnosti i drugih tehnologija, trebalo da se oblikuje. Neki koji o tome već neko vreme razmišljaju zabrinuti su zbog novog sveta koji je vezan za giganta društvenih medija koji bi mogao da dobije pristup još većem broju ličnih podataka i optuženi su da nisu uspeli da zaustave širenje opasnih dezinformacija i druge štete na mreži koje pogoršavaju probleme u stvarnom svetu.

Šta je metaverzum?

Zamislite to kao što je internet oživeo, ili barem prikazan u 3D. Zakerberg ga je opisao kao „virtuelno okruženje“ u koje možete ući – umesto da ga samo gledate na ekranu. U suštini, to je svet beskrajnih, međusobno povezanih virtuelnih zajednica u kojima ljudi mogu da se sastaju, rade i igraju, koristeći slušalice za virtuelnu stvarnost, naočare sa proširenom realnošću, aplikacije za pametne telefone ili druge uređaje.

Takođe će uključiti i druge aspekte onlajn života kao što su kupovina i društveni mediji, kaže Viktorija Petrok, analitičarka koja prati nove tehnologije.

„To je sledeća evolucija povezivanja gde sve te stvari počinju da se spajaju u besprekorni, dvostruki univerzum, tako da živite svoj virtuelni život na isti način na koji živite svoj fizički život“, rekla je ona.

Foto: Reuters

Stvari kao što su odlazak na virtuelni koncert, putovanje na mreži, gledanje ili kreiranje umetničkih dela i isprobavanje ili kupovina digitalne odeće.

Metaverzum takođe bi mogao da promeni igru ​​za smenu rada od kuće usred pandemije koronavirusa. Umesto da vide kolege na mreži za video pozive, zaposleni bi im se mogli pridružiti u virtuelnoj kancelariji.

Softver za povezivanje

Fejsbuk je lansirao softver za sastanke za kompanije, nazvan Horajzon vorkrums, koji će koristiti sa svojim Okulus VR slušalicama, iako rane recenzije nisu bile sjajne. Slušalice koštaju 300 dolara ili više, čime su najsavremenija iskustva metaverzuma za mnoge nedostupna.

Za one koji to sebi mogu da priušte, korisnici bi mogli, preko svojih avatara, da lete između virtuelnih svetova koje su kreirale različite kompanije.

„Mnogo iskustva metaverzuma će se zasnivati ​​na mogućnosti teleportacije iz jednog iskustva u drugo“, kaže Zakerberg.

Tehnološke kompanije još uvek moraju da smisle kako da povežu svoje onlajn platforme jedna sa drugom. Da bi to funkcionisalo, biće potrebno da se konkurentske tehnološke platforme dogovore oko skupa standarda, tako da ne postoje „ljudi u Facebook metaverzumu i drugi ljudi u Majkrosoft metaverzumu“, rekla je Petrok.

Foto: Pixabay

Kritičari se pitaju da li bi potencijalni zaokret mogao biti pokušaj da se skrene pažnja sa krize kompanije, uključujući antimonopolske akcije, svedočenja uzbunjivača iz redova bivših zaposlenih i zabrinutost zbog njenog rukovanja dezinformacijama.

Bivša službenica Frensis Haugen optužila je Fejsbuk platforme za nanošenje štete deci i podsticanje političkog nasilja nakon što je kopirala interna istraživačka dokumenta i predala ih američkoj Komisiji za hartije od vrednosti.

Takođe su dostavljeni grupi medija, uključujući Asošiejted pres, koja je objavila brojne priče o tome kako je Fejsbuk dao prednost profitu u odnosu na bezbednost i sakrio sopstveno istraživanje od investitora i javnosti.

Da li je metaverzum samo Fejsbuk projekat?

Ne. Druge kompanije koje govore o metaverzu su Majkrosoft i proizvođač čipova Nvidia.

„Mislimo da će biti mnogo kompanija koje će graditi virtuelne svetove i okruženja u metaverzumu, na isti način na koji je bilo mnogo kompanija koje rade stvari na World Wide Web-u“, rekao je Ričard Keris, potpredsednik Nvidijine Omniverse platforme. „Važno je biti otvoren i proširiv, tako da možete da se teleportujete u različite svetove, bilo da je reč o jednoj kompaniji ili drugoj kompaniji, na isti način na koji ja idem sa jedne veb stranice na drugu veb stranicu.“

Kompanije za video igre takođe preuzimaju vodeću ulogu. Epik gejms, kompanija koja stoji iza popularne video igre Fortnajt, prikupila je milijardu dolara od investitora kako bi pomogla u svojim dugoročnim planovima za izgradnju metaverzuma. Platforma za igre Roblox je još jedan veliki igrač, koji ističe svoju viziju metaverzuma kao mesta gde „ljudi mogu da se okupe u milionima 3D iskustava da uče, rade, igraju se, stvaraju i druže se“.

Potrošački brendovi takođe pokušavaju da uskoče u trend. Italijanska modna kuća Guči sarađivala je u junu sa Robloksom na prodaji kolekcije samo digitalnih dodataka. Coca-Cola i Clinique su prodali digitalne tokene postavljene kao odskočna daska ka metaverzumu.

Foto: Shutterstock

Zakerbergov zagrljaj metaverzuma na neki način je u suprotnosti sa centralnim principom njegovih najvećih entuzijasta. Oni zamišljaju metaverzum kao oslobađanje onlajn kulture od tehnoloških platformi poput Fejsbuka koje su preuzele vlasništvo nad ljudskim nalozima, fotografijama, objavama i plejlistama i razmenile ono što su izvukli iz tih podataka.

Čini se jasnim da Facebook želi da svoj poslovni model, koji se zasniva na korišćenju ličnih podataka za prodaju ciljanog oglašavanja, prenese u metaverzum.

„Oglasi će i dalje biti važan deo strategije na društvenim mrežama u delu onoga što radimo, a verovatno će biti i značajan deo metaverzuma“, rekao je Zakerberg nedavno.

Petrok je rekla da je zabrinuta zbog toga što Fejsbuk pokušava da vodi put u virtuelni svet koji bi mogao da zahteva još više ličnih podataka i ponudi veći potencijal za zloupotrebu i dezinformacije kada nije rešio te probleme na svojim trenutnim platformama.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.