BOJKOT RUSKOG GASA I NAFTE BIO BI KATASTROFA! Evropi prete glad, otkazi, protesti, smrzavanje...

Sankcije na uvoz ruskih energenata ne bi mnogo uticale na rusku ekonomiju, ali obogaljile bi Evropu mnogo više nego Drugi svetski rat

Evropskoj uniji prete glad, zatvaranje fabrika, masovni otkazi i protesti radnika, a narod neće imati čime da se greje na zimu ukoliko zvanični Brisel uvede totalni embargo na ruski gas i naftu. To će biti najveća katastrofa od Drugog svetskog rata, upozoravaju evropski stručnjaci!

Kako procenjuje Evropska mreža operatera prenosnog sistema za gas, ako bi se prekinuo dotok energenata iz Rusije, najgore bi prošle Hrvatska, Litvanija, Poljska, Češka, Slovačka, Mađarska, Austrija, Slovenija, Bugarska i Rumunija, koje su većinom zavisne od ruskog gasa i čija su skladišta skoro potpuno prazna.
- U slučaju obustave isporuke ruskog gasa, većina članica EU neće moći da ostvari više od 80 odsto planirane popune skladišta gasom. Najmanje teškoća u popunjavanju svojih skladišta u tom slučaju imaće Velika Britanija, Belgija, Francuska, Španija i Portugal. Nemačka, Holandija i Italija mogle bi da popune svoja skladišta do 60 posto, a sve ostale zemlje najviše 35 odsto - upozorava Evropska mreža.

Ogromne posledice

Zbog mogućeg embarga na rusku naftu i gas Evropa se užurbano priprema za štednju i ogromne ekonomske posledice. Američka ministarka finansija Dženet Jelen upozorila je "da sankcije na uvoz ruskih energenata ne bi mnogo uticale na rusku ekonomiju, ali obogaljile bi Evropu kroz ogroman rast cena"... I Martin Vansleben, generalni direktor Asocijacije nemačkih komora trgovine i industrije, opominje da bi "bojkot ruskog gasa za Nemačku bio katastrofalan, uz ogromne nestašice i poskupljenja hrane", dok ministar ekonomije Robert Habek predviđa i masovne proteste građana.
Nemačka, koja ima najveće skladišne kapacitete u Evropi, donela je zakon kojim se propisuje da podzemna skladišta budu 80 posto popunjena do 1. oktobra, kada počinje zimska sezona, ali za sada upućeni tvrde da će to biti teško izvodljivo, kao i da Nemce možda čeka smrzavanje.

Foto: AP/Photo

Generalni direktor najvećeg stambenog preduzeća u Nemačkoj Rolf Buh izjavio je da ne može da garantuje da će sledeće zime u stanovima biti toplo. Po njegovim rečima, jedan broj Nemaca suočiće se sa značajnim dodatnim troškovima za grejanje.
- Za pojedine podstanare cena grejanja mogla bi da se izjednači sa dvomesečnom kirijom za stan - objašnjava Buh. Prema njegovoj računici, minimalna mesečna cena grejanja iznosila bi 1.000 evra, i to u manjim mestima, dok bi u gradovima, poput Štutgarta, ta cena išla i do 2.000 evra.

Buh je napomenuo kako je zabrinut zbog energetske krize izazvane situacijom u Ukrajini i jasno je stavio do znanja da dolazi novi talas poskupljenja. Ova zabrinutost i ne čudi, s obzirom na to da više od polovine snabdevanja gasom za Nemce dolazi iz Rusije. Nemačka je to smanjila na 35 odsto od početka rata, ali nije u dobroj poziciji da u skorije vreme potpuno eliminiše ruski gas. Zato je i nemački ministar ekonomije Robert Habek rekao da očekuje da će njegova zemlja pasti u recesiju bez ruskog gasa.

Foto: AP/Photo

Traže se alternative

Ni druge evropske zemlje ne stoje bolje, a moraće da se okreću sve više alternativnim izvorima gasa i nafte. Italija može da se okrene Alžiru, kao i Azerbejdžanu. I pored toga, Italija ne krije da bi bila u problemu ako bi Rusija iznenada prekinula snabdevanje gasom. Prema takvom scenariju, od italijanskih potrošača bi se tražilo da smanje upotrebu klima-uređaja, a kompanije bi mogle da se suoče sa prekidima u snabdevanju energijom. Kada su druge evropske zemlje u pitanju, Bugarska planira da se okrene Grčkoj, dok Poljska može da se okrene ka dugo planiranom proširenju terminala za uvoz tečnog prirodnog gasa (LNG) i gasovoda koji dolazi iz Norveške. Ipak, ovi alternativni vidovi snabdevanja su i skuplji, a i proizvođači energije ne mogu još da proizvedu dovoljne količine.