NA RATIŠTU SE BUDI TAJNA SILA, REČ JE O UKRAJINSKOJ GERILI! Sve brojniji partizanski borci na teritorijama pod ruskom kontrolom, "Gardijan" piše kako se "ovi ne šale"

Ukrajinski partizani u okupiranim oblastima zemlje pojačavaju napade i sabotiraju napore na ruske snage i njihove lokalne saradnike, organizovanim naporima ko se kako se čini da se šire

Šest ruskih graničara je navodno ubijeno prošle nedelje kada je njihov položaj bio pod vatrom u blizini graničnog prelaza Zernovo na severu Ukrajine. Dva dana kasnije odjeknula je eksplozija u blizini kancelarije Jevgenija Balickog, prokremljskog ukrajinskog zvaničnika u Melitopolju.

Porast partizanskog ratovanja, posebno na jugu zemlje oko Hersona, usledio je nakon upozorenja na početku rata Rusije protiv Ukrajine da će bilo koje područje pod okupacijom verovatno doći do pojave gerilskog rata. Tema je jedna od najmutnijih u ratu u Ukrajini. Obe strane imaju interes da preuveličaju njegovu rasprostranjenost: Rusi da opravdaju restrikcije u oblastima koje zauzimaju, a Ukrajinci da demorališu ruske trupe. Takođe komplikuje pitanje procena u kojoj meri ukrajinske vojne diverzantske grupe ili domaće grupe otpora izvode napade.

Partizani se obično definišu kao članovi oružane grupe formirane da se tajno bore protiv okupatorskih snaga, na primer u Evropi koju su okupirali nacisti. Termin ima više pozitivnih konotacija nego pobunjenički.

Incident u Melitopolju, u kojem je učestvovao automobil prepun eksploziva, bio je dovoljno značajan da ponovo usmeri pažnju na pojavu koja se dešava skoro od početka rata. Neki analitičari veruju da vide dokaze da partizanska aktivnost u Ukrajini eskalira. Među njima je Aleksandar Motil, istoričar i stručnjak za Ukrajinu sa Univerziteta Ratgers.

Pišući za veb-sajtu "1945" posvećenom odbrani, prošle nedelje Motil je primetio:

„Prikupio sam podatke sa ukrajinskih veb-sajtova koji su eksplicitno identifikovali počinioce ovih akcija kao partizane.Naravno, moguće je da su ukrajinske specijalne snage bile uključene u neke od ovih akcija; takođe je verovatno da su podaci nepotpuni, jer su neke radnje verovatno ostale neprijavljene. I pored toga, broj gerilskih akcija je impresivan i govori o trendu ka sve većoj partizanskoj aktivnosti."

Komentarišući eksploziju u Melitopolju, prokremljske vlasti u gradu eksplicitno su okrivile ukrajinske partizane. Ruski istražni komitet je za to okrivio „ukrajinske sabotere“.

Napad u Melitopolju usledio je samo nekoliko dana nakon izveštaja o pokušaju atentata na Andrija Ševčika, prokremljanskog i samoproglašenog gradonačelnika Enerhodara, u regionu Zaporožja, koji je teško povređen u eksploziji.

U drugim incidentima, oštećene su železničke pruge u oblastima pod ruskom okupacijom, dok su kružili leci u kojima se preti ruskim trupama i saradnicima. Institut za proučavanje rata, američki istraživački centar, sugerisao je da se ruske vlasti u oblasti Luganska – koja je bila poprište najtežih nedavnih borbi – spremaju za povećanje partizanskih napada u toj oblasti.

„Ruske vlasti verovatno očekuju ukrajinski partizanski pritisak u Lugansku“, navodi se u izveštaju o borbama od 1. juna.

Glavna ukrajinska obaveštajna uprava (GUR) objavila je 1. juna početak projekta „Luganski partizani“ kako bi se podstakao otpor ruskim pokušajima da konsoliduje kontrolu nad Luganskom oblasti.

„Ruski Telegram kanal je izvestio da rusko Ministarstvo unutrašnjih poslova šalje poseban odred svojih zaposlenih na „odsustvo“ u [samozvanu separatističku] Lugansku Narodnu Republiku (LNR), što je verovatan pokušaj da se pojača rusko administrativno prisustvo u LNR suočena sa rastućim unutrašnjim i partizanskim nezadovoljstvom.”

Neki od incidenata za koje se tvrdi da su u poslednjih nekoliko meseci umešani partizani verovatno su izmišljene dezinformacije, na isti način kao i nepostojeći as pilota borbenog aviona „Duh Kijeva“ – za koga se ispostavilo da je pažljivo konstruisana fikcija.

Iako je nemoguće proveriti tvrdnje da su ruski vojnici hranjeni otrovanim pitama, postojali su verodostojni izveštaji da su kolaboracionisti i ruski vojnici ubijeni ili nestali. Neke tvrdnje sugerišu da bi broj vojnika koje su do sada ubili partizani mogao biti u nekoliko stotina. Ono što je jasno jeste da je plan za partizansko ratovanje bio dugotrajan i dobro pripremljen.

Ukrajinske partizanske snage počele su da se obučavaju nakon ruske intervencije 2014. godine, ali su prošlog leta postale deo ukrajinskih državnih struktura, kaže Sergej Kuzan, šef Ukrajinskog centra za bezbednost i saradnju, ukrajinskog istraživačkog centra specijalizovanog za vojnu analizu.

Partizanske snage, zajedno sa teritorijalnom vojskom Ukrajine, bile su deo novih mera samoodbrane koje su uvedene širom zemlje, rekao je Kuzan.

Tužioci za ratne zločine na radu u selu Mala Rohan u regionu harkiva Dok su se hiljade pridružile teritorijalnoj vojsci, stotine su se takođe dobrovoljno prijavile da budu obučene kao ukrajinski partizani, rekao je Kuzan. Obe grupe čine ljudi iz datog regiona.

Ukrajinske partizanske snage su obučene da budu podzemni pokret otpora u slučaju da njihov region bude okupiran, rekao je Kuzan. Njihov zadatak je da izgrade mreže doušnika, pokreću informativne kampanje protiv okupatora, prosleđuju informacije ukrajinskim vlastima i ubijaju visoke političke saradnike i okupatorske komandante, rekao je Kuzan.

Ukrajinske partizane su predvodile i obučavale ukrajinske specijalne snage, koje su bile odgovorne za izvođenje subverzivnih akcija višeg nivoa, rekao je Kuzan. 

"Ideja je da okupator uvek oseti prisustvo partizana i da se oni nikada ne osećaju bezbedno“, rekao je Kuzan.

Foto: printscreen

„Nedavno su partizanske snage u oblasti Harkova, Zaporožja i Hersona sprovele koordinisanu kampanju nalepnica i flajera protiv takozvanog ruskog sveta. Pošto su ukrajinski partizanski borci legalno deo ukrajinskih odbrambenih snaga, ukrajinska država je dužna da brine o njima. Porodice većine partizana su evakuisane sa područja koja su mogla biti okupirana pre ili neposredno posle invazije, rekao je Kuzan.

Ukrajinski partizani su delovali samo u okupiranoj Ukrajini i nisu zalutali preko granica jer bi se to smatralo izgovorom za eskalaciju od strane Rusije, rekao je Kuzan.

Ali jasno je da se s druge strane granice sprovodi neka subverzivna aktivnost. Pored navodnog napada na graničnu stražu, čini se da su na meti od početka rata u februaru bili ruska skladišta nafte, železničke pruge i zgrade ruskog ministarstva odbrane u blizini ukrajinske granice.

„Svi razumemo da su skladišta nafte i vojne baze u Rusiji dignuti u vazduh poslednjih nekoliko meseci. Ali ukrajinski zvanični odgovor je „neko je pušio na pogrešnom mestu i mora da je to sam uradio. Oni se šale o tome i jasno stavljaju do znanja da se to nikoga ne tiče.”