Mizincev: Kijevski režim sprema provokaciju, pucaće nasumice, Medvedev: Sankcije bezvredne kad je reč o energentima i hrani

Ukrajinske trupe granatirale su Horlivku u 23.15 i ispalile pet granata kalibra 122 mm, saopštilo je predstavništvo DNR u SCKK. Oružane snage Ukrajine (OSU) koriste medicinske ustanove da rasporede svoje borbene jedinice, a ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski potpisao je ukaz o produženju vanrednog stanja i mobilizaciji zemlje za još 90 dana, počev od 25. maja

 

21.50 - Medvedev:Sankcije bezvredne kad je reč  energentima i hrani

Zamenik predsednika Saveta za bezbednost Rusije Dmitrij Medvedev ocenio je da Rusija ima sve mogućnosti da spreči prehrambene krize.

- Još niko nije ubrao žetvu preko TV i interneta. Za to su potrebne njive i poljoprivredna oprema, đubrivo i ruke naviknute da seju hleb, a ne da potpisuju glupe odluke - napisao je Medevedev na Telegramu.

Prema njegovim rečima, Rusija to zna da uradi, ima sve mogućnosti da obezbedi da druge zemlje imaju hranu i da ne bude prehrambenih kriza.

- Samo ne treba ometati naš rad - dodao je Medevedev, prenosi RIA Novosti.

Ukazao je da će zemlje koje uvoze rusku pšenicu i druge prehrambene proizvode imati teškoće bez ruskih zaliha.

Prema oceni Medevedeva, još jednom se potvdilo da su sve sankcije bezvredne kada je reč o vitalnim stvarima - snabdevanju energentima i hrani.
 

21.18 - Mizincev:Kijevski režim sprema provokaciju, pucaće nasumice

Kijevski režim priprema provokaciju uz primenu minobacača koji gađaju nasumice u Sumskoj

Kijevski režim priprema provokaciju uz primenu minobacača koji gađaju nasumice u Sumskoj oblasti da bi izazvali rusku stranu da uzvrati vatru po stambenim objektima, izjavio je načelnik nacionalnog centra za rukovođenje odbranom Rusije general-pukovnik Mihail Mizincev.

- Pripadnici ekstremističkih bataljona planiraju da pucaju na pograničnu teritoriju Rusije iz privatnih kuća kako bi isprovocirali uzvratnu vatru po stambenim objektima i civilima koje drže unutra - naveo je Mizincev, prenosi Sputnjik.

Ponovio je da ukrajinske snage utvrđuju položaje u školama, postavljajući artiljerijsko naoružanje i višecevne bacače raketa, a stanovnike okolnih zgrada na silu drže u podrumima.

Kao primer naveo je da su u mestu Bahmut u DNR na gornjim spratovima duž jedne od ulica utvrđeni položaji i postavljeni snajperi, a prilazi zgradama minirani, a da građani o tome ništa ne znaju.
 

20.47 - Zaharova oduvala NATO

Izostanak referenduma u Švedskoj povodom stupanja te zemlje u NATO, pokazuje da njene stanovnike niko ništa nije pitao i da umesto njih o svemu odlučuju Amerikanci, smatra portparol Ministarstva inostranih poslova Rusije Marija Zaharova

 

20.34 - Odluku o mogućem raspoređivanju snaga NATO u Finskoj i Švedskoj može biti doneta samo na osnovu njihovog zahteva, ništa neće biti nametano, rekao je novinarima u Briselu šef Vojnog komiteta Alijanse, admiral Rob Bauer.

 

 

 

 

20.21 - Amerika daje 40 milijardi pomoći Ukrajini

Američki Senat usvojio je novi paket pomoći Ukrajini u vrednosti od rekordnih 40 milijardi dolara i poslao predlog zakona na potpis predsedniku Džozefu Bajdenu

 

 

 

19.13 -  Italijanski premijer Mario Dragi apelovao je danas na hitan prekid vatre u Ukrajini kako bi se omogućili pregovori.

„Prekid vatre mora biti postignut što je pre moguće“, izjavio je Dragi u obraćanju Senatu, gornjem domu italijanskog parlamenta, otvarajući debatu o ulozi Italije u podršci Ukrajini, a koja stvara sve veće tenzije u vladajućoj većini koja ga podržava, prenosi Rojters.

Dragi je dodao da je važno održati pritisak na Rusiju kroz ekonomske sankcije, "jer se Moskva mora dovesti za pregovarački sto“.

Foto: AP/Tanjug

Dragi nije direktno pomenuo da li će Italija nastaviti da isporučuje oružje Kijevu, čemu se protive Pokret pet zvezdica i desničarska stranka Liga, koji su ključni partneri u njegovoj višestranačkoj koaliciji, navodi Rojters.

Mali broj građana Italije podržava isporuku oružja Ukrajini, pokazala su istraživanja, ali Dragi je nagovestio da nije spreman da je obustavi.

Rim je do sada usvojio tri dekreta kojima se odobrava slanje oružja Ukrajini, ali nije poznato koje je vrste oružje koje se isporučuju, navodi britanska agencija.

 

18.37 - Velika Britanija je uključila u svoj spisak sankcija ruske aviokompanije "Aeroflot", "Rusija" i "Uralske aviolinije". Dokument predviđa zamrzavanje imovine kompanija.

 

18.32 -  Sedam najrazvijenih zemalja sveta (G7) izdvojilo je 18,4 milijarde dolara u transferima i zajmovima kao pomoć Ukrajini da ispuni svoje trenutne finansijske potrebe, navodi se u nacrtu kominikea u koji je Rojters danas imao uvid. Mobilisali smo 18,4 milijarde američkih dolara budžetske podrške, uključujući 9,2 milijarde američkih dolara pomoći uoči sastanka u Petersbergu, kako bismo pomogli Ukrajini da premosti finansijski jaz i nastavi da obezbeđuje osnovne usluge građanima, naveli su ministri finansija i bankari G7 u nacrtu dokumenta.

Oni se sastaju danas i sutra u blizini Bona.

 

 

 

17.49 - Belorusija kupila  „Iskander“ i S-400.

Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko izjavio je da je Minsk kupio od Rusije potreban broj sistema „Iskander“ i S-400.

 

17.23 - Bajden: Švedska i Finska ispunjavaju sve zahteve NATO

Predsednik Amerike Džozef Bajden primio je u Beloj kući finskog predsednika Saulija Ninistea i premijera Švedske Magdalenu Anderson nakon što su dve zemlje podnele zahtev za prijem u NATO. On je ocenio da te dve zemlje odgovaraju svim kriterijumima za članstvo u Alijansi i izrazio uverenje da će njihov prijem ojačati savez.

„Oni odgovaraju svim zahtevima NATO… Postojanje dva nova člana na krajnjem severu povećaće bezbednost naše Alijanse , produbiti saradnju u sferi bezbednosti“, rekao je Bajden.
Bajden je dodao da širenje NATO nije pretnja nijednoj zemlji i izneo uveravanja da Severnoatlantski savez ima odbrambeni karakter.

„Ulazak novih članica u NATO nije pretnja nijednom narodu. I nikad nije ni bilo. Cilj NATO je da se zaštiti od agresije. Takav je cilj - zaštita“, naveo je on. Niniste je izjavio da Finska ozbiljno shvata zabrinutost Turske u kontekstu širenja NATO i spremna je da razmotri sva sporna pitanja.

Foto: Tanjug/AP Photo/Andrew Harnik

„Tursko rukovodstvo je nedavno izrazilo zabrinutost zbog naše aplikacije za članstvo u NATO. Želim da kažem nešto o tome… Osiguravaćemo bezbednost Turske isto kao što Turska bude osiguravala našu. Ozbiljno se odnosimo prema problemu terorizma, osuđujemo ga u svim oblicima i aktivno učestvujemo u borbi protiv te pretnje“, rekao je finski predsednik na zajedničkoj konferenciji za novinare.

On je dodao da je Finska spremna da razmotri sporna pitanja i dodao da je diskusija već vođena i da će se uskoro nastaviti.

Finski lider je izrazio nadu da će zahtev njegove zemlje za prijem u NATO imati široku podršku među članicama Alijanse i da će se proces ratifikacije brzo završiti.
Premijer Švedske je rekla da računa na brzo pristupanje NATO i da zemlja vodi dijalog sa svim članicama, uključujući i Tursku kako bi se razrešila sva pitanja

Predsednik Amerike Džozef Bajden primio je u Beloj kući finskog predsednika Saulija Ninistea i premijera Švedske Magdalenu Anderson nakon što su dve zemlje podnele zahtev za prijem u NATO. On je ocenio da te dve zemlje odgovaraju svim kriterijumima za članstvo u Alijansi i izrazio uverenje da će njihov prijem ojačati savez.

15.23 - Peskov: Evropi će jednog dana biti potreban Severni tok 2

Rusija se ne nada da će pokrenuti gasovod Severni tok 2 u skorije vreme, ali je uverena da će Evropi jednog dana biti potreban taj gasovod, bez obzira na to šta govore sada, saopšteno je danas iz Kremlja.

„Infrastruktura tog gasovoda je spremna i neko vreme će u radnom stanju ležati na dnu mora. Baš taj projekat će Evropi biti potreban jednom, šta god da kažu. Za sada nema nade (za pokretanje)", rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov, prenosi Rojters.

Foto: Reuters

Berlin je zaustavio sertifikaciju tog gasovoda, koji ide po dnu Baltičkog mora i koji je dizajniran da udvostruči isporuke ruskog gasa direktno do Nemačku, nakon što je Moskva zvanično priznala nezavisnost dva otcepljena regiona u istočnoj Ukrajini i pokrenula specijalnu vojnu operaciju u toj zemlji.

Evropska komisija je u sredu predstavila plan vredan 210 milijardi evra (220 milijardi dolara) u nastojanju da okonča oslanjanje Evrope na ruska fosilna goriva do 2027. i da ubrza prelazak na zelenu energiju.

Potpredsednik ruske vlade Aleksandar Novak rekao je danas da će Rusija preusmeriti energente koje Evropa odbije u druge regione sveta, uključujući Aziju, dodajući da će kupci na zapadu skuplje plaćati isporuke neruske energije.

 

14.19 - Rusija proteruje portugalske diplomate

Rusko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je danas da će proterati pet portugalskih diplomata.

Moskva je navela da je ovaj potez odgovor na to što je Lisabon prošlog meseca proterao deset službenika ambasade Rusije, prenosi Rojters.

Ministarstvo spoljnih poslova Rusije saopštilo je da su portugalske diplomate dužne da napuste zemlju u roku od 14 dana od uručenja odgovarajuće note njihovom ambasadoru.

Portugalska vlada osudila je tu odluku i nazvala je "odmazdom", navodi Rojters.

„Za razliku od ruskih diplomata proteranih iz Portugala, naše diplomate su striktno sprovodile diplomatske aktivnosti u apsolutnom skladu sa Bečkom konvencijom o diplomatskim odnosima“, navodi se u saopštenju portugalskog Ministarstva spoljnih poslova.

Evropske zemlje su proterale više od 300 službenika ruskih ambasada od početka sukoba u Ukrajini.

 

14.02 - Rusija razmatra apel UN?!

Ukoliko bi Rusija poslušala apel Ujedinjenih nacija za otvaranje pristupa lukama na Crnom moru, onda bi trebalo da se razmotri ukidanje sankcija Rusiji, saopštilo je danas rusko Ministarstvo spoljnih poslova

13.18 - Moskva: Gladovaćemo od jeseni!

Pomoćnik predsednika Rusije Maksim Oreškin predviđa početak globalne gladi krajem 2022. godine

11.16 - Rusija: Iz Azovstalja se dosad predalo 1.730 boraca

Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je danas da se u poslednja 24 sata predao 771 ukrajinski borac iz čeličane Azovstalj odnosno ukupno 1.730 od ponedeljka.

Prema navodima Ministarstva, 80 su ranjenici, prenosi RIA Novosti. Više stotina ukrajinskih boraca predalo se iz čeličane, mada su Moskva i Kijev izneli različite procene broja onih koji su izašli iz čeličane, navodi Rojters.

11.00 - Ukrajina odbila primirje

Savetnik predsednika Ukrajine Mihajlo Podoljak saopštio je da Kijev neće pristati na prekid vatre dok se sve ruske trupe ne povuku.

"Ne nudite nam primirje, to je nemoguće bez potpunog povlačenja ruskih trupa. Ukrajinu ne zanima novi 'Minsk' praćen obnovom rata posle nekoliko godina", napisao je savetnik Volodimira Zelenskog na svom Tviter nalogu.

11.00 - Važni podaci sa brifinga ruskog Ministarstva odbrane

- Vazdušno-kosmičke snage Rusije uništile su divizion protivvazdušnog raketnog kompleksa S-300 u Nikolajevskoj oblasti i divizion sistema "Buk-1" u Donjeckoj narodnoj republici;

- Visokopreciznim raketama pogođeni su komandni centri 24. motorizovane brigade ukrajinske vojske u Nikolajevki i 104. brigade teritorijalne odbrane u Konstantinovci;

- U protekla 24 časa iz čeličane se predao 771 ekstremista "Azova";

- Ruska sredstva PVO oborila su 15 ukrajinskih dronova, uključujući jedan "Bajraktar";

- Ruska avijacija pogodila je 58 položaja protivnika, poginulo je 340 ekstremista;

- Avijacija je pogodila dva komandna centra, 58 položaja ukrajinske vojske

10.55 - Još jedan vazdušni udar na Bahmut - granate su pogodile petospratnicu, privatnu kuću i administrativnu zgradu, rekao je načelnik Donjecke oblasne državne uprave Pavlo Kirilenko

 

 

10.53 - Statua Aleksandra Nevskog, koji se borio protiv invazije švedskih snaga u 13. veku, uništena u Harkovu

 

 

09.36 - Turska hoće da osigura prolaz ukrajinskih brodova sa hranom

Turska radi sa Ujedinjenim nacijama da osigura bezbedan prolaz ukrajinskih brodova koji nose žitarice, a radi i na tome da se uspostave kontaktne grupe na humanitarnim koridorima u Ukrajini, izjavio je turski ministar spoljnih poslova Melvut Čavušoglu na konferenciji o hrani u organizaciji SAD.

"Podržavamo napore generalnog sekretara Antonija Gutereša da se uspostave humanitarni koridori kako bi se obezbedila sigurnost za prolaz hrane. Zajedno sa UN radimo da pružimo sigurnost ukrajinskim brodovima koji nose žitarice", kazao je Čavušoglu, preneo je TAS.

09.23 - Zaharova je iznela nove dokaze o biološkim aktivnostima u Ukrajini, a uz podršku SAD-a

 

 

09. 15 - Više od polovine ukrajinske vojske napustilo Azovstalj

Šef Donjecke Narodne Republike Denis Pušilin rekao je da je više od polovine ukrajinskih snaga već napustilo fabriku Azovstal.

- Više od polovine je već otišlo, već je položilo oružje i otišlo sa belom zastavom“, rekao je on u emisiji Solovjev uživo, govoreći o situaciji sa ukrajinskom vojskom na Azovstalu.

09.10 - Nova grupa dobrovoljaca doletela je iz Čečenije u Ukrajinu

Šef Čečenije Ramzan Kadirov objavio je novi snimak druge grupe dobrovoljaca koji sa aerodroma Grozni odlazi u Donbas i Ukrajinu.

"Jedinstvo je naša snaga!" – ovim rečima je sa Međunarodnog aerodroma Grozni koji nosi ime heroja Rusije Ahmat-Hadži Kadirova poletela još jedna grupa dobrovoljaca, spremnih da se bore protiv bandera, nacista i šejtana na teritoriji Donbasa i Ukrajine“, napisao je Kadirov na svom Telegram kanalu.

On je dodao da su svakog volontera obučavali najbolji instruktori sa ruskog Univerziteta Specnaz u Gudermesu .

09. 05 - Zelenski: Ruska invazija je katastrofalna greška Moskve

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je danas da je "ruska invazija na njegovu zemlju katastrofalna greška", nakon što je Rusija objavila stratešku pobedu u Marijupolju.

Govoreći iz Kijeva, Zelenski je rekao da se "potvrdilo da je invazija bila apsolutna greška" i tvrdi je da ruska vojska ostaje bez projektila kojima je napadala ukrajinske trupe.

Foto: AP/Photo

09.00 - Bajden će danas ugostiti lidere Finske i Švedske

Predsednik SAD DŽozef Bajden ugostiće danas u Beloj kući lidere Finske i Švedske, Saulija Ninista i Magdalenu Anderson, nakon što su ove dve nordijske zemlje podnele zahtev za članstvo u NATO.
Amerika podržava napore obe države da uđu u Severnoatlantsku alijansu, a ako prođe njihov zahtev za članstvo, Alijansa će brojati 32 člana.
Međutim, Turska se protivi ulasku Helsinkija i Stokholma u NATO, optužujući ih da su utočište za antiturske ekstremiste.
Velika Britanija i nekoliko NATO država su ponudile bezbednosne garancije Finskoj i Švedskoj, dok se razmatraju njihove aplikacije, obećavajući im da će im pomoći u slučaju da se suoče sa agresijom.

"Toplo dočekujem i snažno podržavam istorijske aplikacje Finske i Švedske za ulazak u NATO", naveo je Bajden.

08.35 - Buš: Invazija na Irak je brutalna...pardon, na Ukrajinu

Bivši predsednik SAD DŽordž Buš (75) napravio je lapsus kada je izjavio da je inavazija na Irak "brutalna i neopravdana", pre nego što se ispravio i rekao da je mislio na ruski napad na Ukrajinu.

Buš je to izjavio tokom događaja u Dalasu u sredu, dok je kritikovao politički sistem u Rusiji, preneo je Rojters.

"Rezultat je odsustvo kontrole i ravnoteže u Rusiji, a odluka da jedan čovek pokrene invaziju na Irak potpuno je neopravdana i brutalna. Ovaj, hteo sam da kažem, Ukrajinu", kazao je Buš i prodrmao glavu.

On se potom našalio da je greška nastala zbog njegovih godina, a publika je prasnula u smeh, dodaje Rojters.
Kada je Buš bio predsednik, 2003. godine SAD su predvodile invaziju na Irak zbog sumnje na oružje na masovno uništenje, koje nikada nije pronađeno.
U dugotrajnom sukobu ubijeno je nekoliko stotina hiljada ljudi, a još toliko je raseljeno.

08.05 - Gutereš se nada da će biti osiguran pristup hrani

- Bio sam u intenzivnom kontaktu po ovom pitanju sa Rusijom, Ukrajinom, Turskom, SAD, EU i još nekoliko država. Nadam se da je napredak ostvaren ali još nije gotovo, naglasio je Gutereš, prenosi ruska novinska agencija RIA Novosti.

Zbog komplikovane bezbednosne situacije, ekonomskih i finansijskih problema, neophodna je doblja volja svih strana.

08.00 - Turska ne može sebi da dozvoli sukob sa Rusijom

Turska ne može sebi priuštiti sukob sa Rusijom zbog bliskih ekonomskih veza između država, napisao je kolumnista Harun Karčik u članku za magazin Nešnel interest.

Publicista je primetio da ruske isporuke obezbeđuju zemlji 45 odsto gasa, 17 odsto nafte i 70 odsto pšenice. Istovremeno, Rosatom gradi prvu tursku nuklearnu elektranu Akuju , koja bi trebalo da počne sa radom 2023. godine.

- Turska ne može sebi priuštiti da izgubi ključnog partnera u trenutku kada je turska lira za manje od godinu dana depresirala 47 odsto, a inflacija je na najvišem nivou u poslednjih 20 godina, objasnio je Karčik.

 

 

08.00 - Senat odobrio imenovanje Bridžit Brink

Senat Kongresa SAD jednoglasno je odobrio imenovanje Bridžit Brink za američkog ambasadora u Ukrajini.

- Upravo smo potvrdili za Bridžit A. Brink da postane ambasador u Ukrajini, izjavio je lider većine u Senatu Čak Šumer.

 

 

Funkcija ambasadora SAD u Ukrajini upražnjena je otkako je bivši američki predsjednik Donald Tramp 2019. godine smijenio Meri Jovanovič zbog navodnog podrivanja njegovih napora da natjera Kijev da istraži porodicu sadašnjeg američkog predsjednika DŽozefa Bajdena.

07.30 - Japan će Ukrajini dati još 300 miliona dolara pomoći 

Japanska vlada odlučila je da izdvoji još 300 miliona dolara finansijske pomoći Ukrajini za humanitarne potrebe. Japanski premijer Fumio Kišida saopštio je to novinarima u četvrtak.

Šef japanske vlade je dodao da je situacija u Ukrajini i dalje veoma teška i naglasio da „Japan, kao deo G7, mora da nastavi da podržava Ukrajinu”.

Kišida je takođe rekao da će detaljno izneti korake za podršku ukrajinskoj strani tokom predstojećeg sastanka sa predsednikom SAD DŽoom Bajdenom,

 

 

07.20 - Pančenko: Erdogan ucenjuje NATO da ukine sankcije za kupovinu S-400

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan „ucenjuje“ NATO da ukine sankcije za kupovinu ruskih S-400 u zamenu za promenu stava o članstvu Finske i Švedske u alijansi, napisao je ukrajinski posmatrač Jurij Pančenko.

Publicista je podsetio da je Ankara 2019. godine kupila četiri sistema PVO od Moskve , plativši za njih 2,5 milijardi dolara. Kao odgovor, Sjedinjene Države su uvele restriktivne mere protiv Turske.

- Pa šta je onda glavni cilj Erdoganove ucene? Čini se da je ključni zahtev Turske upućen upravo Sjedinjenim Državama i tiče se pitanja prodaje oružja, zaključio je Pančenko.

07.15 - Ukrajinske trupe ispalile su 15 projektila Grad na Jasinovatu

Ukrajinske trupe pucale su na grad Jasinovataja u Donjeckoj Narodnoj Republici iz MLRS-a Grad, ispalivši 15 raketa za 5 minuta, saopštilo je republičko predstavništvo u Zajedničkom centru za kontrolu i koordinaciju režima prekida vatre .

Jasinovataja se nalazi oko 25 kilometara severno od Donjecka i sadrži najveću železničku stanicu u bivšem SSSR-u. Zapadno od grada, koji od 2014. godine kontroliše DNR , u pravcu Avdijevke, već skoro osam godina postoji linija dodira sa borbenim položajima ukrajinskih trupa.

07.05 - U ukrajinskom napadu na Kursku oblasti poginuo civil

Ukrajinske snage granatirale su rano jutros pogranično selo u Kurskom regionu na zapadu Rusije, a u napadu je poginuo najmanje jedan civil, rekao je gubernator Kurske oblasti Roman Starovoit.
On je rekao da ima i ranjenih kojima je pružena prva pomoć, prenosi RIA Novosti
Granate su pogodile destileriju u selu Tetkino i još nekoliko drugih zgrada, naveo je on na Telegram aplikaciji.

"Još jedan neprijateljski napad na Tetkino, koji se dogodio u zoru, završio je nažalost tragedijom. Trenutno je poznato da je najmanje jedna civilna žrtva. Prema preliminarnim podacima, radi se o vozaču kamiona koji je dovozio sirovine u destileriju", rekao je Starovoit.

On je napomenuo da se sada u selu gasi požar, i da je oštećeno nekoliko kuća.
Prema njegovim rečima, ima izveštaja o neeksplodiranim ubojnim sredstvima.

07.05 - Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski potpisao je juče ukaz o produženju vanrednog stanja i mobilizaciji zemlje za još 90 dana, počev od 25. maja.

 Prošle nedelje, ukrajinski ministar odbrane rekao je da se nada da će naoružati milion boraca dok se zemlja priprema za "novu, dugu fazu rata".

07.05 - Mizincev: Ukrajinci koriste bolnice kao borbene položaje

Oružane snage Ukrajine (OSU) koriste medicinske ustanove da rasporede svoje borbene jedinice, izjavio je danas načelnik ruskog Centra za kontrolu nacionalne odbrane, general-pukovnik Mihail Mizincev.

"OSU su raspoređene u regionalnoj bolnici u Podolsku. U blizini bolnice rasporedili su u velikom broju oklopna vozila i artiljerijska orudja. Vatreni položaji su u zgradama regionalnog dečjeg sanatorijuma, sa artiljerijskim i raketnim sistemima rasporedjenim u neposrednoj blizini. Medicinsko osoblje i stanovnici obližnjih zgrada drže se u zatočeništvu i koriste se kao živi štit", rekao je Mizincev.

Prema njegovim rečima, ovi i drugi slični slučajevi kršenja međunarodnog humanitarnog prava ostaju neprimećeni od strane međunarodne zajednice i "licemernih zapadnih aktivista za ljudska prava i političara koji se trude da ne primete zločine ukrajinskih nacionalista", uprkos brojnim apelima i upozorenjima Rusije.

07.00 - Kijev traži američke VBR

Kijev već nekoliko meseci traži od Sjedinjenih Država da isporuče precizne raketne sisteme za više lansiranja M270 (MLRS), ali Vašington ne žuri da pristane, plašeći se dugotrajnog i eskalacionog ukrajinskog sukoba, piše list Politiko, pozivajući se na izvore upoznate sa situacijom.

 07.00 - Granatirana Gorlovka

Ukrajinske trupe granatirale su Horlivku u 23.15 i ispalile pet granata kalibra 122 mm, saopštilo je predstavništvo DNR u SCKK.

07.00 - Granatirana Pantelejmonovka

Ukrajinske trupe ispalile su pet granata kalibra 122 mm na Pantelejmonovku u DNR, saopštilo je predstavništvo DNR u Zajedničkom centru za kontrolu i koordinaciju prekida vatre (SCKK).