INFLACIJA U EVROZONI DOSTIŽE REKORD!

Inflacija u evrozoni je u martu porasla na rekordnih 7,5 odsto, dodatno intenzivirajući politički izazov Evropske centralne banke u nastojanju da se bori protiv rastućih cena bez štetnog rasta. Mesecima je inflacija jurila ispred cilja ECB-a i sada je više nego utrostručena od 2 procenta za koje se smatra da garantuju stabilnost cena. U februaru je godišnja inflacija iznosila 5,9 odsto.

 „Rat u Ukrajini je pogoršao nedavnu dinamiku cena“, rekla je ekonomista Okford Economics Madalena Martini. „Brzo očitavanje inflacije u evrozoni je još jednom iznenadilo nagore i potvrdilo dalje ubrzanje.
 

Preliminarni podaci Eurostata od petka pokazali su preliminarni podaci Eurostata, pre svega zbog rasta cena energenata i hrane zbog rata. Cene energije su se ubrzale na 44,7 odsto sa 32 odsto u februaru. Bazna inflacija, koja oduzima nestabilne komponente hrane i energije, porasla je na 3,2 odsto u martu sa 2,8 odsto u prethodnom mesecu. Osnovni indeks se pomno prati kao merilo ECB za srednjoročnu stabilnost cena. Inflacija je bila posebno akutna, koja je dostigla dvocifrenu cifru, u četiri zemlje članice, pri čemu je Litvanija prednjačila sa 15,6 odsto. Najsporija stopa je zabeležena na Malti, gde je inflacija porasla 4,6 odsto. Ali čak i to je više nego dvostruko više od cilja ECB. Među najvećim članicama inflacija u Nemačkoj je porasla 7,6 odsto, Francuskoj 5,1 odsto, Italiji 7,0 odsto i Španiji 9,8 odsto. Svi znaci ukazuju na dalje ubrzanje cena u narednim mesecima. Kompozitni PMI evrozone prošle nedelje pokazao je da su cene inputa i izlaza porasle rekordnim tempom u martu, dok je indikator Evropske komisije o ekonomskom raspoloženju ranije ove nedelje izvestio da su očekivanja prodajnih cena za naredna tri meseca porasla na nivo bez presedana u svim anketiranim poslovnim sektorima. Kao rezultat podataka o inflaciji jačim nego što se očekivalo, ECB će verovatno ponovo morati da revidira svoje projekcije inflacije sa 5,1 odsto viđenih u martu.
 

Potpredsednik ECB-a Luis de Gindos rekao je ranije ove nedelje da će inflacija „nastaviti da raste u narednim mesecima“, a vrhunac se očekuje za tri ili četiri meseca pre nego što ponovo uspori. U međuvremenu, finansije se klade da će obnovljena revizija inflacionih tržišta naviše naterati ECB da poveća kamatne stope pre nego kasnije. Tržišta novca sada rastu za 60 baznih poena za kvartal do kraja godine, a do marta sledeće godine vide povećanje stope za četiri poena. Međutim, s obzirom na značajne negativne rizike za rast koji proističu iz rata i inflacije, mnogi ekonomisti smatraju da su ta tržišna očekivanja preterana. Dok su poskupljenja energenata privremeni fenomen na koji monetarna politika ne može da utiče, slabiji rast u širem smislu će ublažiti pritiske na domaće cene — i to će monetarnu intervenciju učiniti nepotrebnom, tvrde oni.

„Imamo dve sile“, objasnio je glavni ekonomista ECB Filip Lejn u intervjuu za POLITICO ranije ove nedelje. „Jedna je visoka trenutna inflacija, koja rizikuje stvaranje sopstvenog zamaha kroz efekte drugog kruga. S druge strane, ako vidimo značajnu reviziju tražnje naniže, to će samo po sebi značiti reviziju naniže za srednjoročnu inflaciju. Relativna snaga ovih snaga će na kraju voditi politički odgovor ECB, rekao je Lejn. Kako je to rekao ekonomista ING-a Bert Colijn, „ECB ponestaje bezbolnih opcija za borbu protiv trenutnih ekonomskih problema, tako da očekujemo da će pažljivo postupati”.