AKO OVO PROĐE, TREBA SVIRATI KRAJ ZA SAD?! AMERIKA JE OVO RADILA SAMO U RATOVIMA I SADA! Osniva Ministarstvo istine, vodiće ga CARICA LAŽI?!

To što američka vlada poseže za orvelijanskim merama i osniva „ministarstvo istine" logična je posledica procesa koji se već odavno odvijaju u SAD. Radi se o možda i očajničkom potezu da se jedan sistem koji stoji na staklenim nogama održi u životu. Upravo osnivanje takvog tela pokazuje koliko je zvanični narativ u SAD počiva na krhkim osnovama

Sa predlogom za osnivanje državnog tela za cenzuru informacija i to u okviru Ministarstva državne bezbednosti, Amerika kao da je opisala pun krug od države koja je nazivana „svetionikom slobode", do orvelijanske distopije.

Zato ni ne čudi što predlog Bajdenove administracije o osnivanju „odbora za borbu protiv dezinformacija", koji ministar državne bezbednosti Alehandro Majorkas zdušno brani, nailazi na osudu i poredi se sa uvođenjem diktature.

Od Trampove pobede, preko autocenzure, do državne cenzure

Za novinara Nikolu Vrzića, predlog o osnivanju tela koje se već uveliko, prema Orvelovoj „1984" naziva „ministarstvom za istinu" logična je posledica svega onoga što se u Sjedinjenim državama događalo u poslednjoj deceniji.

- Najpre su mejnstrim mediji stavljeni pod potpunu korporativnu kontrolu. Postoji Harvardov indeks vlasništva nad medijima u SAD, koji pokazuje da su praktično svi mejnstrim mediji u rukama istih korporacija. Ostale su društvene mreže gde je bujao „nedozvoljeni narativ". To je negde i doprinelo Trampovoj pobedi 2016. i tada su izvučene lekcije da tako nešto ne sme da se ponovi - objašnjava Vrzić.

Usledila je poplava autocenzure koju su sprovodile kompanije koje su bile vlasnici društvenih mreža. Međutim, očigledno je prevladalo mišljenje da ni to nije dovoljno, pa se prešlo na to da država osnuje telo koje bi cenzurisalo informacije, dodaje Vrzić.

Ko je Bajdenova „carica dezinformacija"

Kao interesantnu činjenicu naš sagovornik navodi da će vrhovni cenzor biti Nina Jankovič, od pre nekoliko dana poznata po bizarnom videu objavljenom na društvenoj mreži Tik Tok.

Jankovičeva, koju je još ranije senator iz Viskonsina Ron Džonson nazvao „svetionikom dezinformacija", našla se na meti žestokih kritika zato što je na melodiju poznate pesme iz Diznijevog filma „Meri Popins" pokušala da objasni šta su dezinformacije, pa je za širenje dezinformacija ili, kako je to nazvala, „pranje informacija", optužila bivšeg gradonačelnika Njujorka i bliskog saradnika Donalda Trampa, Rudija Đulijanija.

Foto: Reuters

A istina je, izgleda, sasvim drugačija - Jankovičeva, nazivana i „caricom dezinformacija" bila je umešana u prikrivanje informacija o „paklenom laptopu" Hantera Bajdena, u kome se nalazila poruka u kojoj Bajden mlađ svome ocu, tada predsedničkom kandidatu piše o tome kako je njegova žena svom terapeutu rekla da je Hanter imao neprimerene odnose sa četrnaestogodišnjakinjom.

Uz to, Jankovičeva je radila u Kijevu, gde je obučavala članove administracije u strateškim komunikacijama, a pre je na programima „demokratske pomoći" bila aktivna u Rusiji i Belorusiji - jasno je da se pod time podrazumevaju pokušaji da se u tim zemljama sprovedu obojene revolucije, konstatuje Vrzić.

- Reč je, dakle, o proverenom kadru američke duboke države koji dobija novo zaduženje - da cenzuriše i upravlja informacijama, ne više samo u inostranstvu, već je nastala potreba da se diskursom upravlja i unutar samih SAD - dodaje on.

Na duži rok, cenzura ne daje rezultate

Naš sagovornik je uveren da je na odluku Bele kuće da se osnuje državno telo za cenzuru, osim pouka koje su izvučene 2016. uticalo i ono što su uradili Džulijan Asanž i Edvard Snouden. Asanž je, podsećamo, preko svoje mreže „Vikiliks" objavio veliku količinu poverljivih dokumenata američke vlade, dok je Snouden, bivši obaveštajac, objavio takođe veliku količinu dokumenata koji su pokazali da američko Ministarstvo za državnu bezbednost prisluškuje skoro ceo svet.

Za Vrzića, njih dvojica predstavljaju naličje današnje Amerike.

- Asanž strada zbog onoga što je otkrio - na njegovom primeru američka vlada želi da zastraši sve druge koji bi se eventualno usudili da ponove nešto slično. Snouden je izuzetak utoliko što je uspeo da pronađe zaštitu u Rusiji. Ovo je samo još jedan pokušaj u nizu nekadašnji „svetionik slobode" zabrani svaki nedozvoljeni govor, odnosno zvanično odobreni narativ - ističe Vrzić.

Pitanje je koliko će odbor za borbu protiv dezinformacija uspeti u svom zadatku cenzurisanja informacija, dodaje Vrzić. Ono što je u ovom trenutku jasno je da ne mogu da cenzurišu ono što ljudi misle. Građani Sjedinjenih država vide da poskupljuju energenti i hrana. Za takvo saznanje nisu im potrebni mediji.

- Ovo je samo svedočanstvo toga da procesi su koji su doveli sistem u fazu da ima potrebu da zabranjuje informacije, oslabili sistem. Ovo su, možda, očajnički pokušaji da se očuva kontrola nad tim društvom. Jasno je da sistem nije u stanju da izleči korene narodnog nezadovoljstva, pa pokušavaju da zabrane javna ispoljavanja nezadovoljstva. Mislim da nas istorija uči, bez obzira na razvoj tehnologije, da na duži rok zabrane ovakve vrste nikada nisu mogle da uspeju - zaključuje Vrzić.

Republikanci i Demokrate - radi se o uvođenju diktature

Uprkos tome što Ministarstvo državne bezbednosti obećava da će odbor „štititi privatnost, građanska prava i slobode", na opasnosti od uvođenja diktature u SAD upozorilo je više američkih zvaničnika, najviše pripadnika Republikanske stranke.

- Umesto da kontroliše granice, unutrašnja bezbednost je odlučila da joj je prioritet da se bavi govorom Amerikanaca. Osnivaju odbor za dezinformacije - napisao je na Tviteru senator iz Misurija Džoš Houli.

Foto: AP/Photo

Na uvođenje diktature u SAD upozorila je i bivša članica Kongresa iz Demokratske stranke Tusli Gabard. Ova političarka indijsko-samoanskog porekla sa Havaja za Foks njuz je izjavila da formiranje odbora za borbu protiv dezinformacija odgovara diktaturi.

- To je nešto što se može videti u diktaturama - ministarstvo za istinu, odeljenje za propagandu koje Bajdenova administracija želi da osnuje. Razlog zbog koga tako nešto postoji u diktaturama je zato što se one plaše naroda, zato što se plaše da bismo mogli da počnemo da razmišljamo svojim glavama. Dva su razloga za osnivanje ovakvog tela. Prvo, vlasti koriste sredstva poreskih obveznika da bi kroz mejnstrim medije preplavile etar svojim propagandnim narativom i ugušile bilo koje drugačije mišljenje. Pod broj dva, žele da zastrašivanjem ućutkaju glasove koji se ne slažu sa njima - rekla je Gabardova.

Slična tela poput ovog odbora postojala su u istoriji, pa i u istoriji same Amerike, ali samo tokom ratova, kada su služila za cenzurisanje neprijateljske propagande. U istoriji demokratskih društava ne može se naći postojanje državnih tela za cenzurisanje informacija - čak i u vreme rata u Vijetnamu, kada je antiratna kampanja u SAD bila najjača u istoriji, država nije posezala za merama poput ove.