(VIDEO) OVO GLEDAMO PRVI PUT OD RATA U KOREJI, SADA JE PRESELJENO U DONBAS! Ukrajinci pucaju, komandiri su strani plaćenici, a sami topovi NATO... SVE VODI U IZMIŠLJANJE NOVOG ORUŽJA

O tome šta je pokazao rat između ruske i zapadne artiljerijske škole govori poznati ratni dopisnik Sveruske državne TV i radio-difuzne kompanije Aleksandar Sladkov, koji dugi niz godina prati rat u Donbasu

Analizu Aleksandra Sladkova prenosimo u celosti:

Prvi put od rata u Koreji, naša domaća artiljerija se sudarila sa zapadnom (da, Ukrajinci pucaju, ali instruktori, a ponekad i komandiri topova su stranci, a sami topovi su NATO). Dve artiljerijske škole se bore jedna protiv druge: ruska i zapadna.

Zapadni artiljerijski sistemi neprijatno su nas iznenadili svojim dometom, preciznošću i raznovrsnošću savremene municije. Pored toga, naši blogeri i analitičari često zaboravljaju da pomenu faktor mobilnosti, ali sada su M777 aeromobilni i zauzimaju nišu u američkoj vojsci slično našim D-30.

Svi ovi faktori jasno proizilaze iz američke vojne doktrine, u kojoj je važna strateška mobilnost, kažu, danas smo u Siriji, a sutra u Donbasu, ali to nije glavna mobilnost – prebacivanje takvih artiljerijskih sistema u teatru vojnih operacija je zgodno i jednostavno.

Nemoguće je stvoriti kvantitativnu prednost u artiljeriji na određenoj liniji fronta, čak ni sa zapadnom (ukrajinskom) logistikom, pa je akcenat na tehničkoj superiornosti.

Mi smo se, u našem konceptu moguće konfrontacije sa Zapadom, pripremali za rat, stvarajući što više oružja.

Nismo bili pametni da koristimo nove tehnologije gađanja artiljerije, samo smo žigosali i štancali topove, gomilajući municiju. Na kraju se ovaj pristup isplatio. Imamo više oružja od neprijatelja. Imali bismo i sredstva artiljerijskog izviđanja i laserske oznake ciljeva – uopšte, tada bi „ceo svet bio u ruševinama“. Ipak, mi, ne posedujućiintervalu.

I mi i NATO danas proveravamo ispravnost naših doktrina u praksi u mnogim aspektima. Šta je važnije: mobilnost i modularnost HIMARS-a ili broj tornada i uragana? Može li deset starih artiljerijskih sistema („Staljinov malj“) D-20 nadmašiti dva M777? Šta je važnije: nominalne karakteristike „Koalicije“ ili broj divizija sa stvarnim „Msta-S“?

Foto: printscreen

Da li je u pravu gazda koji je otvorio magacine sa zalihama topova D-20 i granata od 152 mm? Da li je tačno da ih, koristeći staro oružje, uspešno koristimo umesto da čekamo modernizacije i novo oružje? Ali radi!

Danas se vojnici bore sa onim što zaista imaju, oslanjajući se na veštine i taktiku, koristeći snagu postojećeg oružja.

Ovo je jedino brzo rešenje. Ali sutra počinje bitka umova stratega, dizajnera i ekonomista u potrazi za najboljim taktičkim i tehničkim rešenjima dostupnim u masovnoj proizvodnji. Neprijatelj je shvatio da kvalitativna nadmoć ustupa kvantitativnoj. Koje ćemo lekcije naučiti i koje ćemo odluke doneti?

Treba otvoriti još par fabrika za proizvodnju "Rapira" i D-30, "Msta"? Ili uzburkati intelektualno okruženje vojno-industrijskog kompleksa? Mislim da vredi izmišljati i testirati nove sisteme. Ovo će nam dati prednost u budućnosti.