OSAM ZAHTEVA RUSIJE!

Rusija je objavila niz zahteva koje traži od Zapada, uključujući obećanje da će se odreći bilo kakvog vojnog delovanja u Ukrajini i istočnoj Evropi i da se NATO više neće širiti

Ipak, zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov rekao je da SAD i NATO za sada ne prihvataju te ideje i da njihov odgovor nije ohrabrujući, preneo je Interfax.

Moskva je predala svoje zahteve ove nedelje SAD u kontekstu gomilanja ruskih vojnih snaga u blizini Ukrajine. Zapadne zemlje upozoravaju da bi Rusija mogla uskoro pokrenuti novi napad na Ukrajinu, što Moskva poriče.

Rusija ističe da reaguje na pretnje vlastitoj sigurnosti jer Ukrajina ima sve bliže odnose s NATO i želi postati njegova članica. 

Poručuje da je njen sigurnosni paket put za smirivanje napetosti u Evropi i izbegavanje vojnog sukoba.

Osam zahteva Rusije

Ključni ruski predlozi, kako prenosi RIA, su sledeći:

1. Isključiti dalje širenje NATO i pristupanje Ukrajine Savezu. 

2. Ne raspoređivati nove snage i oružje izvan zemalja u kojima su se nalazili u maju 1997. godine (pre nego što su se istočnoevropske zemlje pridružile NATO), osim u izuzetnim slučajevima uz pristanak Rusije i članica NATO
3. NATO treba odustati od bilo kakvih vojnih aktivnosti u Ukrajini, istočnoj Evropi, na Kavkazu i u središnjoj Aziji
4. Ne raspoređivati projektile srednjeg i kratkog dometa na mestima odakle mogu gađati teritorije druge strane
5. Ne sprovoditi vežbe više od jedne vojne brigade u dogovorenom pograničnom području i redovno razmjenjivati informacije o vojnim vežbama
6. Potvrditi da se strane neće smatrati protivnicima i složiti se da će sve sporove rešavati mirnim putem i da će se suzdržavati od korišćenja sile.

7. Obećati da se neće stvarati uslovi koje bi druga strana mogla smatrati pretnjom
8. Uvesti dežurne linije za kontakte u kriznim situacijama.

 Zapadni lideri smišljaju plan u slučaju napada. Zapadni čelnici istovremeno i dalje pokušavaju smisliti na koji način odgovoriti ako Rusija pokrene invaziju na Ukrajinu u narednim nedeljama na što brojni stručnjaci i analitičari upozoravaju da bi se moglo dogoditi. 

U komentarima novinama Frankfurter Allgemeine nemački ministar privrede Robert Habeck rekao je da bi ruska invazija mogla podstaći Berlin da razmisli o svojoj saradnji s Rusijom po pitanju gasovoda Severni tok 2.

Foto: AP/Photo

Kontroverzni gasovod, koji bi trebao dopremati plin direktno iz Rusije u Nemačku, zasmetao je saveznicima. SAD kaže da će to učiniti Evropu još zavisnijom Rusiji. Ukrajina, koja se oslanja na prihod i uticaj od toga što ruski gasovod prolazi kroz njenu teritoriju, boji se da je ostavljena po strani. 

Gasovod još nije u upotrebi, nego čeka odobrenje nemačkih regulatora. Iako su nemački zvaničnici naglasili da regulator treba doneti nepolitičku odluku, Habeck je rekao da se to može promeniti u slučaju invazije.

Međutim, vesti u nedelju nisu bile pozitivne za Ukrajinu.

Britanska novinska agencija Press Association izvestila je da je britanski ministar obrane Ben Wallace dao intervju za Spectator, u kojem kaže da "Ukrajina nije članica NATO, tako da nije verojatno da će iko slati vojsku u Ukrajinu da bi se sukobio s Rusijom."

"Ne treba zavaravati ljude da ćemo to učiniti. Ukrajinci su toga svesni", rekao je u komentarima objavljenim pre objave intervjua.

Dan ranije britanski premijer Boris Džonson rekao je telefonski ruskom predsedniku Vladimiru Putinu da bi bilo kakva destabilizirajuća aktivnost Rusije prema Ukrajini bila "strateška greška".