RATNE IGRE U CRNOM MORU! Rusi poslali podmornice naoružane do zuba, Ukrajina se naoštrava za dugu borbu, a luke blokirane i ponestaje hrane... (Foto)

Ruska mornarica dominira Crnim morem još od početka invazije, a obnovljene borbe oko Zmijskog ostrva pretvaraju se u pravu bitku za kontrolu nad severozapadnom obalom, dok je u toku velika ofanziva na Donbas

Dok ukrajinska vojska navodi da su ruske snage izvršile napade na više od 40 gradova u Donbasu, u utorak je pojačana ofanziva na poslednji “džep” otpora oko oblasti Lugansk, kako je sukob ušao u četvrti mesec. Rusija je odsekla Ukrajinu od Azovskog mora sredinom marta, a sada je fokus ponovo pao na Crno more, u kojem ukrajinske snage pružaju nesmanjen otpor, uprkos ruskoj dominaciji.

Blokada Crnog mora

Ruski ratni brodovi odsekli su od sveta ključne luke poput Odese, Čornomorska i drugih pa se snabdevanje može kretati samo kopnenim, manje efikasnim putevima, a cenu toga, kako je rekao ukrajinski ministar poljoprivrede Mikola Solski, “plaćaju ljudi širom sveta”.

U sredu je rusko Ministarstvo odbrane reklo da luka u Marijupolju, nakon deminiranja, “normalno radi” i da je spremno da razgovara o deblokadi ukrajinskih luka za brodove koji prevoze hranu, ukoliko se Moskvi ukine deo sankcija.

Ali, borbe se i dalje vode oko sićušnog ali ključnog dela Crnog mora koji bi Rusiji omogućio dominaciju nad njegovim severozapadnim delom.

Borbe za Zmijsko ostrvo

Britansko Ministarstvo odbrane je početkom maja navelo da se na strateški važnom Zmijskom ostrvu nastavljaju sukobi i da je Rusija tamo u više navrata pokušala da ojača svoje garnizon koji se tamo nalazi.

- Ukrajina će se boriti za udaljeno Zmijsko ostrvo u Crnom moru koliko god bude potrebno. Ko kontroliše to ostrvo, može u bilo kojem trenutku da blokira kretanje civilnih brodova u svim pravcima ka jugu Ukrajine – poručio je ranije ovog meseca načelnik obaveštajne službe ukrajinske vojske Kirilo Budanov.

Ruska mornarica dominira Crnim morem, a najveći razlog tome je što je Ukrajina izgubila tri četvrtine ili više svoje mornarice tokom okupacije Krima 2014. Njena jedina preostala fregata je namerno potopljena nekoliko dana nakon početka invazije kako bi se sprečilo njeno zauzimanje.

“Gardijan” je objavio da je kod obale Rumunije unazad nekoliko dana iz vode izvučen uništeni ukrajinski dron TB2, što je sigurno posledica neuspelog, kako je “Forbs” to ranije opisao, “upečatljivog pokušaja” da se povrati Zmijsko ostrvo početkom ovog meseca, kad su najbolji borbeni avioni ukrajinskog vazduhoplovstva i naoružani dronovi izveli napad na okupirano ostrvo veličine svega 17 hektara.

Tokom vikenda, kako je rekla ukrajinska mornarica, Rusi su upozorili brod pod zastavom Toga koji je prolazio blizu Zmijskog ostrva da “napusti teritorijalne vode Rusije ili će upotrebiti oružje”. Ovo je “nezakonito prisvajanje ukrajinske teritorije”, dodala je mornarica.

"Admiral Makarov" krenuo ka Crnom moru

Zmijsko ostrvo od ranije je poznato po prkosnom otporu ukrajinskih vojnika ruskom ratnom brodu koji ih je napao. Taj isti brod, ponos ruske mornarice “Moskva”, koji je pružao odbranu ostatku ruske Crnomorske flote od oko 20 ratnih brodova i podmornica, izgubljen je sredinom aprila u, kako se veruje, raketnom napadu Ukrajine.

“Moskva” je pomogla u zauzimanju Zmijskog ostrva, a bez njega je ruska flota odgurnuta dalje od ukrajinske obale, vraćajući stratešku hrid ponovo u igru. “Gardijan” navodi da je Rusija koristila svoju dominaciju na Crnom moru da lansira raketne napade na ukrajinske mete, između ostalog i sa svojih podmornica. Projektili “kalibr” imaju domet od oko 2.000 kilometara i teoretski mogu da udare bilo gde u Ukrajini.

“Jahu njuz” je u ponedeljak objavio, pozivajući se na pisanje ukrajinske "Pravde", da je “najnoviji” ruski brod, “Admiral Makarov”, krenuo iz Sevastopolja da se pridruži ruskim snagama u Crnom moru koje, kako se navodi, broje sedam velikih desantnih brodova i dva nosača projektila.

Početkom maja je objavljeno da kod Zmijskog ostrva gori još ruski ratni brod, “Admiral Makarov”. Ukrajinski poslanik Aleksij Gončarenko je tada naveo da je brod “teško oštećen” projektilima “neptun”, ali da je nastavio da pluta. Nakon potapanja “Moskve”, “Admiral Makarov” je bio najvažniji površinski borbeni adut Crnomorske flote.

Ukrajinska komanda je takođe navela da je situcija u luci Odesa “stabilna i pod kontrolom”, ali treba imati u vidu da verovatnoća raketnih napada i dalje raste. U međuvremenu je Međunarodna pomorska organizacija upozorila na pomorske mine koje plutaju u Crnom moru kod Rumunije i Turske, kao rezultat sukoba u Ukrajini.

Rusija poslala podmornice sa raketama

Nakon što je Ukrajina poručila da će sama odblokirati Crno more ako dobije američke višecevne raketne sisteme (MLRS), američki zvaničnici su ove nedelje rekli da rade na isporuci naprednih protivbrodskih raketa Ukrajini kako bi mogla da prekine rusku pomorsku blokadu.

Više od 20 miliona tona žita je "zarobljeno" u silosima u ukrajinskim crnomorskim lukama koje su blokirane od početka napada Rusije na Ukrajinu u februaru ove godine. Rusija i Ukrajina učestvuju sa skoro jednom trećinom u globalnoj ponudi pšenice, a blokada izvoza iz Ukrajine doprinosi globalnoj krizi hrane.

A Rusija je nakon američkih najava o isporuci raketa Ukrajini za prekid pomorske blokade poslala u more, kako piše “Jahu njuz”, dve trećine svojih podmornica od kojih je svaka opremljena projektilima. Dve podmornice projekta “Varšavjanka”, trećina operativnih podmornica Crnomorske flote, stoje u Južnom zalivu Sevastopolja na Krimu. Sve ostale su na moru, naveo je portal.

Ruska Crnomorska flota ima ukupno šest podmornica projekta “Varšavjanka” - B-261 Novorosijsk, B-237 Rostov na Donu, B-262 Stari Oskol, B-265 Krasnodar, B-268 Veliki Novgorod i B-271 Kolpino. Sem što su naoružane mini torpedima, podmornice “Varšavjanka” nose svaka po četiri projektila “kalibr”, naveo je “Jahu njuz”.

Britansko Ministarstvo odbrane je navelo da se u operativnoj zoni Crnog mora nalazi oko 20 brodova ruske mornarice, uključujući podmornice.

Američka pomoć za deblokadu Crnog mora

Tri američka zvaničnika i dva kongresna izvora istakla su da se dva tipa moćnih protivbrodskih raketa – “harpun” i “nejval strajk” – razmatraju ili za direktnu isporuku Ukrajini ili preko evropskih saveznika koji imaju te projektile, kako je preneo Rojters. Američki ministar odbrane Lojd Ostin rekao je u ponedeljak da će Danska poslati Ukrajini “harpun” Ukrajini, što je prvo najavljeno raspoređivanje takvog pomorskog sistema.

Brajan Кlark, pomorski stručnjak sa Instituta Hadson, rekao je da bi 12 do 24 protivbrodske rakete poput “harpuna” sa dometom većim od 100 kilometara bile dovoljne da ugroze ruske brodove i možda nateraju Moskvu da prekine blokadu. “Nejval strajk”, sa druge strane, može da se lansira sa ukrajinske obale i ima domet od 250 kilometara.

- Ako (ruski predsednik Vladimir) Putin istraje (u blokadi), Ukrajina bi mogla da izbaci najveće ruske brodove iz igre, jer nemaju gde da se sakriju u Crnom moru - rekao je Кlark.

Pomenuti raketni sistemi moći će da drže ruske ratne brodove dalje od ukrajinske obale, iako ruske podmornice mogu slobodnije da se kreću. Kako je zaključio “Gardijan”, uprkos pokušajima da povrati Zmijsko ostrvo i rastućim međunarodnim pozivima da se Crno more odblokira, ruski stisak nad strateškim vodenim telom ostaje čvrst.

Putin dao ponudu, Amerika odbila

Predsednik Rusije Vladimir Putin rekao je u četvrtak italijanskom premijeru Mariju Dragiju u telefonskom razgovoru da je Rusija spremna da značajno doprinese rešavanju međunarodne krize sa hranom, ali samo u slučaju da joj Zapad ukine sankcije, saopštio je Kremlj.

Putin je kazao da je Rusija spremna da izveze žitarice i đubrivo kako bi se uhvatila u koštac sa krizom, preneo je Rojters.

Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, Andrej Rudenko, rekao je kako je uslov za "deblokadu ukrajinskih luka za potrebe izvoza žita" samo jedan - smanjenje zapadnih sankcija.

Bela kuća je saopštila da se ne razgovara o ublažavanju sankcija Rusiji kako bi se regulisao izvoz žitarica.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.