DEO ALBANIJE BIĆE PROGUTAN! Čuveni bunkeri Envera Hodže gube RAT - SA MOREM!

Tokom vladavine Envera Hodže izgrađeni su bunkeri u slučaju strane invazije u kojoj bi bili uključeni i nuklearni napadi, međutim vremenom je more počelo da ih ruši

Klimatske promene i nekontrolisana urbanizacija dopisnose eroziji

Albanske obale su pod najvećim uticajem erozije u Evropi, a stručnjaci kažu da su razlozi za to klimatske promene i nekontrolisana urbanizacija. Uz ušće reke Seman u Jadran, u srednjoj Albaniji, već su potopljeni mnogi bunkeri izgrađeni tokom vladavine Envera Hodže za slučaj američke, sovjetske ili kineske invazije. Ista sudbina dočekala je i policijsku stanicu, sportski teren i naftnu bušotinu, prenosi hrvatski portal Indeks.

More glavni uzrok problema

„Bunkeri su napravljeni da izdrže gotovo sve, ali su izgubili svoju jedinu bitku – s morem“, kazao je za AFP 80-godišnji Iljir Zani. Lokalno stanovništvo tvrdi da je u samo tri decenije na ovom području Jadransko more progutalo 800 metara obale. Izmir Mernica, stanovnik sela kraj ušća Semana, pribojava se da bi njegova kafana mogla biti sledeća. „Zabrinuti smo zbog mora koje guta sve pred sobom. Talasi će nas progutati“, rekao je prstom pokazujući vodotoranj koji viri iz mora, a uz koji su nekada parkirali automobile. Godine 2009. vlasti su tenkovima iz mora izvukle sedam potopljenih bunkera. Zbog strujanja mora oko bunkera nastajali su virovi, zbog kojih su se mnogi plivači utopili. Desetak godina kasnije bunkeri su opet pod vodom.

Foto: Pixabay

Prema stručnjacima za klimatske promene Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), oko trećine albanske obale duge 427 kilometara pod uticajem je erozije, a godišnje nastrada metar do dva obale. Abdula Diku, stručnjak za zaštitu okoline, kazao je da u Albaniji zbog rasta nivoa mora godišnje nestane oko 27 tona tla po hektaru zemlje, što je oko 11 puta više od evropskog proseka.Vlaš Moci iz sela Kereta još uvek održava bunker u kom se nekad čuvalo oružje za protivvazdušnu odbranu, a sada se u njemu nalazi kafić koji privlači strane turiste. Vlasnici vila i hotela u Keretu protiv mora bore se gradnjom ilegalnih uspravnih gatova. Ali stručnjaci tvrde da takve mere mogu samo da pogoršaju situaciju.

Neorganizovana urbanizacija nije rešenje

„Takva pojedinačna rešenja štete bioraznolikosti i morskom ekosistemu”, upozorava Mirela Kamberi iz UNDP-a. Rešenje ovoga problema još se ne nazire, budući da se ništa ne preduzima kako bi se sprečio rast nivoa mora. „Problem je u tome što su za potrebe gradnje posečena gotovo sva stabla jele, što je naštetilo prirodnim sistemima“, kaže meštanin Besnik Zara. Stručnjaci predviđaju i da će se nivo mora u Albaniji do 2100. godine zbog klimatskih promena povećati za između 40 i 105 centimetara. Problemima doprinosi i krčenje šuma, neregulisano pravljenje jaruga iz reka koje je ubrzalo njihove tokove i nekontrolisana urbanizacija duž obale.