• aktuelno
Maloletnik hteo da iskasapi čoveka: Krvoproliće sprečili očevici Đina Džinović proslavila rođendan sa dečkom: Čvrsto je drži za ruku i ne pušta (VIDEO) "Očekujte u narednim minutima!" Tramp nagovestio strašnu sudbinu ajatolaha Modžtabe Hamneija Tempirana bomba za volanom: Vozio drogiran, policija mu stala na put Gde nestade "Istorijski 15. mart"?! Zvučni top kao novi alibi blokadera za propali protest i neispunjene snove Zelenski otkrio prljavu ucenu: Traže mi naftu da bi mi dali oružje, ne pada mi na pamet! Šešelj progovorio o 29. martu: Otkrio šta se sprema na dan izbora, pa spomenuo Amerikance i Engleze (VIDEO) Gudelj se vratio bivšoj devojci: Javnost brujala o vezi sa Emom Radujko, a sada pokazao nju (FOTO) "Ozbiljno je bolesna, nadam se čudu da ozdravi": Vesna Zmijanac kroz suze o Zorici Brunclik Vest iz Teherana zapanjila SAD i Izrael: Znate li koliko smo se spremali za ovo?!
Maloletnik hteo da iskasapi čoveka: Krvoproliće sprečili očevici Đina Džinović proslavila rođendan sa dečkom: Čvrsto je drži za ruku i ne pušta (VIDEO) "Očekujte u narednim minutima!" Tramp nagovestio strašnu sudbinu ajatolaha Modžtabe Hamneija Tempirana bomba za volanom: Vozio drogiran, policija mu stala na put Gde nestade "Istorijski 15. mart"?! Zvučni top kao novi alibi blokadera za propali protest i neispunjene snove Zelenski otkrio prljavu ucenu: Traže mi naftu da bi mi dali oružje, ne pada mi na pamet! Šešelj progovorio o 29. martu: Otkrio šta se sprema na dan izbora, pa spomenuo Amerikance i Engleze (VIDEO) Gudelj se vratio bivšoj devojci: Javnost brujala o vezi sa Emom Radujko, a sada pokazao nju (FOTO) "Ozbiljno je bolesna, nadam se čudu da ozdravi": Vesna Zmijanac kroz suze o Zorici Brunclik Vest iz Teherana zapanjila SAD i Izrael: Znate li koliko smo se spremali za ovo?!
Informer Kamere
Informer Informer
Dnevne novine
SRBIJA
Informer
Pretraga
NOVO Politika Informer Društvo Hronika Sportinjo Planeta Zabava Magazin Džet set Video
Pretraga
Iran katarina velika serija Vreme danas automobili Nikola Jokić Recepti Vladimir Putin Na merama
Video
Planeta

Izvor: RTS

27.02.2022

13:15

Od bratskih do neprijateljskih odnosa! Istorija Rusije i Ukrajine - kako je došlo do ORUŽANIH SUKOBA?

Pixabay

Vesti

Od bratskih do neprijateljskih odnosa! Istorija Rusije i Ukrajine - kako je došlo do ORUŽANIH SUKOBA?

Podeli vest

Od govora ruskog predsednika, koji je prethodio priznanju Donjecke i Luganske republike, pa do vojnih sukoba – razmatraju se istorijske i sve druge veze Rusije i Ukrajine

Kada Vladimir Putin, tri dana pre intervencije u Ukrajini, kaže da su Rusi i Ukrajinci jedan narod, potvrdu za to istoričari pronalaze u prvoj istočnoslovenskoj državi Kijevska Rusija – kolevci ruske i ukrajinske državnosti, zajedničke istorije duge gotovo milenijum.

"Najveći dokaz prisnosti naroda jeste jezik, to je nesumnjivo to. Onda vekovni život u zajedničkim uslovima, državnim uslovima, a druga velika bliskost tih naroda je da su prošli kroz sve kataklizme velikih ratova koje su se vodili na teritoriji njihovih zemalja. Oni su u isto vreme primili pravoslavlje, Kijev je postao glavni grad pravoslavlja u današnjoj Ukrajini, u ondašnjim ruskim zemljama, tako se govorilo", kaže istoričar Nikola B. Popović.

Istorijsa sukoba u Ukrajini, 2013 - 2022.

  • 21. novembar 2013. godine

Predsednik Ukrajine objavljuje da neće potpisati istorijski sporazum sa EU, koji je ranije bio dogovoren

  • Novembar 2013-februar 2014. godine

Evromajdan - masovni protesti u Ukrajini, zahtev za približavanje Zapadu

  • Februar 2014. godine

Nasilno gušenje protesta, ukrajinski presednik Viktor Janukovič beži iz Ukrajine, dolazi do smene vlasti 

  • Februar-mart 2014. godine

Rusija aneksira Krimsko poluostrvo

  • Mart-maj 2014. godine

Proruski separatisti na istoku Ukrajine proglašavaju nezavisne "narodne republike" Donjecku i Lugansku

  • Jun-avgust 2014. godine

Ukrajinaska vojska pritiska separatiste u regione Donjeck i Lugansk

  • Septembar 2014. godine

Prvo primirje sklopljeno u Minsku, koje je trajalo samo nekoliko dana

  • Februar 2015. godine

Sklopljeno novo primirje koje je manje-više trajalo do skoro, uz sporadično kršenje

  • Jun 2017. godine

Ukrajinski parlament izglasao da će težiti ka priključenju NATO

  • Septembar 2020. godine

Ukrajinski predsednik potvrđuje članstvo u NATO kao strateški državni cilj

  • Mart-april 2021. godine

Rusija šalje trupe blizu granice sa Ukrajinom 

  • Jun 2021. godine

Propali pregovori SAD i Rusije o kraju krize u Ukrajini

  • Decembar 2021. godine

Rusija traži da NATO odbije pristup Ukrajini i povećava broj trupa blizu ukrajinske granice

  • Januar-Februar 2022. godine

Brojni sastanci zapadnjačkih i ruskih diplomata nisu uspeli da reše krizu u Ukrajini

  • 2. februar 2022. godine

SAD šalje dodatne trupe članicama NATO na istoku Evrope

  • 10. februar 2022. godine

Rusija i Belorusija održavaju zajedničku vojnu vežbu

  • 21. februar 2022. godine

Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je odluku o priznavanju narodnih republika Donjeck i Lugansk

  • 24. februar 2022. godine

Rusija pokrenula specijalnu operaciju u Ukrajini 

Ukrajina je u 17. veku, većim delom današnje teritorije, postala deo carske Rusije. I tu ostala sve do Oktobarske revolucije 1917. sa kratkim periodom nezavisnosti. Pet godina kasnije, Sovjetska Ukrajina nastala je na podelama, karakterističnim za zemlju – na granici imperija.

"Zapadna Ukrajina je pripadala Poljskoj, bila je povezana i sa Austrougarskom i sa nemačkim državama, jug Ukrajine je pripadao Otomanskoj imperiji, gde se nalazi Krim i pomorska područja, dok je istočni deo bio pod uticajem Moskve i Rusije", kaže novinar Dragan Bisenić.

Foto: Tanjug/AP/reuters

U sovjetskoj eri, Donjeck i Lugansk bili su Staljino i Vorošilovgrad. Ukrajinu Putin sada zove Lenjinovom tvorevinom. Ne oprašta, objašnjavaju analitičari, što je, za razliku od Belorusije, ta bivša sovjetska republika izašla iz ruske orbite.

"Ukrajina kao zemlja sa ogromnom strateškom važnošću za Rusiju najpre je zauzimala neodređen stav, naginjući više prema Rusiji nego prema drugim opcijama, prema Zapadu, prvenstveno EU, da bi se 2012. odnosno 2014. godine to sasvim izmenilo", rekao je Bisenić.

Mesecima potom, posle referenduma, Krim se pripojio Rusiji. Istovremeno, Kijev je izgubio kontrolu u Donjecku i Lugansku, u ugljem bogatom regionu Donbasa. Milionske gradove napustilo je više od polovine stanovnika. Na teritoriji pod proruskim pobunjenicima gotovo 800.000 stanovnika ima ruski pasoš.

"Politika starih sojvetskih vlasti, koja je isto funkcionisala kao komunističke vlasti u bivšoj Jugoslaviji, gde su menjali granice između etničkih grupa, leži u korenu mnogih sukoba, uključujući i sadašnju situaciju u Donbasu", kaže Vuk Vuksanović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

U hronologiji aktuelnog konflikta najčešće se počinje od 2013. kada su Ukrajinci masovno protestovali protiv odluke tadašnjeg predsednika Viktora Janukoviča da ne potpiše sporazum sa Evropskom unijom. Bolna tačka za Rusiju je i 2014, kada je posle nemira u Odesi, više desetina Rusa zapaljeno u zgradi Doma sindikata.

Usledili su nemiri, a uz posredovanje Francuske i Nemačke potpisana su i dva Minska sporazuma. Nikada nisu primenjeni, a ukrajinski parlament izglasao je 2017. da će težiti da se priključi NATO-u.

Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, Youtube.

Pridružite se i saznajte prvi najnovije informacije.

Naše aplikacije možete skinuti na:

AppStore GooglePlay GoogleNews

PROČITAJTE JOŠ

Tagovi:

Rusija Ukrajina rat u Ukrajini istorija Minski sporazum

Imate mišljenje?

Ukoliko želite da ostavite komentar, kliknite na dugme.

Ostavite komentar

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari
Marcco

pre 4 godine

Pa mora tako. Šta bi bilo kada bi se Sloveni udružili? Da li bi Anglo-saksonci i Germani imali šanse da maltretiraju koga stignu, stvaraju neke male državice veličine osrednje metropole ili da kontrolišu skoro sve energente na svetu...

0 0 Odgovori
Ostavite komentar Svi komentari
SLIČNE VESTI
PREPORUČENE AI VESTI
sledeća vest

vest dana

Politika

TV
Dobro veče Srbadijo - Arno Gujon o godišnjici Albanskog pogroma nad Srbima na Kosovu i Metohiji - Zločin koji i dalje traje
Live TV

Dobro veče Srbadijo - Arno Gujon o godišnjici Albanskog pogroma nad Srbima na Kosovu i Metohiji - Zločin koji i dalje traje

Urednik i voditelj emisije "Dobro veče Srbadijo" Igor Ćurčić ugostiće sutra od 22 sata uživo velikog humanitarca i direktora vladine kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Arno Gujona, koji će govoriti o godišnjici stravičnog pogrom nad Srbima 17. Marta 20024. godine. Igorovi gosti biće i zdravičar i čuvar srpske tradicije Dragiša Simić, kao i harmonikaš Dragan Todorović, ali i sestre Gobović, Marija i Marina koje svojim glasovima pronose i čuvaju srpski etno melos.

16.03.2026

15:49

JOŠ TV VESTI

Društvo

Hronika

Sport

Zabava

Magazin

Džet set