RUSIJA PRAVI NOVU G8, VAŠINGTON NE MOŽE DA UGASI POBUNU U CENTRALNOJ I JUŽNOJ AMERICI! Svet se nikad nije suočio sa nečim sličnim - MOŽE LI OVO ZAVRŠITI BEZ...

Vjačeslav Volodin, predsednik Državne Dume, donjeg doma ruskog parlamenta, rekao je da su SAD same stvorile uslove u kojima su Rusija i druge zemlje koje zagovaraju ravnopravni dijalog i uzajamno korisne odnose faktički stvorile „novu Grupu 8".

Prema njegovim rečima, novu G8 čine: Kina, Indija, Rusija, Indonezija, Brazil, Iran, Turska i Meksiko.

Volodin je ukazao da ekonomije Sjedinjenih Država, Japana, Nemačke, Britanije, Francuske, Italije i Kanade „nastavljaju da pucaju pod teretom antiruskih sankcija i da su SAD u prvom kvartalu ove godine zabeležile pad  BDP za 1,5%, sa inflacijom (8,6 odsto) koja je na najvišem nivou od decembra 1981. godine.

Odgovor na pretnje Amerike i Zapada

Formiranju novih tačaka rasta u svetu, samtra Volodin, doprinelo je i kidanje postojećih ekonomskih odnosa Vašingtona i njegovih saveznika.
       

- Grupa od osam zemalja koje ne učestvuju u sankcionim ratovima - Kina, Indija, Rusija, Indonezija, Brazil, Meksiko, Iran, Turska - po zbirnom BDP je 24,4 odsto ispred stare grupe. A SAD nastavljaju da stvaraju napetost u svetu pri čemu same ekonomski tonu.

Volodin je ovome dodao: i da SAD „čine sve da reše svoje probleme na račun drugih, što će ih neminovno dovesti do gubitka hegemonije u svetu".

Istovremeno, deveti Samit (dveju) Amerika, koji se održava u Los Anđelesu, posmatrači su pre nego što je završen, već proglasili za potpuni neuspeh Bele kuće.
      
Počelo je od toga što su Amerikanci, kao i obično, podelili suverene države učesnice na „čiste" i „nečiste".
       
Zemlje u kojima vlast poslušno ispunjava volju vašingtonske oligarhije priznate su za „demokratske" i bile su pozvane u Los Anđeles. Zemlje u kojima vlasti pokušavaju da sačuvaju nezavisnost i bore se protiv diktature SAD imenovane su za „autokratije" i nisu pozvane na sastanak.
       
Na crnoj listi su se, predvidljivo, našle Kuba, Nikaragva i Venecuela?
       
Kuba je pod pritiskom Vašingtona duže od šezdeset godina. U Venecueli Vašington skoro svake godine pokušava da izvede državni udar, a istovremeno torpeduje tu zemljuu sankcijama. A Nikaragvu je počeo da muči još Ronald Regan.

Te države, međutim, i dalje neće da svoj  suverenitet bace pod noge Vašingtonu.
       
Apsurd je što je Samit Amerika zamišljen kao redovni sastanak svih lidera zemalja članica Organizacije američkih država. U tom formatu, koji obezbeđuje ravnopravnost i inkluzivnost, održavan je od 1994. godine u različitim gradovima na oba kontinenta. Sada je, međutim, Vašington odlučio da pokaže ko je gazda.
       
Verovatno bi se pre dvadesetak godina svi pokorno pomirili sa njegovim izborom. Ali, ovoga puta su lideri američkih država priredili pravi festival neposlušnosti.

Predsednici Argentine, Čilea i Brazila ne kriju da su ogorčeni.

Brazilski lider Žair Bolsonaro došao je u Los Anđeles samo uz obećanje da će sa Bajdenom imati sastanak tet-a-tet.
        
U znak protesta protiv isključenja Kube, Nikaragve i Venecuele, lideri Meksika, Bolivije, Hondurasa i Gvatemale odbili su da dođu u Los Anđeles. Poslali su svoje potčinjene.
       
Pobunjeni lideri su globalnoj publici detaljno izložili svoj stav.
       
Meksički predsednik Andres Manuel Lopez Obrador izjavio je: „Uveren sam u potrebu promene politike koja nam je nametana vekovima. Šta je Samit Amerika ako nisu sve američke države ni pozvane? To je ista stara politika intervencionizma i nepoštovanja naroda."

Foto: Reuters

       
Bolivijski predsednik Luisa Arse istupio je takođe oštro i sa zahtevom:
       
- SAD moraju odmah prekinuti neodgovornu i zločinačku blokadu Kube, a takođe ukinuti više od pet stotina jednostranih sankcija uvedenih protiv Nikaragve i Venecuele.

Zašto je ova žpobuna na broduž odjednom postala moguća? Zašto se događaj, koji su SAD zamislile kao pokazivanje svoje snage, pretvorio u svoju suprotnost?

Nekoliko je razloga za neuspeh Samita Amerika

Prvo, Sjedinjene Države su proteklih 20  godina izgubile svoju ekonomsku moć. Potom je i njihov politički uticaj počeo da opada. A sada su, najpre oprezno, a potom sve sigurnije, novi globalni igrači - Kina i Rusija - počeli da gaze u dvorište Sjedinjenih Država.
       
Kineski drugovi ulažu u prosperitet naroda Južne Amerike, začinjavajući tokomunističkom retorikom koja je draga srcu njenih narodaa. Rusija obnavlja veze uspostavljene još u vreme Sovjetskog Saveza i aktivno razvija vojno-tehničku saradnju.
       
Tokom 20. veka su Sjedinjene Države  izgradile gigantsku neokolonijalnu enklavu južno od svojih granica. Nema zemlje na tom nesrećnom kontinentu u koju nisu upadali, gde nisu ubijali legalno izabrane vođe, gde nisu priređivali državne i vojne udare.
       
Za legitimno izabrane lidere ovih zemalja, susedstvo SAD predstavlja direktnu pretnju. Zato, naravno, podršku traže u kontaktima sa Kinom i Rusijom. Kineske investicije obezbeđuju finansijsku stabilnost, saradnja sa Rusijom - visoku odbrambenu sposobnost.
       
Danas Rusija u zemljama Latinske i Južne Amerike promoviše sistem GLONASS.
       
Ruski vojni savetnici rade u Venecueli i na Kubi. Vlada Nikaragve kupuje 90 odsto sveg naoružanja od Rusije i upravo je produžila dozvolu ruskim trupama, brodovima i avionima da koriste njene luke i aerodrome.
       
Vojni stručnjaci raspravljaju da li će Rusija rasporediti nuklearno oružje u Nikaragvi. Jer, do Majamija je samo nešto više od hiljadu kilometara po pravoj liniji, to hipersonični Cirkon proleti za par minuta.
       
Prava noćna mora za Amerikance - i vojno i komercijalno - mogla bi da bude izgradnja Nikaragvanskog kanala kineskim novcem. Za razliku od Panamskog kanala, koji su zauzele SAD, ovaj pravac od Atlantika do Pacifika bio bi u potpunosti pod kontrolom Kine.
       
Si Đinping bi mogao da pritisne ovu bolnu tačku ako SAD počnu previše aktivno da huškaju Tajvan protiv njega.
       
Ipak, najozbiljnija pretnja SAD je moguća konfrontacija sa Meksikom.

Useljenici u SAD u većini glasaju za demokrate, ali ima i trampista

SAD su od Meksika preotele Teksas, Kaliforniju i Novi Meksiko. Meksikanci ih i dalje smatraju svojim severnim teritorijama. Ideja o meksičkoj rekonkvisti - povratku zemlje predaka - nije nestala.
       
U južnim američkim državama Latinosi već sada čine većinu: skoro polovinu stanovništva u Novom Meksiku i po 40 odsto u Kaliforniji i Teksasu. A to je samo zvanična statistika, ona ne uzima u obzir hiljade ljudi koji svaki dan ulaze na teritoriju Država.
       
Nije ni čudo što su Amerikancima potrebne stotine miliona „cevi" vatrenog oružja. Oni su svesni da su autohtoni narodi kontinenta spremni da dođu po svoju zemlju i imovinu.

Foto: Tanjug/AP

       
Cilj meksičke rekonkviste je oduzimanje SAD oko trećine celokupne teritorije.
       
Nema ništa iznenađujuće u činjenici da se zemlje Južne i Latinske Amerike ne žure da se pridruže antiruskim sankcijama. Kuba, Nikaragva i Venecuela izričito su odbile da osude specijalnu operaciju u Ukrajini. Te zemlje su svesne da se Rusija sada bori ne samo za svoj, već i za njihovsuverenitet, spasavajući ih od hegemonije SAD.
       
Na nedavnim protestima u Vašingtonu viđen je džip sa nalepnicom Z i parolama protiv Bajdena.
       
Možda simbol ruskog otpora može objediniti borce protiv američke hegemonije u celom svetu.
       
Nije slučajno to latinično slovo nalik na munju bilo simbol Zoroa - meksičkog Robin Huda, borca za prava ugnjetavanog naroda koji je tamanio gringose...