Tek što je pobedio, a već ga ČEKA PET ULTRA HITNIH IZAZOVA! Evo sa čime će se Makron suočiti u svom drugom mandatu!
Podeli vest
Pobeda Emanuela Makrona u drugom krugu predsedničkih izbora u Francuskoj predstavlja olakšanje za sve koji su strahovali od političkog haosa u zemlji i inostranstvu da je njegova rivalka Marin le Pen osvojila ključeve Jelisejske palate
Širom Francuske danas se očekuju protesti jer protivnici predsedničke kandidatkinje desnice Marin le Pen nastoje da formiraju jedinstven front kako bi je sprečili da pobedi u drugom krugu izbora, 24. aprila, protiv aktuelnog predsednika Emanuela Makrona
16.04.2022
13:54
Francuska je i dalje podeljena zemlja uprkos njegovoj pobedi, piše Euronews. Makron ostaje veoma nepopularna ličnost među velikim delom stanovništva.
Prvi Makronov mandat obeležili su protesti "žutih prsluka", od kojih su neki bili na granici pobune. Mandat je prodrman Trampovom pobedom u Americi, Bregzitom, dodatno uzdrman pandemijom kovida 19 i, konačno, ratom u Ukrajini.
Njegov drugi mandat može da bude dosta problematičniji, a Euronews razmatra neke od izazova koji se sada nalaze pred predsednikom.
1. Potrebna mu je većina u parlamentu
Pre svega, predsedniku je potrebna nova većinska vlast. Zemlja ponovo glasa u junu na parlamentarnim izborima, a pre pet godina Makron je, na plećima svoje predsedničke pobede, pobedio i demoralizovanu opoziciju, posebno među tradicionalnom levicom i desnicom.
Međutim, ove godine suočava se sa teškim izazovom, ne samo od tvrdolevičarskog pokreta "Nepokorena Francuska" Žana Lika Melanšona, koji je završio na trećem mestu u prvom krugu predsedničih izbora. Melanšon je već krenuo u predstojeću bitku, izazivajući predsednika da ga imenuje za premijera.
Ipak, Makron bi mogao da ima koristi od izbornog procesa, koji je i za parlamentarne izbore raspoređen u dva kruga. U nadmetanju za Jelisej, on je već iz prvog pokušaja dobio mnogo glasova od sada srušenog establišmenta desnog i levog centra.
Još jedan faktor u njegovu korist mogao bi da bude to što se predsednička pretnja Le Penove možda neće ponoviti na parlamentarnim izborima, jer će krajnja desnica izgledati podeljena između njenog tabora i tabora Erika Zemura.
"Mislim da će (Makron) proći veoma dobro, relativno dobro na izborima u junu. Neće proći tako dobro, niti će pobediti tako odlučno kao što je pobedio prošli put. Da bi izgradio većinu u parlamentu, verovatno će morati da dobije podršku nekih drugih političkih partija, a možda će naći i dovoljno poslanika koji će ga podržati iz redova mejnstrim desnice i elemenata umerenije leice, takođe, ostataka Socijalističke partije i posebno ostataka republikanaca", rekao je za Euronews Daglas Veber, profesor u biznis škli INSEAD.
2. Uprkos pobedi, Makron će se možda suočiti sa reakcijom
Prvi krug predsedničkih izbora potvrdio je tri novoukorenjena bloka u novom političkom pejzažu Francuske: Makronove proevropske centriste, nacionalističku pobunu Le Penove i Melanšonovu tvrdu levicu.
Uopšteno govoreći, svaki ima podršku oko trećine javnosti. "Levica" i "nacionalisti" dele malo toga zajedničkog osim neprijateljstva prema predsedniku, njegovom pokretu i establišmentu. Opozicija dve trećine birača neće olakšati vlast.
"Francuska će ostati duboko podeljena zemlja. Makron se može oslobiti na, ili imati podršku, manje od jednog birača na svaka tri, 28, 27 odsto u prvom krugu", kaže Veber.
Predsednik je već rekao da namerava da započne penzionu reformu od jeseni, sa ciljem podizanja zakonske starosne granice za penzionisanje na 65 godina - iako je tokom kampanje obećao da će biti fleksibilan. Ako posmatrači traže problem koji bi pokrenuo novi talas protesta, ovo bi mogla da bude nova iskra.
Veber kaže da se Makron boriti da stigne daleko u sprovođenju svoje unutrašnje političke agende i da napravi radikalne promene.
"Čak i ako ima većinu u parlamentu za velike projekte poput reforme penzionog sistema, verovatno će se suočiti sa veoma snažnom opozicijom van parlamenta u vidu protestnih pokreta, poput onih koji su bili protiv reformi u poslednnjih pet godina. Dakle, moglo bi se videti oživljavanje pokreta žutih prsluka ako troškovi života na primer stalno rastu ili se ubrzavaju", rekao je on.
3. "Potpuna obnova" francuske klimatske politike
U jedva prikrivenom pokušaju da pridobije birače na levici između dva kruga, Makron je obećao reviziju klimatske politike pred velikim brojem pristalica u Marselju.
Sledeći premijer imao bi direktnu odgovornost za planiranje životne sredine, rekao je on, uz podršku dva ministra koji će nadgledati zelenu tranziciju - ideja veoma slična onoj koju je predložio Melanšon.
Makron se osvrnuo na druge glavne elemente svog manifesra: nuklearna energija (šest reaktora nove generacije sa studijama za još osam), velika ulaganja u obnovljivu energiju sa 50 vetroelektrana na moru do 2050. godine, više železničkog i rečnog tereta, borba protiv zagađenja vazduha, sadnja drveća.
Predsednik takođe želi da razvije isključivo francuski sektor električnih automobila sa lakšim pristupom putem lizing programa.
Borci za zaštitu životne sredine dovode u pitanje Makronovu iskrenost, jer su ga tokom svog prvog mandata okarakterisali kao "predsednika klimatske neaktivnosti" ili "predsednika malih koraka". I on i Le Pen su kritikovani što se uopšte nisu bavili nekim zelenim temama tokom svoje TV debate.
4. Ambiciozna reforma EU
Dublje evropske integracije bile su ključna tema za Emanuela Makrona od njegovog izbora 2017. godine, kada je na njegovom pobedničkom skupu odjeknula Betovenova "Oda radosti", himna Evropske unije.
Ovog puta, iako je tokom kampanje možda malo manje lupao u evropski bubanj, predsednik svoj program opisuje kao program "nacionalnog i evropskog suvereniteta".
Njegove evropske ambicije uključuju "energetsku i stratešku" autonomiju, reformu šengenske zone slobodnog kretanja uz bolju zaštitu spoljnih granica EU i zajedničku politiku azila. Makron takođe želi da evropske zemlje razviju jači odbrambeni kapacitet i konkretan nagon za jačanje evropske tehnološke industrije.
Da bi ponovo pokrenuo ekonomiju, Makron predlaže mere sa socijalnom i ekonomskom dimenziijom: porez na gorivo za celu EU, standarde EU koji se primenjuju u trgovinskim sporazumima, kao i direktivu o minimalnoj plati i rodnoj ravnopravnosti.
Konačno, za mlade ljude on i Evropska komisija žele da raviju šestomesečni program građanskih evropskih usluga koji nudi akademsku ili stručnu razmenu, ili dobrotvorni rad.
5. Ukrajinski ratni balans
Emanuel Makron je podržao sankcije EU protiv Rusije zbog rata u Ukrajini, a njegova vlada je navela da će razmotriti zabranu uvoza ruske nafte. Predsednik je ruske zločine u Buči opisao kao "ratne zločine" i pozvao da počinioci budu privedeni međunarodnoj pravdi.
Ipak, on je uvek zagovarao dijalog sa Moskvom. Jedna tri nedelje nakon Makronove izborne pobede 2017, Vladimir Putin je došao u Versaj usred velike pompe i ceremonije, uprkos tenzijama oko Sirije i Ukrajine. On je takođe posetio letnju rezidenciju francuskog predsednika na jugu Francuske, uoči samita G7.
Ocvakvi sastanci nisu uspeli da smanje tenzije na duži rok. Niti Makronovi višestruki telefonski razgovori sa ruskim kolegom prošle zime, dok su se moskovske snage gomilale na ukrajinskim granicama, nisu sprečile Rusiju da uđe u Ukrajinu.
Francuski predsednik je u petak rekao za francuski radio da "ne isključuje" da ponovo razgovara sa Putinom, priznajući da bi cilj mogao da bude relativno skroman, kao što je dobijanje humanitarnog pristupa do Marijupolja.
Upozoravajući na trajni prekid odnosa, on navodi potrebu za uticajem u slučaju prekida vatre. "Evropa mora da bude za stolom. Svi moramo da budemo veoma oprezni. Ne smemo da se nađemo u situaciji da, pošto smo odlučili da više ne razgovaramo sa predsednikom Putino, pregovarači će biti turski ili kineski predsednici ili drugi", rekao je on za Frans Inter.
Makron kaže da bi Francuska i Evropa trebalo da vode računa da izbegnu direktno vojno angažovanje u Ukrajini, za koje tvrdi da bi se smatralo eskalacijom sukoba ili čak pokretanjem "novog svetskog rata".
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
U Gruziji je jutros otvoreno više od 3.000 biračkih mesta na parlamentarnim izborima, a predsednica te zemlje Salome Zurabišvili bila je prvi zvaničnik koji je glasao ubrzo nakon otvaranja birališta.
Građani Moldavije danas izlaze na birališta za predsedničke izbore i na referendum o članstvu u EU, koji će pokazati da li će ta zemlja u jugoistočnoj Evropi, sa tri miliona stanovnika, izabrati budućnost uz Rusiju ili na Zapadu, piše Gardijan.
Širom Francuske danas se očekuju protesti jer protivnici predsedničke kandidatkinje desnice Marin le Pen nastoje da formiraju jedinstven front kako bi je sprečili da pobedi u drugom krugu izbora, 24. aprila, protiv aktuelnog predsednika Emanuela Makrona
Rusija je poslala automatsko upozorenje Sjedinjenim Američkim Državama o lansiranju "orešnika" 30 minuta ranije, jer se radi o raketi balističkog tipa, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov na brifingu.
Ruski predsednik Vladimir Putin u televizijskom obraćanju naciji priznao je da je Moskva pogodila ukrajinski vojni objekat novom balističkom raketomsrednjeg dometa i rekao da se zove "orešnik" (lešnik).
Večeras je objavljena vest da je preminuo predsednik Jedinstvene Srbije Dragan Marković Palma, a ovaj političar je prošlog meseca imao smrtni slučaj u porodici.
Večeras je, posle kraće bolesti, preminuo Dragan Marković Palma, predsednik Jedinstvene Srbije, narodni poslanik i predsednik Skupštine grada Jagodina, a na bivšem Tviteru, sadašnjoj mreži "Iks" odmah su osvanule objave pojedinaca koji se raduju njegovoj smrti.
Večeras je u 64. godini, posle kraće bolesti, preminuo Dragan Marković Palma, predsednik Jedinstvene Srbije, narodni poslanik i predsednik Skupštine grada Jagodina.
Dragan Marković Palma će ostati poznat po jedinstvenoj politici i međunarodnim kontaktima koje je ostvario tokom bogate karijere, a verovatno najveća čast koja mu je pripala tokom bogate karijere jeste poziv Trampovog kabineta da prisustvuje inauguraciji predsednika SAD.
Provokatori iz redova opozicije izazvali su za kratko vreme novo nasilje širom Srbije, dok su građani bili sprečeni da obavljaju svoje obaveze i da se slobodno kreću! Na nekim mestima je došlo i do opšte tuče učesnika protesta.
Marko Đurić, ministar spoljnih poslova, bio je gost Info jutra u kome je govorio o neverovatnim rezultatima Srbije, ali i o najaktuelnijim temama u Srbiji!
Gost Info jutra na Informer televiziji bio je prof. dr Miloš Laban koji je govorio o strašnoj tragediji koja se dogodila 1. novembra u Novom Sadu na Glavnoj železničkoj stanici prilikom koje je poginulo 15 osoba, a teško povređeno dvoje.
Huliganska rulja koja pripada opoziciji brutalno je napala novinarke Informera Lidiju Makragić i Branku Lazić, a tim povodom gostujući na Informer televiziji govorili su teolog Miloš Stojković i lider Srpske desnice Miša Vacić.
Na društvenim mrežama pojavila se polemika oko toga da li je u redu da se trenekrka oblači u svim prilikama: bilo svečanim ili svakodnevnim. Odgovori ljudi bili su različiti, a neki su duhovitošću oduševili sve koji su ih pročitali.
Iako se trgovci utrkuju popustima, pristojnu veštačku jelku je nemoguće nabaviti bez 4.000 dinara, a one najskuplje kućne jelke koštaju i do 150.000 dinara.
Bliži se "Crni petak" dan kada počinju vikend akcije, a mnogi trgovci koriste upravo ovakvu situaciju kako bi prevarili potrošače. Ovakvim prevarama najviše se bave internet prodavnice koje su tokom 2024. godine pokrenuli više od 38 miliona "fišing" napada.
Večeras se zapalio jedan deo Mosta na Adi sa novobeogradske strane, a zapalilo se nehigijenskom naselju ispod Mosta na Adi, kako je izjavio i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić.
Mladoženja M.T. (26) iz Titela koji je 8. novembra pucao iz puške, i tom prilikom pogodio nekoliko gostiju na svadbi, nalazi se i dalje u pritvoru, a istraga je u toku.
Miloš Nastić (25) iz Velikih Crljana osuđen je pravosnažno na četiri i po godine zatvora zbog nanošenja teških povreda Zoranu Jakovljeviću (63), od kojih je preminuo u Stepojevcu 10. jula 2022., i nanošenja lake povrede njegovom sestriću Nikoli Goraniću.
Prema saznanjima do kojih je došao Informer, u toku je suđenje Strahinji Jokiću zbog fizičkog napada na navijača tokom utakmice Denver Nagetsa. Donosimo vam važne detalje u vezi sa procesom od kojeg potencijalno zavisi sloboda brata čuvenog košarkaša.
Trener KK Partizan Željko Obradović prisustvovaće utakmici fudbalske sekcije protiv Napretka iz Kruševca. Taj meč je na programu u nedelju na stadionu u Humskoj, sa početkom od 16 časova.
Polako su se integrisali povređeni fudbaleri, što je vrlo zadovoljavajuće. Dobro su momci trenirali i sve je u najboljem redu, naglasio je trener Crvene zvezde, Vladan Milojević, pred utakmicu 16. kola Superlige Srbije.
Selektor Srbije Dragan Stojković Piksi jasno je naznačio da će mečevi protiv Austrije biti izuzetno teški za našu selekciju u borbi za opstanak u A diviziji Lige nacija.
Zvezda "Real Housewives of Potomac" Metju Bajars umro je u 37. godini.
Prema tvrdnjama kancelarije glavnog medicinskog istražitelja Merilenda, smrt je nastupila 21. novembra.
Tijana Vučetić, koja je stekla popularnost ulogom Petrojke u seriji "Selo gori, a baba se češlja" ponovo je u žiži javnosti. Ovog puta iznenadila je svojom pojavom u emisiji "Nikad nije kasno".
Simptomi poput začepljenog nosa, glavobolje i bola u grlu ukazuju na to da je reč o običnoj prehladi, ali oni takođe mogu da budu znak sinusne infekcije.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.