NE, NIJE ŠALA, AMERIKA POKRENULA PLAN ZA RASPARČAVANJE RUSIJE... Kongres SAD usaglasio detalje kako "dekolonizovati" Rusiju - PAMETNOM JASNO!

Ne, nije šala. Komisija koju je Kongres SAD stvorio još 1975. godine održala je 23. juna sastanak o načinima „dekolonizacije" Ruske Federacije. Sastanku su prisustvovali i kongresmeni

„Ruska Federacija upravo je objavila novu strategiju pod naslovom: 'Uništenje Amerike - moralni imperativ'". Okej, to nije tačno. Ali Sjedinjene Države posvećene su upravo takvoj strategiji kako bi se „pozabavile" Rusijom. Međutim, verzija Komisije za bezbednost i saradnju u Evropi (CSCE) naslovljena je „Dekolonizovanje Rusije". Deluje kao da nije plan da se totalno uništi najveća zemlja sveta, nego samo da se razbije na upravljive deliće.

Ne, ovo nije šala. CSCE (poznata i kao Američka helsinška komisija) koju je Kongres SAD stvorio još 1975. godine, održala je sastanak 23. juna kako bi se razmotrio ovaj američki imperativ. Čitalac može da pronikne u ton ovih strateških razgovora iz uvodnog narativa:

- Varvarski rat Rusije protiv Ukrajine - a pre toga Sirije, Libije, Gruzije i Čečenije - izložio je svirepo imperijalni karakter Ruske Federacije čitavom svetu.

Varvarstvo? Nije li čudno kako se ratovi NATO i Amerike nikada ne kvalifikuju kao varavrski? Zaboravimo na to, svi znamo razlog. Ono što je bitno za ovaj izveštaj je činjenica da se bukvalno nalazimo u ratu, mišlju i delom, protiv Rusa.

Šta je CSCE?

A za one koji misle da je CSCE bezopasni tink-tenk, podsećam da Komisiju čini devet članova Predstavničkog doma američkog kongresa, devet članova američkog Senata i po jedan član iz Stejt departmenta, Ministarstva odbrane i Ministarstva trgovine. Drugim rečima, moja vlada je praktično javno priznala da svim silama radi na propasti Rusije.

Znam, čak i analitičarima koji ovo čitaju teško je da svare koliko je sve ovo ludo. Ali „plan je realan i ozbiljan i predstavlja geostrateški infarkt.

Kada sam pre neki dan naleteo na ovaj samit o dekolonizaciji Rusije, zaintrigiralo me je (da ne kažem nasmejalo) što je Hana Hopko - bivša ukrajinska poslanica - na listi učesnika diskusije. Ko bi mogao da zaboravi priču ove hrabre organizatorke Evromajdana kako se krila nadomak Kijeva čuvajući hrčka od njenog deteta, dok su ruski varvari razvaljivali kapije ukrajinske prestonice u februaru?

Foto: Fotoilustracija/Reuters

E,  pa, po svemu sudeći, ova prodemokratska aktivistkinja uspela je da umakne Putinovim hordama, pa je pobegla pravo u Vašington kako bi lobirala za još raketa i medicinske pomoći. Sada pravi planove za budućnost Rusije nakon što Putin i njegovi saradnici budu ubijeni. Izvinjavam se, ovo je moralo da se istakne. Današnji aktivisti su daleko ozbiljniji od dece cveća iz sedamdesetih. Današnji idealisti plamtećih frizura uspeli su da stope termine „moralno" i „strateško" u jedinstven ideološki koncept. Ukoliko se sa njima ne slažete, vi ste ili nemoralni, ili izdajnici, ili oba.

Granitno samopouzdanje

Da budem kristalno jasan: ovi ljudi ne mogu se prosto opisati kao budale, pa čak ni kao obmanuti ziloti. Oni čak nisu ni zli, makar prema klasičnoj definiciji tog pojma. Ako pogledate njihov susret na Jutjub kanalu komisije, siguran sam da ćete se naježiti, baš kao što sam se i ja naježio kad sam video granitnu samouverenost njihovih narativa. Moderator, tzv. viši politički savetnik Bahti Nišanov, govori o „dekolonizovanju Rusije" kao o nečemu što se sprema već neko vreme. Ma nije valjda?
Kao da se „Velika igra " Ujedinjenog Kraljevstva ikada može zaboraviti. Ali molim vas, probajte da se zagledate u oči učesnika, videćete obrise njihove vizije liberalnog svetskog poretka u svojoj poslednjoj bici. Panelisti u ovoj diskusiji su pseudo-intelektualci kojima je data mrvica moći. A ništa nije opasnije od toga. Njihova uloga, međutim, jeste da budu posrednici korumpiranog birokratskog sistema kojim upravljaju elite. Čak i političari koji se okupljaju i dodaju svoja imena panelima nisu ništa više od piona hijerarhijskog sistema koji jedva da je iko uspeo da spozna.

Naročito su zastrašujući komentari američkog kongresmena Stiva Koena iz Tenesija (na naslovnoj fotografiji), čije shvatanje Rusije izgleda ne ide dalje od Vladimira Putina i ruskog blogera/kriminalca Alekseja Navaljnog. Da, to je to. Kopredsedavajućem ove „krucijalne" strateške organizacije godilo je da sedi tamo i sluša ljude koji zvuče kao da su pali s Marsa kako diskutuju o budućnosti Rusije i sveta. Ova blebetala ne razumeju suštinu nijednog problema, oni su prosto montirani da budu lutke. Koen i njegove kohorte samo finansiraju agencije i ljude koji izvršavaju širu strategiju svetskog poretka.

Koenov posao pri ovoj komisiji je da radi sve ono što mu kaže lider demokrata Nensi Pelosi, koja ga je i predložila za funkciju. A uloga Pelosijeve kao vrhovnog demokrate u Kongresu je pre svega da zagarantuje ostvarenje ciljeva elite. Iako je suviše glupa da shvati implikacije onoga u šta se upušta, ona je efikasno blebetalo. Ne zaboravite da se sastala sa Zelenskim u Ukrajini pre svega par nedelja. Ona je glavni zagovornik onih koji lobiraju da se Rusija stavi na američku listu sponzora terorizma. U ovom njenom nastupu prepoznaćete uobičajene dogme o ruskoj „brutalnosti", „varvarizmu", žitaricama kao Putinovom oružju, i tome slično.

Čejnijeva vizija

Slušajući ovu diskusiju, bilo ko sa zrnom objektivnosti prepoznaće izvrtanja i kreativno tumačenje istine. Zagrebite po površini bilo koga od njih i naći ćete tragove rusofobije. Botakoz Kasimbekova i Društvo Oksus prethode Majklu Mekfoulu. Za Eriku Marat sa Univerziteta nacionalne odbrane nije potrebno nikakvo predstavljanje, vezana je direktno za američko ministarstvo odbrane. Fatima Tlis ili Tlisova je saradnik Nacionalne zadužbine za demokratiju, koju kanonizuju Glas Amerike i drugi propagandni kanali. A autor Kejsi Mičel je sledbenik sada pokojnog rusofoba Zbignjeva Bžežinskog, od kog potiču mnoge od ideja o „dekolonizaciji" Rusije.

Foto: BetaITanjug/AP/Reuters/Fotoilustracija

U Mičelovom pozivu da se „dekolonizuje Rusija" na Atlantiku, ovaj pion elita govori o ratnim huškačima poput Dika Čejnija kao da su altruisti, zakleti posvećenici američkog sna, a ne samozaljubljeni manijaci gladni moći. Ironija je što Mičel priznaje da je Čejni bio katastrofa, ali ideje njegovog tabora reflektuju maničnu želju bivšeg potpredsednika da se Rusija zauvek uništi. Premda nam CSCE garantuje da je konačni cilj „bolja Rusija".

Konačno, u najavi „Dekolonizacije Rusije" o sastanku se ne govori kao o „diskusiji". Umesto toga, kongresmen Koen bio je „brifovan" o najnovijim spoljnopolitičkim strategijama za Rusiju i Ukrajinu. U tom cilju su se okupili ovi genijalni idealisti koje upošljava Amerika.

- Koliko god da je dekolonizovanje Rusije bitno za teritorije koje je ova zemlja prethodno okupirala, reinterpretacija njene istorije je ključna za opstanak Rusije u njenim sadašnjim granicama - kažu Botakoz Kasimbekova i Erika Marat.

Dakle, američka vlada je toliko velikodušna i samouverena da će dopustiti Rusiji da nastavi da postoji, umesto da je totalno raskomada, kako je to Dik Čejni želeo.

Neverovatno je da i dalje ima onih koji ne razumeju zašto Rusi toliko zaziru od uticaja NATO-a u Ukrajini!