STUDIJA UPOZORILA NA NEŠTO NEVEROVATNO! Evo šta bi na Arktiku moglo da zameni sneg... PRETI LI PLANETI GLOBALNO ZAGREVANJE?!

Kiša bi mogla zameniti snežne padavine na Arktiku decenijama pre nego što se mislilo, pokazala je studija, koja upozorava na to da bi promena uzrokovana globalnim zagravanjem mogla imati posedice izvan te regije

Arktik se zagreva mnogo brže od ostatka planete, morski led se topi što dodaje vlagu u vazduh, što će verovatno povećati padavine.

Upoređujući najnovije projekcije sa prethodnim klimatskim modelima, studija objavljena u naučnom časopisu "Nature Communications" procenjuje da će prelazak sa padavina u kojima dominiraju snežne padavine na one u kojima dominiraju kiše doći jednu ili dve decenije ranije.

Foto: pixabay.com

- Promene će biti ozbiljnije i desiće se mnogo ranije nego što se očekivalo i imaće velike implikacije na život na Arktiku i šire - izjavio je za AFP glavni autor studije Mišel Mekristal.

- Na primer, na jesen, kada se dešavaju najveće promene, centralni Arktik bi mogao da pređe od snežnih padavina do kiše oko 2070. godine, prema najnovijoj seriji modela, u poređenju sa 2090. u prethodnom setu - dodala je Mekristal sa kanadskog univerziteta Manitoba.

Foto: AP/Photo

Sve zavisi od stepena globalnog zagrevanja, uz trenutni stepen zagrevanja, kiša bi mogla da prevlada nad snegom na Arktiku pre kraja veka, kaže studija. Studija takođe otkriva da sa zagrevanjem ograničenim na 1,5 C, što je najambiciozniji cilj Pariskog klimatskog sporazuma iz 2015. godine, sneg bi i dalje dominirao Arktikom.

Gavin Šmit, direktor NASA Instituta Godard za svemirske studije, izjavio je da rezultati - impliciraju da se najgore posledice mogu izbeći ako zemlje ispune svoje namere da smanje emisije u skladu sa Pariskim sporazumom - Međutim, Šmit dodaje da veruje da studija ne dokazuje da će promena doći ranije nego što se očekivalo.

Foto: Pixabay

Kad god, prelazak sa snega na kišu će verovatno imati velike efekte na arktički ekosistem i šire. Više kiše uz postojeći snežni pokrivač moglo bi da dovede do povećanja površinskog leda što bi onemogućilo irvase da traže hranu.

Manje snežnog pokrivača bi značilo da bi Arktik izgubio deo svoje sposobnosti da odbija sunčevu toplotu i svetlost sa površine Zemlje i to bi doprinelo zagrevanju.