"ŽELITE RAT SA MOSKVOM?" U razgovorima Putina i Makrona zabljesnula i jedna bizarna ponuda, a za Ruse postoji samo jedan RATNI HUŠKAČ

Razgovor između Putina i Makrona danas je udarna vest svih svetskih medija

Ruski predsednik Vladimir Putin obećao je da za sada neće sprovoditi nove vojne inicijative u blizini Ukrajine kao preduslov za moguću deeskalaciju.

"Želite li da ratujete sa Rusijom? Treba li to Francuzima, Nemcima, Italijanima i ostalim Evropljanima? Sigurno ne. Evropske zemlje znaju da forsiranje ukrajinske krize nije samo protiv Rusije, nego i protiv Evrope", rekao je ruski predsednik Vladimir Putin nakon moskovskog sastanka s francuskim kolegom Emanuelom Makronom.

A tu Putinovu izjavu, zapravo retoričku pretnju ili upozorenje Evropi, naglašava većina ruskih prokremaljskih medija nakon gotovo šestosatnih razgovora dvojice lidera uglavnom o "ukrajinskom pitanju", piše Jutarnji.hr.

Putin je rekao da bi primanje Ukrajine u NATO "neizbežno dovelo do rata Zapada i Rusije" jer bi Ukrajinci hteli natrag Krim, a "NATO bi mora da se umeša prema članu 5 sporazuma" te dodao kako bi to "bio rat bez pobednika".

Putin se zapitao zašto je potrebno širenje NATO-a na istok te dodao da je ta politika "otvorenih vrata" diskutabilna. Zaključio je da NATO može primiti neku zemlju u svoje članstvo, ali i da ne mora, a ruski mediji ga nadopunjuju "ako to ugrožava nečiju, u ovom slučaju rusku sigurnost".

Anglosaksonski spektakl

Jutarnji dalje navodi da, s obzirom na to da se govori o tome da se Putin iz Pekinga, gde se nedavno susreo sa Si Đinpingom, vratio prilično nezadovoljan, svi ruski mediji na naslovnicama, odmah uz tekstove o poseti Makrona, objavili su vest da je Kina "odlučno protiv daljeg širenja NATO-a na istok".

Poznati prokremaljski komentator Pjotr Akopov kaže da je nakon sastanka jasno da Makron ne "pada na anglosaksonski spektakl vezan uz Ukrajinu", a većina ruskih medija nada se neslozi u NATO-u, a za krizu optužuju SAD koji, kako kažu, "ponovno huška Evropu protiv Rusije".

Većina tamošnjih medija Makronov dolazak u Moskvu te istovremenu posetu nemačkog kancelara Olafa Šolca Vašingtonu razmatra kao "posredničku misiju dvojice evropskih lidera" između Rusije i SAD-a, gotovo kao da su tek prenosioci poruka.

Ruski mediji ne zaboravljaju napomenuti da među članicama NATO-a ima mnogo različitih mišljenja o Ukrajini i da Moskva mora igrati na tu neslogu. Mediji ponavljaju Putinove reči da je NATO ipak "vojni, a ne mirotvorni savez" ta da su se u to uverili stanovnici Iraka, Libije i Avganistana, a da ne treba "zanemariti ni operaciju protiv Beograda".

Foto: AP/Tanjug

Diplomatski put

Mnogi ruski mediji navode da je "diplomatski put" jedino rešenje, ali ne zaboravljaju istaknuti da je Makron došao usred izborne kampanje te da mu uspjeh razgovora s Putinom i "donošenje mira, odnosno sprečavane rata" u Evropi može doneti izbornu prevagu u borbi za drugi mandat.

Ipak, ruski mediji prećutkuju ili tek usputno pišu o informaciji, koju je prvi objavio Financial Times, da je Vladimir Putin obećao Makronu da će nakon velikih vojnih vežbi u Belorusiji, koji počinju za koji dan, povući svih 30 hiljada svojih vojnika koji sudeluju u njima.

Isti izvor navodi da će ti manevri bitiodržani uz ukrajinsku granicu, 200-tinjak kilometara od Kijeva. Putin je, navodno, Makronu još rekao da Rusija neće "poduzimati druge vojne aktivnosti" ta da je spreman na "strukturalni dijalog" o kolektivnoj sigurnosti. Iz Kremlja za sada još ništa nisu potvrdili, osim da će se dijalog nastaviti te da će se Makron, nakon sastanka s ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim, telefonski čuti s Putinom kako bi mu rekao što se s njim dogovorio.

U razgovorima Putina i Makrona zabljesnula je i jedna bizarna ponuda "s visine" ruskog predsednika. On je, naime, ponudio "humanitarni azil" u Rusiji bivšem ukrajinskom predsedniku Petru Porošenku, koga u Kijevu optužuju za veleizdaju. Porošenko je kratko uzvratio da će se "on snaći i u Ukrajini".