NATO SE NIKAD NEĆE SLOŽITI SA JEDNOM STVARI KOJU OD NJIH TRAŽE: To bi nas učinilo DRUGORAZREDNIM ČLANICAMA ALIJANSE!

NATO se nikada neće složiti sa povlačenjem svoje vojske iz zemalja koje su pristupile bloku od 1997. godine, jer bi ih to učinilo drugorazrednim članicama Alijanse, izjavio je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg u intervjuu kanadskoj televiziji „Si-Bi-Si“.

„Saveznici NATO-a ne mogu da naprave kompromis oko apsolutno centralnog principa evropske bezbednosti i, zapravo, međunarodne bezbednosti. Činjenica da svaka zemlja ima pravo da izabere svoj put, da sama odluči da li želi ili ne želi da pripada Alijansi kao što je NATO, to je zaista centralni princip“, smatra Stoltenberg.

On je dodao da Alijansa ne može da se složi sa činjenicom da „ne treba da imamo trupe NATO-a u svim onim zemljama koje su pristupile NATO-u od 1997. godine. To će u suštini značiti da polovina naših članica neće moći da bude zaštićena trupama NATO-a. Onda će one biti svojevrsne drugorazredne članice NATO-a. Mi to nikada nećemo učiniti“, dodao je Stoltenberg.

„Međutim, spremni smo da učestvujemo u uravnoteženim, proverljivim merama za smanjenje nenuklearnog naoružanja, nuklearnih raketa i mnogih drugih mera koje će biti pozitivne za Rusiju i pozitivne za NATO“, naglasio je generalni sekretar Alijanse.

Foto: Tanjug

Razgovori o Ukrajini

Stoltenberg je dodao da je NATO predložio Rusiji da se održi serija sastanaka o evropskoj bezbednosti, uključujući i o situaciji oko Ukrajine, ali još nije dobio odgovor.

„Ne, nisu se obavezali da će učestvovati u daljim pregovorima, ali nisu ni odbili predloge“, rekao je on.

Istovremeno je pozvao na deeskalaciju situacije u Ukrajini, rekavši da je Alijansa spremna da „sasluša zabrinutosti” Rusije. Prema Stoltenbergovim rečima, NATO ne zna kakve su namere Rusije u vezi sa Ukrajinom, pošto Moskva „možda promeni planove“.

„Moramo da shvatimo da je agresor – Rusija... Očekivati da žrtva agresije treba da sprovede deeskalaciju znači da se sve prikaže u nekom čudnom, naopakom obliku“, rekao je generalni sekretar Alijanse.

U Briselu je u sredu održan sastanak Saveta Rusija-NATO. Sastanak je usledio nakon razgovora o bezbednosnim garancijama između Rusije i Sjedinjenih Američkih Država, održanih 9-10. januara u Ženevi. U četvrtak, posle zasedanja Saveta Rusija-NATO, održane su konsultacije na bečkoj platformi Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju.

Povod za razgovore je nacrt sporazuma o bezbednosnim garancijama koji je Moskva uputila Vašingtonu i njegovim saveznicima u decembru. Dokument, između ostalog, uključuje odredbe o međusobnom nerazmeštanju raketa srednjeg i kratkog dometa u međusobnom dometu, odustajanje daljeg širenja NATO-a na račun bivših sovjetskih republika i o smanjenju broja vojnih vežbi.

Rusija je u više navrata odbacivala optužbe Zapada i Ukrajine za „agresivna dejstva”, navodeći da nikome ne preti i nikoga ne namerava da napada, a izjave o „ruskoj agresiji” koriste se kao izgovor da se još više vojne tehnike NATO-a prebaci u blizini ruske granice.