PUTINOVA RUSIJA NEĆE SPASTI NA BUŠOVE BATAKE! Hteli su je na kolenima, ali sada je celom svetu jasno: 5 znakova da je Moskva 'oduvala' zapadne sankcije!

Rusija nije uspela da plati kamate na državnu obveznicu i podmiri obaveze prema stranim poveriocima prvi put od revolucije 1917. godine, ali ruska privreda ne pokazuje znakove posrtanja, uprkos sankcijama, piše Rojters

Sankcije koje je Zapad uveo Rusiji zbog sukoba sa Ukrajinom najveći su spoljašnji šok za 1,8 milijarde vredne ekonomije od raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine. Ipak, ono se zasada pokazalo izvanredno otpornim na kaznene mere, primećuje Rojters.

Rusija početkom nedelje nije platila 100 miliona dolara kuponskih kamata na državnu obveznicu, nakon isteka 30-dnevnog počeka, i SAD je objavio da nije podmirila obaveze prema stranim poveriocima. Kremlj je odbacio tu tvrdnju.

- Rusija je platila kamate u maju, a to što je klirinška kuća Euroclear zbog zapadnih sankcija blokirala novac "nije naš problem", rekao je portparol Dmitrij Peskov.

Situacija je bitno različita od one 1918. godine kada boljševici nisu hteli da plaćaju dugove ili 1998. godine kada Rusija nije podmirivala domaće dugove, napominje Rojters. Moskva danas može i želi plaćati svoje dugove, ali Zapad joj to onemogućava. 

Snažna valuta

Ulagači, ali i sami Rusi, decenijama su izbegavali rublju jer je bila izrazito slaba i nestabilna.

Unazad godinu dana rublja je daleko najviše ojačala prema dolaru od svih ostalih svetskih valuta. U sredu prepodne za dolar se trebalo izdvojiti nešto više od 51 rublje, dok na vrhuncu krize koju je ohrabrio sukob Rusije i Ukrajine za dolar se moglo dobiti više od 124 rublje.

Foto: Pixabaj/Reuters

Rusku valutu podržavaju prihodi od ruskog izvoza sirovina, smanjeni uvoz i kontrola kapitala koju su vlasti u međuvremenu ublažile. Rusija je u prvih pet meseci ove godine zabeležila višak na tekućem računu platnog bilansa od 110,3 milijarde dolara, više nego trostruko veći u istom periodu prošle godine, pokazuju podaci centralne banke.

Crno zlato

Od početka sukoba Rusije i Ukrajine, cena nafte, žile kucavice ruske ekonomije, nije se spuštala ispod 100 dolara po barelu,a u utorak dostigla je 117 dolara.

Zahvaljujući visokim cenama nafte, Rusija, drugi izvoznik nafte u svetu, nakon Saudijske Arabije, i najveći svetski izvoznik prirodnog gasa, ima na raspolaganju milijarde dolara godišnje za ublažavanje posedica sankcija. Ruski proizvođači naftu prodaju po cenama nižim od onih na londonskom tržištu, ali još uvek visokim, ističe Rojters.

Zapadne sankcije prisilile su Rusiju da naftu prodaju Kini i Indiji s popustima koji dostižu i do 40 dolara po barelu. Ipak, američki zvaničnici izjavili su da Moskva i danas izvozom energenata zarađuje više novca nego pre rata.

Foto: Reuters/shutterstock

Kamatne stope

Neposredno nakon početka sukoba Rusije i Ukrajine centralna banka podigla je ključne kamatne stope na 20 posto. Zaduživanje je tako poskupelo, ali ni blizu kao 1998. godine, pre devalvacije rublje, kada su iznosile astronomskih 150 posto. Sredinom juna banka ih je snizila na 9,5 posto, naznačivši da bi mogla dodatno da ih spusti kako inflacija bude usporavala.

Cene su u maju bile oko 17 posto više nego u istom periodu prošle godine, ali u središnjoj banci procjenjuju da će njihov rast u julu oslabiti. 

"Bušovi bataci"

Neposredno nakon početka sukoba građani su počeli panično kupovati namirnice, poput šećera, ipak panična kupovina jenjala je budući da u prodavnicama ima dovoljno hrane, a ni banke nisu pod pritiskom štediša koje pokušavaju da dođu do svog novca. To je u oštrom kontrastu s paničnom kupovinom koja je pratila devalvaciju 1998. godine i nestašicom hrane nakon raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine.

Davne 1990. godine, kako bi ublažio rusku nestašicu hrane, SAD je Rusiji počeo da šalje piletinu koju su Rusi nazvali "Bušovim batacima", prema bivšem američkom predsedniku Džordžu Bušu, potpisnik sporazuma s Mihailom Gorbačovom.

 

Niska nezaposlenost

Stopa nezaposlenosti u Rusiji bila je u aprilu rekordno niska i iznosila je samo četiri posto. Neki strahuju da je stvarna stopa možda viša jer velike kompanije još nisu počele da otpuštaju radnike, ipak za sada je bez posla samo tri miliona građana.

Podaci za maj trebalo bi da budu objavljeni uskoro, piše Rojters.