AMERIKANCI OBAVESTILI SAVEZNIKE: RUSKA INVAZIJA MOŽE DA POČNE SVAKOG TRENA! Ako Putin krene na Ukrajinu, Evropu čeka totalni slom, počeće energetskom krizom kakvu svet nije video...

Zbog svega navedenog svetu, u slučaju jednog takvog drastičnog događaja, preti ekonomski slom ravan velikoj recesiji 2008. i 2009. godine, smatra Lin

Možda je to samo blef. Vojne trupe možda samo vežbaju, a nekoliko telefonskih poziva između čelnika zemalja moglo bi da smiri tenzije. Međutim, šta ako nije tako i što ako se na istočnoj granici Evrope, tačnije na granici između Rusije i Ukrajine, 'kuva' novi, veliki rat?

Pita se to u velikoj analizi za Daily Telegraph ugledni novinar Metju Lin, ekonomski analitičar, kolumnista i autor prestižnih časopisa i portala poput WSJ Marketwatch, The Spectator, Money Week, Sunday Times, Bloomberg... Autor je i niza knjiga o grčkom ekonomskom problemu, evru, spoljnom dugu, ekonomskoj krizi koja je počela 2008. Sada upozorava na mogućnost novog sukoba u Evropi, o čemu proteklih dana otvoreno govore i Amerikanci i propituje što bi se tačno u tom trenutku dogodilo.

Ako Rusi krenu, preti ekonomski slom

Ako dođe do najgoreg, biće to, kaže, politička, vojna i strateška kriza na koju će Zapad morati da reaguje. Takođe, moguća je i nova ekonomska kriza za koju tržište nije spremno. Ako se konflikt između Rusije i Ukrajine pretvori u rat, cene energenata skočiće u nebo, cene nafte i plina. Evro bi mogao drastično da potone, lanci snebdevanja bili bi devastirani, a vrlo je moguć i rast inflacije jer će centralne banke "štampati" novac kako bi države mogle da finansiraju vojsku. Ruska invazija bila bi poražavajuća za celokupnu svetsku ekonomiju, a analitičar Telegrafa kaže kako crni scenario nije sasvim nemoguć jer rastu tenzije između Rusije i susednih zemalja.

Cene gasa "eksplodirale" su zbog špekulacija da ruski predsednik Vladimir Putin zadržava isporuku kako bi napravio pritisak na Zapad. U isto vreme migranti se gomilaju na granici Poljske i Belorusije, što je trenutno u fokusu evropske javnosti, a za to vreme Rusija šalje sve više vojnika na ukrajinsku granicu.

Foto: Reuters

Američki zvaničnici već su počeli, piše Telegraf, da obaveštavaju saveznike da je invazija moguća i da bi Rusija mogla da ponovi, ako čak ne i pojačati, vojne operacije kakve je imala prilikom zauzeća Krima 2014.

Ukrajina nije članica NATO saveza pa formalni odgovor na invaziju nije moguć, ali agresiju zapadne sile sigurno neće ignorisati. Novinar podseća da se situacija na planeti destabilizuje, pa postoji i mogućnost kineske invazije na Tajvan dok se svet "zabavlja" stanjem na istoku Evrope.

Zbog svega navedenog svetu, u slučaju jednog takvog drastičnog događaja, preti ekonomski slom ravan velikoj recesiji 2008. i 2009. godine, smatra Lin.

Prvo i najočiglednije jeste pojava energetske krize. Rusija je glavni izvoznik plina i nafte, a većina Evrope dovela se u situaciju u kojoj je beznadežno zavisna od ruskih energenata, što se čak i pojačalo izgradnjom novog Severnog toka 2 koji je kao i njegova prethodnica stvoren, između ostalog, s ruskim ciljem da se izbegne tranzit energenata kroz Ukrajinu. Dogodi li se ratni sukob, snabdevanje Evrope biće dramatično ugroženo, bilo iz razloga što će Rusija smanjiti propusnost ili što će zbog međunarodnih sankcija u slučaju napada na drugu zemlju biti onemogućena da izvozi.

Koliko je to veliki problem dovoljno ocrtava činjenica da oko šezdeset odsto energenata u Nemačku dolazi iz Rusije. Razvijene zemlje mogu da se okrenu zemljama poput Katara, ali ni njihove zalihe nisu neograničene. Sve će, na kraju, platiti krajnji korisnici jer se očekuje značajan porast cene gasa i goriva.

Inflacija

Posledično se očekuje dramatičan pad vrednosti evra. Invazija na Ukrajinu bila bi globalna kriza, smatra analitičar, ali bi najviše pogodila Evropu. Poljska, Slovačka i Rumunija najviše bi stradale na ekonomskom bojištu. Došlo bi do pada državnih vlasti, a tržište bi "ponizilo" lidere iz evropskih prestolnica poput Berlina, Pariza i Brisela koji nisu uspeli da se nose s ruskom agresijom.

Foto: AP/Photo

Na trećem mestu Linovih zaključaka je očekivani veliki rast inflacije usled prekida lanaca snabdevanja u Rusiji. Vazdušni prostor u slučaju rata biće zatvoren, a sirovine će postati teško dostupne. Novac će iziskivati i naoružanje za kojim će zemlje Zapada morati da posegnu. EU trenutno raspolaže sa svega 5.000 zajedničkih vojnika, što analitičar Telegrafa smatra "jadnom vojskom". Jedino rešenje za rastuće troškove biće štampanje više novca što bi, kaže, Evropu moglo da dovede u vreme velike inflacije sedamdesetih godina prošlog veka.

Moskovsko tržište deonica takođe bi potonulo, a s njim i vrednost ruske rublje, tako da ni Rusija ne bi bila pošteđena ekonomskih učinaka svoje invazije.

Lin zaključuje kako ovaj scenaro nije najizgledniji. Putin možda samo "pokazuje mišiće" i testira Evropu. Ipak, povećanje broja vojnika na granici, kao i kaos na granici Poljske i Belorusije, jasno ukazuju na rast tenzija u tom delu sveta.