RAST JE POČEO DAVNO PRE UKRAJINE! Crna procena UN o cenama hrane kaže "zbog rata će sve biti skuplje 22 odsto!" (Video)

Organizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO) izvestila je 11. marta da bi međunarodne cene hrane i hrane za životinje mogle porasti i do 22 odsto zbog sukoba u Ukrajini, što može dovesti do porasta pothranjenosti u manje razvijenim zemljama

Ukupna globalna proizvodnja hrane opala je od ruske invazije na Ukrajinu krajem februara, što je rezultiralo iznenadnim i naglim smanjenjem količine hrane iz zemalja izvoznica. Cene hrane već rastu od kada je pandemija virusa korone udarila 2020.

Nekoliko zemalja izvoznica hrane širom sveta najavljuje dodatna ograničenja izvoza hrane ili razmatraju zabranu kako bi zaštitile svoje domaće zalihe. FAO je pozvao velike zemlje proizvođače hrane da ne nameću ograničenja na izvoz svojih proizvoda.

„Pre nego što donesu bilo kakve mere za obezbeđivanje snabdevanja hranom, vlade moraju da razmotre njihove potencijalne efekte na međunarodna tržišta“, rekao je generalni direktor FAO-a Ku Dongiu.

„Smanjenje uvoznih carina ili korišćenje izvoznih ograničenja mogli bi da pomognu u rešavanju izazova bezbednosti hrane u pojedinim zemljama u kratkom roku, ali bi podigli cene na globalnim tržištima“, rekao je on.

Konflikt ima kritične implikacije na međunarodno snabdevanje pšenicom.

Otkako je počeo sukob u istočnoj Evropi, ukrajinske luke nisu u mogućnosti da izvoze žito, dok trgovci hranom izbegavaju kupovinu iz Rusije kao rezultat finansijskih sankcija, podižući svetske cene.

Rusija i Ukrajina zajedno obezbeđuju 19 odsto svetske ponude ječma, 14 odsto pšenice i 4 odsto kukuruza. Pored žita, Rusija je vodeći izvoznik đubriva.

FAO-ov indeks cena hrane dostigao je rekordno visok nivo u februaru i izgleda da će se još više povećati u narednim mesecima, jer nije jasno da li će Ukrajina moći da pobere useve ove godine ako rat nastavi da se odugovlači.

„Mnoge od njih su najmanje razvijene zemlje ili zemlje sa niskim dohotkom i deficitom hrane“ u Africi, Aziji i na Bliskom istoku veoma su osetljive na dugotrajnu nestašicu hrane, rekao je Dongiu.

Prema FAO-u, 50 zemalja oslanja se na Rusiju i Ukrajinu za 30 odsto svojih ponuda pšenice kada se posmatraju zajedno.

UN su saopštile da samo deo očekivanog manjka u izvozu iz Rusije i Ukrajine mogu da pokriju druge zemlje i da mnoge od najnerazvijenijih zavise od ove dve zemlje u većem delu snabdevanja pšenicom.

Oko 70 odsto isporuke pšenice Egipta i Turske dolazi iz Rusije i Ukrajine, dok 90 odsto uvoza pšenice i jestivog ulja u Liban dolazi samo iz Rusije. Siromašnije zemlje u regionima poput Afrike oslanjaju se na prekomorske zalihe kako bi subvencionisale hleb za svoju rastuću populaciju.

Rusija snabdeva većinu afričke potrošnje pšenice, koja je uvezla poljoprivrednih proizvoda u vrednosti od 4 milijarde dolara iz zemlje 2020.

„Intenzitet i trajanje sukoba ostaju neizvesni“, rekao je Dongiu.

„Verovatni poremećaji u poljoprivrednim aktivnostima ova dva glavna izvoznika osnovnih proizvoda mogli bi ozbiljno da eskaliraju nesigurnost hrane na globalnom nivou, kada su međunarodne cene hrane i inputa već visoke i nestabilne.Sukob bi takođe mogao da ograniči poljoprivrednu proizvodnju i kupovnu moć u Ukrajini, što bi dovelo do povećane nesigurnosti hrane na lokalnom nivou“, dodao je on.

U međuvremenu, veliki deo Zapada, uključujući Sjedinjene Države, pati od velike inflacije.

Podaci koje je 10. marta objavilo američko Ministarstvo rada, pokazuju rast cena od 7,9 odsto u poslednjih 12 meseci, uključujući 0,8 odsto samo u februaru.

Američki potrošači su već teško pogođeni visokim cenama gasa i maloprodajnim cenama, koje su u poslednje dve nedelje pogoršane zabranom Bajdenove administracije na uvoz ruske nafte.

Situaciju u Ukrajini možete pratiti iz minuta u minut u blogu na našem portalu klikom OVDE.

BONUS VIDEO: