POSLE PET SATI RAZGOVORA MAKRONA I PUTINA - JEDNA STVAR JE IZVESNA! Ukrajina nema alternativu!

Efekti razgovora Vladimira Putina i Emanuela Makrona biće vidljiviji u narednim danima, ne samo po potezima koje će vući Moskva i Pariz, već i ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski. Ono što je gotovo sigurno, jeste da rata neće biti. U prilog tome govori i činjenica da je sastanak dvojice lidera trajao netipično dugo

Ovako posetu francuskog predsednika Emanuela Makrona Moskvi komentariše Đuro Bilbija, dugogodišnji dopisnik srpskih medija iz Rusije. Francuski predsednik Emanuel Makron sastao se u ponedeljak u Kremlju sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, nakon čega je otputovao za Kijev, gde se sastao sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim. Francuski predsednik je, nakon sastanka sa Putinom, optimistično izjavio da je njegova poseta doprinela deeskalaciji situacije, ali, prema Bilbijinom mišljenju, o tome će govoriti potezi koje će u narednom periodu vući Zapad, Rusija i Ukrajina.

Nakon Makronove posete jasno je da rata neće biti

„Tačka prema kojoj se najverovatnije dalje treba ravnati, jeste to da je Putin ponovio da što se Rusije tiče, a verovatno i Donbasa, Ukrajina nema alternativu osim da realizuje sporazume iz Minska, koji Donjecku i Lugansku garantuju široku autonomiju u sastavu Ukrajine“, ističe Bilbija i dodaje da Rusija neće odstupiti od Minskih sporazuma.

U Kijevu tvrde da primena Minskih sporazuma vodi ka uništenju ukrajinske državnosti, međutim, i njihovo neprimenjivanje može voditi u istom pravcu. To pokazuje da je ukrajinska politička elita u ozbiljnim problemima, smatra Bilbija.

Ono što je gotovo sigurno nakon Makronove posete Moskvi, jeste da rata na istoku Evrope o kome se toliko govori u poslednje vreme neće biti, iako je Vašington spreman i na inscenaciju sukoba između Rusije i Ukrajine.

Šolc i Makron rade na normalizaciji odnosa sa Rusijom

Da je Makronova poseta zaista važna, govori i analiza nemačkog stručnjaka za Rusiju i postsovjetski prostor Aleksandra Rara, navodi Bilbija. U svojoj analizi poslednjih diplomatskih napora da kriza na rusko-ukrajinskoj granici deeskalira, Rar ističe da je Makron postigao dogovor sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom da zajedno, iza leđa američkog predsednika Džoa Bajdena, pokušaju da otople odnose sa Rusijom, jer smatraju da je poboljšanje odnosa sa istočnim susedom u interesu EU.
„Sam Rar kaže da je za nemačku i zapadnu štampu, kao i za zapadne liberalne krugove, ruski gas geostrateško pitanje i strašilo za one koji pokušavaju da završe svoje rusofobske poslove. Međutim, za Nemačku je ruski gas pitanje egzistencije, ne samo biznisa i industrije, nego i stanovništva“, objašnjava Bilbija Rarove teze.
Ono što je, prema rečima našeg sagovornika, atipično, jeste da su pregovori Putina i Makrona trajali duže od pet sati.

„Takvih pregovora koji traju tako dugo odavno nije bilo“, kaže Bilbija.
Tema razgovora dvojice predsednika bila je napetost u Evropi zbog ukrajinske krize. Vladimir Putin zahvalio je francuskom kolegi na učešću njegove zemlje u razvoju principijelnih odluka u oblasti evropske bezbednosti i ukazao na napore Pariza da reši ukrajinsku krizu.

Foto: AP/Tanjug

„Shvatam da delimo zabrinutost o tome šta se dešava u oblasti bezbednosti u Evropi i želim da vam zahvalim na činjenici da je Francuska uvek bila veoma aktivna u razvoju političkih odluka u ovoj oblasti“, rekao je on.

Makron je, pak, poručio da dijalog sa Rusijom osigurava bezbednost u Evropi. On je posetio Rusiju u trenutku kada sa Zapada stižu optužbe da Moskva planira invaziju Ukrajine, zbog čega je, kako tvrde zapadni mediji i političari, na granici koncentrisala veliki broj vojnika.

Zvanična Moskva je nebrojeno puta demantovala te optužbe, ističući da su potpuno neosnovane i da predstavljaju izgovor NATO-u da razmešta dodatnu vojnu tehniku i ljudstvo u blizini ruskih granica.