PANIKA U NEMAČKOJ! Ograničavaju potrošnju tople vode! Sankcije Rusiji im izašle na nos?!

Vlasti u Hamburgu upozorile su, da bi mogle biti prinuđene da racionalizuju potrošnju tople vode jer energetska kriza povezana sa ruskim izvorima energije izaziva haos

Jens Kerstan, gradski senator za životnu sredinu, rekao je nemačkom listu "Velt am Sonntag", da bi Hamburg mogao da ograniči dostupnost tople vode u određeno doba dana, "u slučaju akutne nestašice gasa", preneo je Business Insider.

Kerstan je upozorio da bi, pored potencijalne racionalizacije tople vode, Hamburg mogao da razmotri i smanjenje maksimalne sobne temperature u mreži daljinskog grejanja.

Senator dodaje i da bi, ukoliko dođe do nestašice gasa, tehnički razlozi značili da u Hamburgu ne bi bilo moguće napraviti razliku između komercijalnih i privatnih kupaca.

- Mi smo u mnogo goroj krizi nego što većina ljudi misli - rekao je Kerstan. On je pozvao građane da se kraće tuširaju, izbegavaju kupanje i postavljaju savremene termostate i tuševe koji štede vodu.

- Što sada više uštedimo, to će biti bolje stanje zimi jer će skladišta biti puna - rekao je on za "Hamburger Abendblat".

Očajnička potraga za gasom

Zapadne zemlje počele su da okreću leđa ruskim izvorima energije nakon što je ta zemlja napala Ukrajinu krajem februara. Sankcije su uvedene ruskom energetskom sektoru u pokušaju da se naškodi finansiranju ruske vojske i invaziji, dok je Moskva uzvratila prekidom isporuke gasa nekim evropskim zemljama koje su odbijale da plate u rubljama, poput Nemačke.

Nemačko ministarstvo ekonomije saopštilo je da je ta zemlja ranije uvozila oko 55 odsto gasa, ali da je taj uvoz do sredine aprila pao na 35 odsto. Berlin kaže da bi ruski uvoz mogao da čini samo 10 odsto nemačke potrošnje prirodnog gasa do leta 2024.

Kao i druge zemlje, Nemačka očajnički traži način da pokrije jaz u snabdevanju gasom. Šef nemačkog sindikata rekao je za "Bild am Sonntag" da bi "uska grla" gasa mogla da izazovu kolaps "čitavih industrija" uključujući aluminijum, staklo i hemikalije.

Foto: AP/Photo

Ministarstvo ekonomije je 23. juna objavilo da je Nemačka ušla u drugu od tri faze svog plana za vanredne situacije sa gasom i upozorilo da je snabdevanje pod velikim pritiskom. 

Zemlja je uvozila više prirodnog gasa iz Norveške i Holandije, kao i više tečnog prirodnog gasa (LNG). Pored podsticanja energetske efikasnosti i jačanja infrastrukture obnovljive energije, Nemačka je takođe izradila planove za pokretanje neaktivnih termoelektrana na ugalj kao kratkoročno rešenje.

Gas je postao ključni pokretač inflacije

Upozoravajući na ekstremni skok cene gasa od 700 odsto u Evropi od početka prošle godine, koji ceo kontinent gura na ivicu recesije, Blumberg, pak, ističe da je ovaj energent trenutno najvažniji i tražena roba u svetu.

Za prirodni gas se kaže da je ključni pokretač globalne inflacije i da je u središtu sukoba između velikih sila, koji je toliko intenzivan da su planovi za borbu protiv klimatskih promena potisnuti u drugi plan u glavnim gradovima širom zapadnih zemalja. Ukratko, prirodni gas, kako je istaknuto, sada se takmiči sa naftom kao gorivom koje oblikuje geopolitiku, a nema ga dovoljno da stvari funkcionišu.

Rat u Ukrajini "katapultirao" je gasnu krizu na novi nivo, uskrativši ključni deo snabdevanja. Dok Rusija smanjuje isporuke gasovoda Evropi, većina evropskih zemalja poručuju da žele da prestanu da kupuju ovaj energent od Kremlja bez obzira na sve, ali ne odmah.

Foto: Pixabay

Borba da se popuni praznina pretvara se u globalni gasni stampedo dok se zemlje utrkuju da obezbede ionako oskudne zalihe tečnog prirodnog gasa uoči zime na severnoj hemisferi.

Nemačka, koja je izgradila svoj ekonomski model na jeftinom ruskom gasu, upozorava da bi nestašica gasa mogla da izazove kolaps u kojem bi gasna kriza igrala ulogu poput Leman Bradersa u finansijskoj krizi.

Gasovod Severni tok 1, kojim se ruski gas transportuje u Nemačku, trebalo bi da bude zatvoren 11. jula zbog desetodnevnog održavanja postrojenja, ali raste strah da ga Moskva možda neće ni ponovo otvoriti.

Gas kao nova nafta

Lideri G7 traže načine da obuzdaju ruske profite od gasa, koji pomažu u finansiranju invazije na Ukrajinu i podržavaju nove investicije u LNG, a siromašnije zemlje koje su gradile energetske sisteme na jeftinom gasu sada takođe traže načine da to priušte.

- Ovo su 70-te za prirodni gas - kaže Kevin Buk, direktor kompanije ClearViev Energi Partners LLC, istraživačke firme sa sedištem u Vašingtonu, podsećajući na naftnu krizu tih godina.

- Svet sada razmišlja o gasu kao što je mislio o nafti, a suštinska uloga koju gas igra u modernim ekonomijama i potreba za sigurnim i raznovrsnim snabdevanjem postali su veoma vidljivi - dodaje on.

Nemačka vlada je prošle nedelje objavila da je u pregovorima da spase Uniper SE – najvećeg uvoznika ruskog gasa u Nemačkoj – koji gubi oko 30 miliona evra dnevno jer mora da pokrije nedostajući ruski gas po naglo rastućim tržišnim cenama.

Kompanije poput hemijskog giganta BASF SE kažu da će možda morati da smanje proizvodnju. Dojče banka je navela rastuće rizike od "neposredne nemačke recesije kao posledice racionalizacije potrošnje energije" i ukazala na skok cena električne energije u Italiji i Francuskoj.

Morgan Stenli, pak, predviđa da će cela evrozona do kraja godine biti u zabrinjavajućem padu.