(VIDEO) HOLANDSKA POLICIJA PUCALA NA POLJOPRIVREDNIKE! Zbog lobiranja zelenih Evropi će pasti standard, a Afrika će gladovati (JOŠ VIŠE)!

Holandija je u haosu zbog protesta poljoprivrednika koji su pobesneli zbog vladinih planova, a čak je i policija pucala na farmere

Holandska policija je u utorak uveče u severnoj Holandiji pucala na farmere koji su vozili traktore i protestvovali zbog planova za smanjenje emisije azota.

Kako je njihova policija saopštila, reagovali su na "preteću situaciju" kada su farmeri hteli da prođu blokadu da bi izašli na auto-put u provicniji Frizija i tom prilikom počeli da zabijaju traktore u policijska vozila.

Fizijska policija je navela u saopštenju da su pogodili traktor i da niko nije povređen.

Tri lica su uhapšena. Interni istražitelj holandske vlade rekao je da će ispitati događaje s obzirom na to da je policija koristila vatreno oružje.

 

 

Zašto farmeri protestuju

Holandski farmeri protestuju zbog vladinih planova za smanjenje emisije azot-oksida i amonijaka koje proizvodi stoka (i do 70 odsto u nekim oblastima), do 2030. godine.

Kako se navodi, emisije azotnog oksida i amonijaka koje proizvodi stoka (u urinu i izmetu) moraju da se smanje u blizini prirodnih područja koja su deo mreže zaštićenih staništa za ugrožene biljke i divlje životinje koje se protežu širom 27 zemalja Evropske unije. Farmeri se upozoravaju da moraju da se prilagode ili da se suoče sa mogućim zatvaranjem svojih farmi.

- Iskrena poruka je da ne mogu svi farmeri da nastave svoj posao, a oni koji to rade verovatno će morati da se bave poljoprivredom na drugačiji način - saopštila je holandska vlada ovog meseca.

Naime, Holandija je poznata po intezivnoj poljoprivrednoj proizvodnji i držanju velikog broja stoke na malim površinama. Farmeri su na planove vlade i upozorenja, odgovorili protestima, blokiranjem supermarketa, puteva i distributivnih centara. Oni navode da su nepravedno optuženi kao zagađivači, a da druge industrije, poput avijacije, građevinarstva, takođe doprinose emisijama, ali imaju manje stroga pravila.

Oni takođe kažu da im vlada ne daje jasnu sliku njihove budućnosti usled predloženih reformi. Holandski farmeri tvrde da druge zemlje EU ne suzbijaju poljoprivrednu industriju tako oštro kao Holandija.

Izvor problema su zelene politike Evropske unije

Razne stranke zelenih, kao što je holandska GroenLinks, godinama širom Evropske unije lobiraju za razna ograničenja u poljoprivrednoj proizvodnji. Prelazak na "ekološku" poljoprivredu, iako se i u njoj koriste razne hemikalije, ali ne iste kao u klasičnoj modernoj poljoprivredi, stoga je postao jedan od ciljeva Evropske unije.

Smanjivanje upotrebe pesticida, prestanak upotrebe veštačkog đubriva, deindustrijalizacija poljoprivredne proizvodnje, skraćivanje dobavnih lanaca i smanjivanje uzgoja stoke su jedni od ciljeva takvih politika.

Te politike su sažete u Evropskom zelenom sporazumu, odobrenom 2020. od strane Evropske komisije. Ultimativni cilj je da se Evropska unija učini "klimatski neutralnom" do 2050. Do 2030. bi se emisije gasova staklene bašte u EU trebale smanjiti za minimalno 50 posto.

Neki od ciljeva su i stvaranje cirkularne ekonomije (recikliranje, deljenje, iznajmljivanje i obnavljanje umesto nove kupovine), revizija sistema trgovanja onečišćenjem (što već postoji u EU), strategija "Od farme do stola" prema kojoj se hrana treba proizvoditi lokalno, ukidanje poreznih olakšica za industrije koje koriste fosilna goriva i pošumljavanje.

Posebno zanimljivo je planiranje uvođenja takozvanih "tarifa na ugljenik", odnosno tarifa na uvoz proizvoda u EU iz zemalja koje nisu članice, a nisu pridonele globalnom smanjenju zagađenja.

Takve politike mogu, osim za prisiljavanje ostalih država na svetu da prihvate smernice iz Evropskog zelenog sporazuma kako bi mogle izvoziti u EU po boljim uslovima, biti korištene i za uspostavljanje trgovinskih barijera da bi se zaštitila domaća proizvodnja, i njima se može sprovesti oblik protekcionizma.

 

 

Evropi će pasti standard, ali Afrika će gladovati (još više)

Deo koji se posebno odnosi na poljoprivrednike je strategija "Od polja do stola", koja ima za cilj da do 2030. četvrtina poljoprivredne proizvodnje u EU bude organska, što ne znači da ne koristi hemikalije, samo manje i drugačije vrste.

Upotreba pesticida bi se trebala smanjiti za 50 posto do 2030. S obzirom na to da su pesticidi neizostavan dio moderne poljoprivrede, a agronomska naučna istraživanja pokazuju da bi bez njihove upotrebe rod poljoprivrednih proizvoda bio i do 40 posto manji, upitno je kako EU to planira postići bez velikog pada proizvodnje i posledičnog rasta cena hrane.

Još gora ideja je smanjenje upotrebe veštačkog đubrivaa za 20 posto. To će takođe dovesti do slabijeg roda i biće dodatni poticaj za rast cena hrane. Otpad od hrane se takođe planira smanjiti za 50 posto, kao i upotreba antibiotika kod uzgoja životinja.

Poljoprivrednici u Holandiji su prvi koji su se ozbiljnije našli na putu takvih politika, za koje su lobiralne razne zelene stranke u EU, i sprovodiće se bez puno obaziranja na specifične uslove pojedinih zemalja, vreme prilagođavanja ili uopšte krajnju isplativost i svrsishodnost.

Rast cena hrane poslednjih meseci bi mogao biti samo početak problema, a na kraju puta bi Evropska unija od jednog od najvećih izvoznika hrane u svetu mogla postati neto uvoznik. Reperkusije neće osetiti samo građani Evropske unije jer će smanjenje proizvodnje hrane u EU i veći uvoz dovesti do rasta cena hrane u celom svetu.

Štetnost radikalnih politika koje su izlobirale zelene stranke u EU će građani njenih članica osetiti kroz pad standarda i poskupljenje hrane. Siromašni bi, uglavnom u državama Afrike, mogli doslovno gladovati zbog njih. A ukupan broj onih koji gladuju je već narastao za vreme pandemije.