Izlazak iz ukrajinske krize NIJE GLAVNI CILJ EU! Rusija: Evropska unija se pred očima celog sveta pretvara u agresivni instrument!

Politički izlazak iz ukrajinske krize nije glavni cilj Evropske unije, saopštilo je Ministarstvo inostranih poslova Rusije. Kako su naveli, EU se pred očima celokupnog sveta pretvara u militarizovani i agresivni instrument spoljne ekspanzije

- Iz EU leksikona su nestale teze o neophodnosti političkog rešenja, o podršci pregovorima. Jasno je i zbog čega: politička odluka će biti smetnja njihovom glavnom cilju – nastavku posredničkog rata do poslednjeg Ukrajinca - navodi se u izjavi Ministarstva inostranih poslova Rusije.

U ruskom Ministarstvu su podvukli da izjava šefa diplomatije Žozepa Borelja o Ukrajini potvrđuje da se sadašnja Evropska unija konačno odrekla mirovnih ideala.

- Izjava visokog predstavnika EU Žozepa Borelja koju je izneo na društvenim mrežama nakon posete Ukrajini, da će ‘ovaj rat biti dobijen na bojnom polju’, jasno potvrđuje da je Evropska unija iz 2022. godine konačno odustala od mirovnih ideala svojih osnivača, koji su težili da novi rat u Evropi bude ‘nezamisliv i nemoguć’. Sada ‘miroljubiva’ Evropska unija obećava da će vojnu pomoć Kijevu povećati do 1,5 milijardi dolara - piše u saopštenju.

Ministarstvo je navelo da se EU pred očima celokupnog sveta pretvara u militarizovani i agresivni instrument spoljne ekspanzije i predvodi još jedan „juriš na istok". Na taj način Zapad ostvaruje želju za neograničenom globalnom dominacijom nad onima koje na genetskom nivou smatra lošijim od sebe.

Komentarišući događaj u Buči u Ministarstvu su naveli da Moskva smatra bogohuljenjem podršku EU ciničnoj provokaciji Kijeva u Buču.

Foto: Tanjug/AP

- Šef evropske diplomatije Žozep Borelj i predsednik Evropske komisije Ursula fon der Lajen su podržali ciničnu provokaciju Kijeva masovnim ubistvom civila u Buču. Smatramo da je to bogohulno u odnosu na, pre svega, sećanje na žrtve neprestanih ukrajinskih granatiranja gradova i sela u Donbasu - navedeno je u izjavi Ministarstva inostranih poslova Rusije.

Pored toga se podvlači i da niko iz EU se nije ni potrudio da poseti te teritorije ni jednom nakon 2014. godine.

Ranije je rusko Ministarstvo odbrane je saopštilo da je napad taktičkim raketnim sistemom „Točka U“ na Kramatorsk izvela ukrajinska vojska iz područja naseljenog mesta Dobropolje. Kako je precizirano, „cilj napada kijevskog režima na železničku stanicu u Kramatorsku bilo je onemogućavanje masovnog odlaska stanovnika iz grada kako bi ih iskoristili kao 'živi štit' za odbranu svojih položaja“ i da se Rusija optuži da je navodno izvela taj raketni napad.

Foto: Printskrin video

Prethodno su ukrajinske vlasti i mediji objavili video snimak koji je navodno snimljen u gradu Buča u Kijevskoj oblasti, gde na putu leže tela poginulih. Korisnici interneta primetili su da „leševi“ navodno mrdaju rukama i sklanjaju se kako ne bi pali pod točkove vojnih vozila.

euTakođe se u retrovizoru jednog vozila može se videti kako jedan od „poginulih“ ustaje čim je automobil prošao pored njega. Ministarstvo odbrane Rusije demantovalo je optužbe kijevskog režima o navodnom ubistvu civila u tom gradu, nazvavši fotografije i video-snimke iz Buče još jednim izrežiranim događajem kijevskog režima za zapadne medije.

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.