MOŽE LI SRBIJA IZBEĆI KATASTROFU?! ČEKA NAS MAJKA SVIH FINANSIJSKIH KRIZA! Čovek koji je prvi predvideo ekonomski krah 2008. zaledio svet!

Majkl Beri, legendarni ulagač sa Vol strita i osnivač fonda "Skion kapital" koji je vodio do velike krize 2008, smatra da nas čeka "majka svih finansijskih kriza"

Beri, koji je prvi predvideo veliku krizu na američkom tržištu nekretnina 2008. i koja je na kraju potopila svet, smatra da su se ulagači na berzama previše zaigrali, što u kombinaciji s inflacijom ne vodi ni u šta dobro.

- Imamo više spekulacija nego u dvadesetim godinama 20. veka, koje su dovele do Velike depresije 1929. Imamo više valuacije nego u devedesetim godinama, koje su dovele do krize početkom dvehiljaditih - napisao je Beri na Tviteru.

On je konstatovao da su plate radnika u ovoj godini stagnirale, što je uz visoke stope inflacije osiromašilo većinu ljudi.

- Realne plate, prilagodimo li ih za inflaciju, u ovoj godini u SAD su pale za 2,2 odsto. Čini mi se da je ovo jedina zaista bitna vest u maničnoj godini. Inflacija je ništa drugo nego masovni porez, ne zaboravite to - napisao je, piše portal Bonitet, prenosi Blic biznis.

Pre toga, podseća portal, na temu spekulacija na berzama, još u junu poručio je da su one predznak „majke svih slomova": „Kada kripto padne s bilionskih vrednosti, a razne meme deonice s desetina milijardi vrednosti, gubici u Mejn stritu (ulica u kojoj je smešteno američko ministarstvo privrede, tj. realni sektor,) meriće se u veličinama BDP-a pojedinih zemalja.

(VIDEO) RUSIJI NIKO NIŠTA NE MOŽE U CRNOM MORU, AMERI PAŽLJIVO PROUČITE OVO... "Da ne bude nismo znali, da samo znali mi bi stali"!

Prethodno, Voren Bafet, američki milijarder i investicioni guru, objavio je u nedavnom intervjuu za Si-En-Bi-Si da dolazi još jedna pandemija, koja bi mogla biti gora od aktuelne pandemije. 

Foto: pixabay.com/Fotoilustracija

Dobre vesti nema ni takozvani Dr Propast odnosno Nurijel Rubini koji je predvideo ekonomsku krizu iz 2008, a sada tvrdi da su moguća 4 scenarija.

Prvi scenario - „Zlatokosa"

Analitičari sa Vol Strita i većina političara predviđaju scenario poznat kao „Zlatokosa" u kom se predviđa snažan rast uz inflaciju od dva odsto, koliko je cilj centralnih banaka. Prema ovom mišljenju, nedavna stagflacija je u najvećoj meri posledica delta varijante virusa korona. Kada ona nestane, ukoliko se ne pojavi neka zaraznija varijanta, takođe će nestati i „čepovi" u snabdevanju, te će se rast ubrzati dok će inflacija padati.
Za tržišta, to bi predstavljalo nastavak izgleda za „trgovinu reflacijom" od ranije ove godine, kada se nadalo da će snažniji rast podržati jače zarade i još veće cene akcija. U ovom ružičastom scenariju, inflacija bi se smanjila, zadržavajući inflatorna očekivanja oko 2 odsto, prinosi na obveznice bi postepeno rasli zajedno sa realnim kamatnim stopama, a centralne banke bi bile u poziciji da smanje kvantitativno popuštanje bez uzdrmanih tržišta akcija ili tržišta obveznica.

OVE ZEMLJE IMAJU NAJMOĆNIJE AVIJACIJE NA SVETU! PRVE TRI SU OČEKIVANE, ALI... Nikad ne biste pogodili ko je na četvrtom, ptetom, šestom mestu...

Drugi scenario - „Pregrevanje"

Drugi scenario uključuje pregrevanje. U tom scenariju, rast bi bio ubrzan i ne bi bilo „čepova" u snabdevanju, ali bi inflacija uporno ostala na visokom nivou jer bi se ispostavilo da je trajna, a ne privremena.
Sa nepotrošenim ušteđevinama i visokom potražnjom, labava monetarna i fiskalna politika bi samo dodatno povećala agregatnu potražnju. Rast koji bi bio posledica toga pratila bi stalna inflacija, opovrgavajući uverenje centralnih banaka da je rast cena privremen. Reakcija tržišta na „pregrevanje" zavisila bi od toga kako će centralne banke reagovati.

Treći scenario - Stagflacija

Treći scenario je tekuća stagflacija, sa visokom inflacijom i mnogo manjim i sporijim rastom na srednji rok. U ovom slučaju inflaciju bi nastavile da hrane labave monetarne, kreditne i fiskalne politike.
Centralne banke, uhvaćene u klopku duga, zbog visokog odnosa javnog i privatnog duga, mučile bi se da normalizuju inflaciju, a da ne dovedu do kraha finansijskog tržišta.
Štaviše, srednjeročni šokovi u snabdevanju bi dodatno usporili rast i podigli cene proizvodnje, te na taj način povisile inflatorni pritisak. Takve šokove može da proizvede deglobalizacija, rast protekcionizma, balkanizacija globalnih lanaca snabdevanja, sve veća prosečna starost u razvijenim zemljama, razdor Kine i Amerike, efekti klimatskih promena, pandemija, sajber ratovi i reakcije na rastuću nejednakost.

Foto: Fotoilustracija

Četvrti scenario - Usporavanje

Četvrti scenario pretpostavlja usporavanje rasta. Slabija agregatna tražnja pokazala bi se kao sumorna nova normalnost, a ne prolazna stvar, posebno ako bi se paketi pomoći povukli prerano.
U tom slučaju bi manja potražnja i sporiji rast doveli do niže inflacije, vrednost akcija bi preslikavala manje šanse za rast, i prinosi od obveznica bi još dublje pali.

BRZA PRUGA SOLUN-BEOGRAD- BUDIMPEŠTA "TRN JE U OKU" ZAPADA, SRBIJA I MAĐARSKA SU POD BARAŽNOM VATROM! U pozadini je obračun sa Kinom!

Dok analitičari i vlade „guraju" scenario „Zlatokosa", Rubini tvrdi da je izvesniji scenario „pregrevanja".