Lavrov PISAO ZAPADNIM KOLEGAMA... Stvari ne funkcionišu tako! ODMAH DA SE RAZJASNI OVO PITANJE!

Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov uputio je 28. januara pismo šefovima diplomatija Sjedinjenih Američkih Država, Kanade i brojnih evropskih zemalja u kome je objasnio principe nedeljivosti bezbednosti. Tekst pisma prenosimo u celini

Svima je dobro poznato da je Rusija ozbiljno zabrinuta zbog rasta vojno-političke napetosti u neposrednoj blizini njenih zapadnih granica. U cilju sprečavanja dalje eskalacije, ruska strana je 15. decembra 2021. godine predstavila nacrte dva međusobno povezana međunarodno-pravna dokumenta – Sporazum između Rusije i SAD o bezbednosnim garancijama i Sporazum o merama osiguravanja bezbednosti Rusije i članica Severnoatlantskog saveza.

 

U Povelji o evropskoj bezbednosti, koja je potpisana na samitu OEBS-a u Istanbulu u novembru 1999. godine, formulisana su osnova prava i obaveze zemalja-učesnica Organizacije u pogledu nedeljivosti bezbednosti. Naglašeno je pravo svake države-članice na slobodan izbor ili menjanje načina osiguravanja svoje bezbednosti, uključujući savezničke sporazume u skladu sa njihovim razvojem, isto kao i (pravo) na neutralnost. U istom paragrafu Povelje to je direktno uslovljeno obavezom svake države da ne jača svoju bezbednost na račun bezbednosti drugih. Tamo se navodi da nijedna država, grupa država ili organizacija ne mogu imati primarnu odgovornost za održavanje mira i stabilnosti u regionu OEBS-a niti smatrati bilo koji njegov deo sferom svog uticaja.

Na samitu OEBS-a u Astani u decembru 2010. godine lideri naših zemalja odobrili su Deklaraciju kojom je potvrđen taj celokupan paket međusobno povezanih obaveza.

Foto: Tanjug

Međutim, zapadne zemlje i dalje izvlače iz njega samo stavove koji su im potrebni, odnosno – pravo država na slobodan izbor saveza radi osiguravanja isključivo svoje bezbednosti. Stidljivo se izostavlja "u skladu sa njihovim razvojem", jer je i ta odredba bila sastavni deo poimanja "nedeljivosti bezbednosti", odnosno obaveznog odstupanja vojnih saveza od prvobitne funkcije obuzdavanja i njihove integracije u evropsku arhitekturu na kolektivnim principima, a ne principima uske grupe. Princip nedeljivosti bezbednosti selektivno se tumači da bi se opravdao put u pravcu neodgovornog širenja NATO.

Karakteristično je da u komentarima o spremnosti da razvijaju dijalog o arhitekturi bezbednosti u Evropi predstavnici Zapada pažljivo izbegavaju pominjanje Povelje o evropskoj bezbednosti i Astanske deklaracije. Pozivaju se samo na starija dokumenta OEBS-a, a posebno često na Parisku povelju za novu Evropu iz 1990. godine koja ne sadrži obavezu, koja je postala "neprijatna", da se ne jača bezbednost svojih država na račun drugih. U zapadnim prestonicama takođe se trude da ne primećuju jedan od ključnih dokumenata OEBS-a – Kodeks ponašanja koji se tiče vojno-političkih aspekata bezbednosti iz 1994. godine, u kojem se otvoreno navodi da će prilikom izbora načina osiguravanja bezbednosti, uključujući članstvo u savezima, države "uzimati u obzir legitimne bezbednosne interese drugih država".

 

Smisao sporazuma jeste...

Stvari ne funkcionišu tako. Smisao sporazuma o nedeljivosti bezbednosti je u tome da je bezbednost ili ista za sve ili ne postoji ni za koga. I kao što je predviđeno Istanbulskom poveljom, svaka zemlja-članica OEBS-a ima jednako pravo na bezbednost, a ne samo članice NATO-a koje tumače to pravo kao da se odnosi isključivo na članice severnoatlantskog "ekskluzivnog" kluba.
Neću komentarisati druge stavove i postupke NATO-a koje karakteriše težnja tog „odbrambenog“ bloka ka vojnoj nadmoći i upotrebi sile, zaobilazeći prerogative Saveta bezbednosti UN. Samo ću reći da su takvi postupci u suprotnosti sa temeljnim evropskim obavezama, uključujući obaveze koje su sadržane u pomenutim dokumentima da se održavaju vojni potencijali "srazmerni legitimnim individualnim i kolektivnim potrebama u oblasti bezbednosti, uzimajući u obzir obaveze prema međunarodnom pravu, kao i legitimne interese bezbednosti drugih država".

Govoreći o aktuelnoj situaciji u Evropi, naše kolege iz SAD, NATO-a i Evropske unije stalno pozivaju na "deeskalaciju" i pozivaju Rusiju da "odabere put diplomatije". Želim da podsetim da smo decenijama išli tim putem. Najvažnije etape – dokumenta sa samita u Istanbulu i Astani – direktan su rezultat upravo diplomatije. Činjenica da Zapad sada otvoreno pokušava da jednostrano revidira ta diplomatska dostignuća lidera svih zemalja OEBS-a u svoju korist izaziva duboku zabrinutost. Situacija zahteva pošteno razjašnjenje stavova.

Foto: Rojters/APfoto

Želimo da dobijemo jasan dogovor na pitanje kako naši partneri razumeju svoju obavezu da ne jačaju sopstvenu bezbednost na račun bezbednosti drugih država na osnovu posvećenosti principu nedeljivosti bezbednosti? Kako konkretno Vaša Vlada namerava da poštuje tu obavezu u praksi u današnjim uslovima? Ako odbacujete tu obavezu, molimo da to jasno saopštite.

Bez potpunog razjašnjenja tog ključnog pitanja, koje se tiče međusobne povezanosti prava i obaveza odobrenih na najvišem nivou, nemoguće je obezbediti balans interesa koji je sadržan u dokumentima sa samita u Istanbulu i Astani. Vaš odgovor će pomoći da se bolje razume u kojoj su meri naši partneri spremni za dogovor, kao i mogućnosti za zajednički napredak po pitanju smanjenja napetosti i jačanja evropske bezbednosti.

Očekujemo brzu reakciju. Ne bi trebalo da oduzme mnogo vremena, jer se radi o razjašnjenju koncepcije na osnovu koje je Vaš predsednik (premijer) potpisao odgovarajuće obaveze.
Takođe polazimo od toga da će reakcija na pismo biti na nivou država, jer je svaka naša zemlja individualno prihvatila pomenute obaveze, a ne u ime ili u sastavu nekog bloka.