DOKUMENT "VIKILIKSA" IZ 2008. OTKRIVA CRVENU LINIJU MOSKVE! SAD znale da bi ulazak Ukrajine u NATO "izazvao posledice, pa i izbijanje rata", ovo je dokaz!

Izveštaj nekadašnjeg ambasadora SAD u Moskvi iz 2008. koji je objavio Vikiliks pokazuje da su SAD veoma dobro znale kakve bi posledice mogle da izazove učlanjenje Ukrajine u NATO

Izveštaj je napisao nekadašnji ambasador SAD u Moskvi Vilijam Brns još 1. februara 2008. posle izražene namere Ukrajine da traži Akcioni plan za članstvo u NATO. On pokazuje da je američka strana bila potpuno svesna svih mogućih posledica, pa i izbijanja rata, u slučaju da se ne uvaže interesi Rusije i njeno protivljenje širenju Alijanse na istok. 

- Nakon blage prve reakcije na nameru Ukrajine da traži Akcioni plan za članstvo u NATO-u (MAP) na samitu u Bukureštu, ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov i drugi visoki zvaničnici su ponovili snažno protivljenje, naglašavajući da će Rusija gledati na dalje širenje na istok kao potencijalnu vojnu pretnju, piše između ostalog u njegovom izveštaju. 

 

 

Dalje se navodi da bi se Ukrajina mogla podeliti na dva dela, što bi dovelo do nasilja ili čak, građanskog rata, koji bi prisilio Rusiju da odluči da li da interveniše.

Brns je jasno naveo da je Sergej Lavrov 22. januara 2008. jasno naglasio da će Rusija morati da gleda na nastavak širenja NATO-a na istok, posebno na Ukrajinu i Gruziju, kao na potencijalnu vojnu pretnju. Lavrov je tadea naglasio da bi održavanje ruske „sfere uticaja“ u komšiluku bilo anahrono i priznao da SAD i Evropa imaju „legitimne interese” u regionu, ali i rekao da Ukrajina i Gruzija moraju da imaju vidu uticaj njihovih odluka na susede.

Lavrov je tada naglasio da je Rusija u to uverena proširenje NATO nije bilo zasnovano na bezbednosnim razlozima, već da je a nasleđe Hladnog rata i da je "rastući trend da novi članice NATO rade i govore šta god žele, poput pokušaja revizije istorije i veličanja fašizma".

- Radikalno novo širenje NATO-a može dovesti do ozbiljnog političko-vojnih promena koji će neminovno uticati na bezbednosne interese Rusije, rekao je tada Lavrov naglašavajući da je Rusija sa Ukrajinom bila vezana Ugovorom o prijateljstvu iz 1997., a da su se obe strane obavezale da se „uzdrže od učešća ili podrške bilo kakvim akcijama sposobnim da ugroze bezbednost druge strane“.

Lavrov je tada rekao da će „verovatna integracija Ukrajine" naterala Moskvu "da preduzme odgovarajuće mere.“

Povodom izjava Sergeja Lavrova, ambasador Brns u svom izveštaju piše da NATO aspiracije Ukrajine i Gruzije ne samo da diraju Rusiju u živac, već i da izazivaju ozbiljnu zabrinutost oko posledica po stabilnost u regionu.

- Stručnjaci nam kažu da je Rusija posebno zabrinuta što jake podele u Ukrajini zbog članstva u NATO, u kojoj se veliki delo etničko-ruske zajednice protivi članstvu, mogu dovesti do velikog raskola, nasilja ili, u najgorem slučaju, građanskog rata. U tom slučaju, Rusija bi morala da odluči da li će da intervenše, a to je odluka sa kojom Rusija ne želi da se suoči, pisao je tada, između ostalog, nekadašnji ambasador SAD u svom izveštaju.

Situaciju u Ukrajini možete pratiti iz minuta u minut u blogu na našem portalu klikom OVDE.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.