BAHRUDIN JEDVA POBEGAO IZ AZOVSTALJA, POSLE 38 DANA PAKLA DOKOPAO SE RODNE ZENICE! Kaže da poslednji dan u Marijupolju nikada neće zaboraviti

Radio je kao zavarivač u Azovstalju, a sa ćerkom, suprugom i njenim roditeljima s invaliditetom skrivao se u podrumu zgrade Arhiva. Preživeli su, kaže, na pirinču na vodi i kafi iz đubreta

Bahrudin Delić ispričao je svoje iskustvo pakla u Mariupolju. Po struci zavarivač, odselio se iz rodne Zenice u Mariupolj gde je radio u železari Azovstalj. Poslednje dane u Ukrajini proveo je u opkoljenom Mariupolju zajedno s porodicom. Nakon 38 dana ratnog pakla uspeo je da izađe iz porušenog Mariupolja i vrati se u Zenicu.

"Grada nema, grad je potpuno srušen, nijedne zgrade, nijedne ulice, ništa nema čitavo, sve je izgoreno ili je srušeno", ispričao je za Federalnu televiziju BiH.

Sa ćerkom i suprugom i njenim roditeljima invalidima u Mariupolju se sklonio u podrum zgrade tamošnjeg Arhiva, a preživljavali su, kaže, na pirinču na vodi. Izlazili su u retkim prekidima granatiranja, u potrazi za hranom.

"Nađemo čaja, malo pirinča, nađemo malo kafe u smeću, u zrnu, svašta se nađe i to je dopunjavalo. Imali smo čaja za godinu, ali nema vode, što je najgore".

Sve je to ostavilo posledice na njegovo zdravlje.

"Imao sam ranije 86-87 kilograma, mislim da sada nemam više od 62-63. Slab sam, prekjuče sam imao temperaturu 40,8".

Prisetio se svog poslednjeg dana u Mariupolju.

"To je bio haos, granatiranje s jedne, pa s druge strane, nisi mogao oka otvoriti. I to sve preko naših glava".

Kaže da ovakav pakao nije doživeo ni u ratu u BiH.

"Ovo što sam video za 38 dana nisam nigde više video, nema ništa, gde god izađeš... Izlazim iz stana, leži mrtav čovek, dođem do drugog ulaza, drugi mrtav čovek. Gde god pogledaš mrtvi ljudi. Ne bih se mešao u politiku, ko je kriv, živi štit bio sam i jednima i drugima, i takvih je bilo hiljade", kazao je Delić za Federalnu televiziju.