RUSI SE 20 GODINA SPREMALI ZA SUKOB I UNIŠTENJE NATO U RATU! Američki bezbednjak rasturio Pentagon - sad znamo zašto su Ameri pukli u Ukrajini

Skot Riter je najkompetentniji i najpošteniji američki analitičar zbivanja u Ukrajini i povodom Ukrajine, odnosno – sudara Rusije i Zapada povodom Ukrajine. Sa njim je za Aktuelnosti TV Hepi razgovarao analitičar Aleksandar Pavić

PAVIĆ: Nedavno je izašla jedna vrlo zanimljiva analiza koju je objavio britanski Kraljevski institut ujedinjenih službi, pod naslovom ”Povratak industrijskog ratovanja”. Između ostalog, govori o tome kako je tokom specijalne vojne operacije Rusija upotrebila više artiljerijske municije za dve nedelje nego što Sjedinjene Države proizvedu za godinu dana. Suštinski se konstatuje da se Zapad deindustrijalizovao i da se ne može tek tako ponovo industrijalizovati. Trebale bi im godine da dostignu nivo sadašnje ruske proizvodnje.

RITER: Da. Znaš, vojske su proizvod doktrine, a doktrina definiše taktiku i operacije i određuje kolika ti je logistika potrebna. Tako da kada gradiš strukturu snaga – recimo da Sjedinjene Države prave brigadu i mi kažemo da ćemo u nju uključiti artiljerijski bataljon, i da planiramo da se borimo protiv približno jednake vojne sile. Očekujemo da će bataljon ispaliti taj i taj broj municije dnevno, i očekujemo da će rat trajati toliko i toliko, tako da moramo da proizvedemo dovoljno municije za taj sukob. Možda i malo više, ali ne mnogo više.

- Primera radi, tokom operacije Pustinjska oluja, Sjedinjene Države su ispalile ukupno 60.000 komada artiljerijske municije tokom celog sukoba. Rusija ispaljuje 60.000-75.000 dnevno. Rusi sprovode svoju doktrinu, svoju strukturu snaga, svoj plan, što znači da su obezbedili na hiljade komada artiljerije koji će da ispaljuju velike količine municije, znaju da će rat da traje dugo vremena, tako da su oni obezbedili dovoljne količine municije za te svrhe.

- To takođe znači da oni imaju industrijski kapacitet za proizvodnju velikih količina municije. Dakle, pre početka specijalne vojne operacije ruska vojna industrija je prešla na ratni režim proizvodnje one vrste municije koja će im biti potrebna. Neki ljudi su u početnoj fazi rekli da će Rusima nestati municije. Rusima ne nestaje municija. Pre će Ukrajina ostati bez ljudstva nego što će Rusija ostati bez municije!

- A što se tiče NATO-a, oni sada prazne svoje zalihe i šalju ih u Ukrajinu. Na prvom mestu, NATO više nema municije iz sovjetskog vremena. Sve one bivše članice Varšavskog pakta koje su imale sovjetsku artiljeriju su svoju municiju dale Ukrajini. Ništa više nije ostalo. Što znači da ukrajinska vojska, koja je prvenstveno bila naoružana oružjem iz sovjetskog doba, više nema municije za tu svoju artiljeriju. Sada su potpuno zavisni od zapadne artiljerije. A odakle ona dolazi? Jer, osim ako nema ogromne količine uskladištenog oruđa u rezervi, Zapad otima od jednog da bi dao drugom.

- Evo, Francuzi šalju svoje haubice ”Cezar” Ukrajini. Sjedinjene Države šalju artiljerijsko oruđe namenjeno američkim marincima. Šaljemo sisteme ”Himars” koji su bili namenjeni američkoj kopnenoj vojsci. I ne samo da im dajemo oružane sisteme, nego im šaljemo i municiju. Time oduzimamo našoj vojsci kapacitet održivosti u borbi. Dali smo Ukrajini jednu trećinu ”Hajmars” raketa koje su Sjedinjene Države proizvele. To znači da kada bismo zaratili, ne bismo imali dovoljno.

Foto: wikipedia.org

- Započećemo rat sa Rusima i posle dve nedelje će nam nestati municije. A Rusima neće nestati municije. I ne znam šta ljudi misle da će se desiti kada se dve vojske nađu u sukobu u kojem dominira artiljerija, a jednoj strani ponestane municije. Rekao bih da će ona strana koja ima više oruđa i više municije pobediti. Zato kažem da je NATO tigar od papira.

NATO je izgubio kapacitet za kopneno ratovanje velikih razmera u Evropi. Nema logističku sposobnost, a svakako nema ni operativnu sposobnost za to. Njegova vojska nije organizovana niti obučena za ovakvu vrstu ratovanja. A Rusija jeste. Rusija je bila usredsređena na jednu jedinu stvar tokom poslednjih 20 godina: na sukob sa NATO i uništenje NATO vojske u ratu. I to je to.

Kao što je Klintonu bilo objašnjeno "ekonomija je glavna, glupane, tako će i sada onim koji vode zapadne zemlje

- A šta je NATO radio? Obučavao svoju vojsku za misije u Avganistanu. To nije adekvatna obuka za borbu protiv Rusa. Ruska vojska je jedina vojska spremna za kopneni rat velikih razmera u Evropi. Postojala je još jedna takva vojska – ukrajinska, koja se uništava upravo sad, dok razgovaramo. I rekao bih još samo jednu stvar o Ukrajincima. Mogu da ih opanjkavaju koliko žele, ali oni imaju vojsku za poštovanje. Odnosno, imali su vojsku za poštovanje. Bila je velika, dobro obučena, dobro opremljena, dobro vođena. To na prvom mestu mnogo govori o kvalitetu ruske vojske kada je sposobna da porazi tu vojsku. Ukrajinska vojska bi uništila nemačku vojsku u direktnom sukobu. Uništila bi poljsku vojsku u direktnom sukobu. Uništila bi francusku vojsku u direktnom sukobu. I dobro bi se nosila sa američkom vojskom.

- To je dobra vojska. Ne dovoljno dobra da pobedi Ruse, ali je to dobra vojska. Tako da ne treba da se zanosimo time da je ono što ruska vojska čini u Ukrajini lak zadatak. Ne, to je veoma težak zadatak. To je priznanje ruskom vojnom profesionalizmu. Uspešno su se suočili sa izazovom, prevazišli su očekivanja. Oni pobeđuju, ali je to teška borba, jer se bore protiv veoma dobre ukrajinske vojske.

PAVIĆ: Da li su se glavni palikuća i društvo preračunali? Da li su potcenili Ruse? Da li se radilo i o imperijalnoj nadmenosti? Nisu li mogli da predvide šta će da se desi? Zar nisu bili svesni razmera ruskog vojnog naoružavanja i njihovog industrijskog kapaciteta, logistike, modernizacije? Kako su uopšte u ovo ušli i imaju li uopšte neki plan B?

RITER: Pa, plan B je u stvari Stoltenbergov briljantni plan o snagama za brzo reagovanje koje broje 300.000. Ukratko, oni nemaju plan B. Imaju fantaziju. To nije plan. Ja mogu da imam plan o letu na Mars. Ali, ako ne mogu da ostvarim taj plan, da li je to stvarno plan ili fantazija? Tako je i sa Stoltenbergovim planom. Nije zasnovan na bilo kakvoj realnosti.

- NATO snosi krivicu što je potcenio Rusiju. Zapad je sklon pretpostavkama da je sposobniji nego što jeste a da u isto vreme umanjuje sposobnosti Rusa. Dok su NATO i Sjedinjene Države bile umešane u sukob u Avganistanu 2008, koji je iz njihovih vojski isisavao život, zapravo ih potpuno uništio, Rusija je ušla u petodnevni sukob sa Republikom Gruzijom. Rusija je dobila taj rat, ali ta pobeda nije bila impresivna. Čak su i ruski oficiri govorili da se gruzijska vojska, koju su obučavali američki marinci, vrlo dobro pokazala, vrlo profesionalno i da bi se još ozbiljnije oduprla Rusima da je imala odgovarajuću opremu.

Ukrajinska vojska je možda najbolja u Evropi, ali gubi jer se sa ruskom ne može nositi ni američka

- To je za Ruse bilo zvono za uzbunu i oni su tokom sledećih šest godina obnavljali vojsku, tako da su ”mali zeleni ljudi” koji su zauzeli Krim 2014. godine bili znatno drugačiji od vojske koja se borila 2008. A vojska koja je angažovana u specijalnoj vojnoj operaciji 2022. još je bolja od one iz 2014. Međutim NATO i Sjedinjene Države i dalje gledaju na rusku vojsku kao na onu iz 2008. To je kao kad bih ja otišao u teretanu i gledao nekog ko se oporavlja od povrede ramena kako diže tegove i rekao – e, ovaj je povredio rame i nije mnogo snažan. Šest godina kasnije, on diže 150 kila a ja još uvek pričam o njegovoj povredi ramena.

- Rusija je možda imala povredu ramena 2008, ali su 2022. spremni da igraju za prvi tim. NATO-u je to promaklo, NATO je kriv za ono što si ti nazvao imperijalnom arogancijom.

PAVIĆ: Jedna opasnost koju vidim je da ti ljudi koji su započeli ovaj rat, a jasno je da su to zapadne sile, NATO, itd. – da li su oni uopšte spremni da priznaju poraz? Da li su uopšte spremni za kompromis? Zabrinut sam zato što mislim da nisu, da će probati da učine sve kako bi izbegli da budu viđeni kao gubitnici i da mogu da pribegnu nečem drugom. Ne znam tačno čemu. Ali, jednostavno ne mogu da zamislim postizanje bilo kakvog sporazuma, pogotovo zato što su toliko demonizovali Putina i rusko rukovodstvo. Bilo bi vrlo teško održati bilo kakve diplomatske razgovore sada ili bilo kakve diplomatske odnose. Šta ti misliš?

Foto: Reuters

RITER: Kada su Sjedinjene Država izvršile invaziju na Irak, rekao sam da će to biti veoma dugačak rat. Ne zato što Sjedinjene Države nisu bile sposobne da ga dobiju, itd. – a i nismo – već zato što političari koji su nas u taj sukob uvukli nikad neće biti spremni da priznaju da su pogrešili. Dakle, bili su ”venčani” za svoju politiku, i dok god nismo bili u stanju da ih zamenimo u dovoljnom broju, nismo bili u stanju da postignemo adekvatan konsenzus o povlačenju iz Iraka. I bio sam u pravu.

- Trebalo nam je 9 godina da se povučemo iz Iraka, zbog Baraka Obame i Kongresa čiji je sastav na suštinski način bio preoblikovan, tako da je moglo da se kaže – u redu, rat je tamo završen za nas. A trebalo nam je preko 20 godina da napustimo Avganistan, iz istog razloga. Što znači da, ako budemo prepustili rukovodstvu američke države koje nas je uvuklo u ovaj sukob da nas iz njega izvuče, biće teško naći političku izlaznu rampu, jer su oni uložili svoje političke karijere u ovaj sukob. Ali, rat je produžetak vođenja politike drugim sredstvima i postoji još jedna strana ukrajinskog sukoba o kojoj treba pričati, a to je ekonomski aspekt.

- U početku sukob u Ukrajini nije definisala vojna aktivnost već ekonomske sankcije. NATO, G-7, Sjedinjene Države – svi su rekli da će ekonomski uništiti Rusiju. Nametnućemo sankcije koje će toliko brzo uništiti rusku privredu da Rusija neće imati drugog izbora nego da zaustavi svoju invaziju i povuče se. I oni su se nadali da će nezadovoljno rusko stanovništvo zbaciti Vladimira Putina sa vlasti. To nije upalilo.

Amerika je prigrlila ukrajinske naciste jer su joj bili potrebni protiv SSSR i Rusije - oznake Ukrajinske ustaničke armije

 - Sankcije su se vratile kao bumerang i Evropa je ta koja plaća cenu. Vladimir Putin ima pozitivan rejting od preko 86%, dok u isto vreme evropske vlade padaju jedna za drugom. Boris Džonson neće biti premijer do kraja godine, Mario Dragi je gotov. A mislim da će i druge vlade pasti kako se ekonomske posledice njihovih propalih politika budu vraćale kao bumerang njihovom stanovništvu.

- Veoma je teško nekoj vladi da opstane ako se njeno stanovništvo smrzava, ako je gladno, nezaposleno, očajno. A to je budućnost Evrope zbog tih ekonomskih posledica. Tako da ono što vidim je da će političko vođstvo u Evropi da se promeni i doći će novi lideri koji nisu politički venčani za odluke koje su dovele do sukoba. Tako da će oni biti u stanju da kažu da im je potrebno rešenje, da im je potrebna izlazna rampa, dok će političari koji ostanu na vlasti biti venčani za svoje propale politike.

PAVIĆ: Da li smatraš da bi pritisak Vašingtona na evropske prestonice mogao da se smanji kad bi Republikanci osvojili većinu u oba doma Kongresa u novembru?

RITER: Mislim da da. Istina, većinski republikanski Kongres nije postupao u skladu sa politikom predsednika Trampa. Jer, dok je predsednik Tramp govorio – zašto ne bismo mogli da budemo prijatelji sa Rusima – republikanski Kongres je govorio – ne, ne, moramo da se suprotstavimo Rusiji. Tako da me brine to što postoji jedan rusofobični element u američkom političkom životu koji će nastaviti da iskazuje antiruski stav čak i posle republikanske pobede u novembru. A verujem da će oni pobediti i osvojiti većinu u oba doma.

Foto: Reuters

- Ipak, ima jedna stvar, Republikanci su političari. Početkom 1990-ih godina je bio jedan poznati američki politički konsultant, demokrata po imenu Džejms Karvil, koji je tadašnjeg predsedničkog kandidata Bila Klintona 1992. godine savetovao kako da pobedi. Klinton je bio prilično pametan momak i hteo je da govori o spoljnoj politici i drugim stvarima. Ali mu je Karvil rekao: ”O ekonomiji se radi, glupane.” Usredsredi se na ekonomiju i pobedićeš na izborima. Tako da mislim da će ovi sadašnji Republikanci da shvate razlog zašto su osvojili vlast.

- Pogledaj ankete javnog mnjenja. Postoje mnoga zapaljiva politička pitanja u Sjedinjenim Državama – abortus, pravo nošenja oružja, nasilje na ulicama, kriminal, rat u Ukrajini, Putin, Rusija. Ali, stvar koja Amerikance najviše zanima je ekonomija. A najbrži način rešavanja naših ekonomskih problema je stabilizacija svetske ekonomske scene, što znači ukidanje ovih besmislenih, samoubilačkih ekonomskih sankcija protiv Rusije.

Prošla era jeftinog ruskog gasa - Simensova turbina kao kamen spoticanja

Tako da, iako Republikanci verovatno ne žele da budu prijatelji sa Rusijom, mislim da ćemo čuti puno ljudi koji govore da je možda vreme da malo stanemo sa ovim lošim ekonomskim odlukama. I mogu da garantujem da će, ako oni to ne budu govorili, to Evropa da govori. U Evropi već postoje takvi glasovi, da se nije dovoljno razmišljalo o krajnjim posledicama sankcija, da treba popustiti u nekim stvarima, pa čak i otići u pun rikverc. A Sjedinjene Države će da ih prate.

PAVIĆ: Da, racionalno gledano – stvarno se `radi o ekonomiji, glupane`. Ali postoji još jedna stvar, o kojoj možda više pričamo mi u Evropi nego vi u Sjedinjenim Državama. To je agenda iz Davosa, tzv. Veliko resetovanje. O tome se mnogo govori. Deo toga je takođe takozvana zelena revolucija i napuštanje hidro-vodoničnih ili tzv. fosilnih goriva. Ali sam čuo američkog ministra za saobraćaj kako govori da nije tako loša stvar što cene goriva skaču, jer će se ljudi onda okrenuti električnim vozilima. A oni su mnogo uložili u tu agendu, u alternativne izvore energije, u zastrašivanje klimatskim promenama. Da li je zapravo sve tako jednostavno kao što je bilo 1992. i kad se moglo reći – `o ekonomiji se radi, glupane`? Ili je reč o tome da sada iza ovog ekonomskog rata stoji jedna ideologija. Da li je ovo način da se napuste tzv. fosilna goriva, i da li oni zapravo žele da se ovo desi, ova energetska kriza, radi prelaska na tu zelenu ekonomiju?

RITER: Na prvom mestu mislim… Gledaj, vi imate tu agendu iz Davosa, a mi imamo Bajdenovu agendu. I Bajden nije krio šta želi da postigne kad je reč o obnovljivoj energiji, zelenoj ekonomiji, itd. I, hej, to se može postići. Ja nisam protiv obnovljive energije i sličnih stvari. Ali se mora shvatiti da svet ne funkcioniše na osnovu Pauerpoint prezentacija. Da je tako, svi bismo bili milijarderi.

- Svet je zasnovan na realnosti. Uzmimo na primer Nemačku. Nemačka je bila središte obnovljive energije, zelenih – toliko smo zeleni da ćemo čak da zabranimo i nuklearnu energiju. Ali, šta Nemačka radi sada? Stavljaju u pogon elektrane na ugalj, a to je najneposrednije upumpavanje ugljenika u životnu okolinu. Zašto? Realnost. Realnost! Biće im hladno. Biće gladni. Industrija im kolabira.

- Pošto su sebe odsekli od ruskog gasa moraju da se vrate uglju. To je jednostavno činjenica. Znaš šta, ministar saobraćaja i Bajdenova ministarka energetike, oni govore kako je ovo prilika. Ovo nije prilika, prilike postoje samo kad postoje realne mogućnosti. Ali, na kraju krajeva, možeš sebe da odsečeš od gasa, uglja i realnih izvora energije, i onda ponudiš Pauerpoint prezentaciju po kojoj ćeš moći da zameniš ugalj ako budeš imao dovoljno energije od solarnih farmi koje će se prostirati od jednog kraja zemlje do drugog. Ali to je ”ako” – a to nemaš, i nećeš ni imati.

- Ista stvar je i sa Evropom. Trenutno ne postoji obnovljiva alternativa ruskom gasu. I ako ne budeš imao ruski gas, imaćeš nemački ugalj. A nemački ugalj sagoreva prljavo. To je realnost. Tako da se svi ovi koji imaju agendu zasnovanu na zamišljenim stvarima  suočavaju sa hladnim, čvrstim činjenicama da svet nije utopija. Svet se upravlja logikom, zasnovanom na nauci. A nauka sada kaže da ako se eliminiše ruski gas da ne postoji čista obnovljiva alternativa.

- Nema magične zelene formule koja će te spasti. Druga stvar je kako ćeš biti u stanju da platiš za sve to? Gde ćeš da nađeš novac? Industrije se gase. Ako ne možeš da finansiraš dalji rad fabrike ”Mišelin”, kako ćeš da izgradiš neke druge fabrike ni iz čega? Nećeš moći.

- Svet se sudara sa surovom istinom. Da bi mogao da pređeš na ekonomiju zasnovanu na obnovljivoj energiji, moraš da imaš funkcionalnu ekonomiju. A, zahvaljujući tome što je sebe odsekla od ruskog gasa, evropska ekonomija više nije funkcionalna.

PAVIĆ: Rekao si u nedavnom intervjuu da je tajna uspeha nemačke i evropske industrije ležala u jeftinom i dostupnom ruskom gasu. Bez njega, nema prave evropske industrije. A oni su trenutno na tom putu.

RITER: Da, to je bila široka generalizacija, ali je to Božija istina. Kad je Evropa počela da kupuje velike količine ruske energije, ona je dobijala popuste od 20 do 50%. Kako ćeš inače da platiš za odmore, socijalizam i sve to ako nemaš novca? Zahvaljujući popustu od 50% na ruski gas, akumulirao si milijarde dolara bogatstva koje je moglo da se ponovo uloži u druge stvari. Ali, ako odjednom to eliminišeš i moraš da plaćaš tržišne cene, više ti taj višak bogatstva nije dostupan, što znači da moraš da sniziš kvalitet svojih ekonomskih očekivanja.

Na samitu u Madridu u NATO su uvukli Švedsku i Finsku (mirenje sa Turskom)

- Onima koji misle drukčije, sve što mogu da kažem je - pogledajte šta se desilo Evropi kada je izgubila pristup ruskom gasu. Ona je ništa. To je Evropa bez ruskog gasa. Ništa!

PAVIĆ: Šta misliš, hoće li se ovaj, nazovimo ga rat, jer i jeste rat, zaustaviti u Ukrajini? Hoće li se Rusija zadovoljiti samo demilitarizacijom i denacifikacijom Ukrajine ili neće biti zadovoljna sve dok se ne izađe u susret njenim stvarnim bezbednosnim potrebama, onima koje je navela u predlozima upućenim prošlog decembra NATO-u i Sjedinjenim Državama, na koje nisu dobili praktično nikakav odgovor?

RITER: Odgovor je da Rusija neće biti zadovoljna dok se ne izađe u susret njenim istinskim bezbednosnim potrebama. Rusija se ne šali, Rusija ne blefira. Kada je Rusija objavila ova dva nacrta sporazuma, ona je bila mrtva ozbiljna. Upozorili su Zapad da ih ne ignoriše, da ih shvati ozbiljno. To ne znači da će Rusija izvršiti invaziju na Evropu, na NATO.

Osim ako Zapad ne bude uradio nešto opasno i isprovocirao dodatni sukob, mislim da će se sadašnji sukob ograničiti na teritoriju Ukrajine. Na žalost Ukrajine, mislim da ona više neće postojati kao održiva država-nacija kada se ovaj sukob bude završio. Rusija je već ukazala da će teritorijalna cena ovog sukoba biti mnogo veća od Donbasa i Krima, da će svaki pedalj koji Rusija bude osvojila u borbi ostati zauvek ruski, da će ga oni usisati. I ne mislim da će Rusija stati dok ne uzme Odesu, dok ne uzme Harkov, možda Dnjepropetrovsk. Mislim da će, ako bude uopšte opstala, Ukrajina biti krnja država bez izlaza na more i sa vrlo niskim ekonomskim kapacitetom.

- Međutim, jedno od pitanja je šta će biti sa zapadnom Ukrajinom. Poljaci imaju pretenzije prema zapadnoj Ukrajini, oni smatraju da je ona deo Poljske. Ruska noćna mora u zapadnoj Ukrajini leži u tome što je zapadna Ukrajina rodno mesto virulentnog nacionalizma, obožavanja Stepana Bandere, itd. Da li Rusija stvarno želi da proširi sukob na zapadnu Ukrajinu radi iskorenjivanja neonacističke ideologije, ili će možda Rusija delegirati tu odgovornost Poljskoj?

- U Poljskoj ne gaje naročite simpatije prema Stepanu Banderi. Koliko znam, poklonici Stepana Bandere su ubili oko 200.000 Poljaka tokom Drugog svetskog rata, pobili su čitava sela. Zapadni Ukrajinci gledaju na Poljake kao na nižu vrstu. Tako da tu ne vidim neku veliku međusobnu ljubav. Poenta je da mi ne znamo kako će ovo da se završi, osim što možemo da kažemo uopšteno da će Rusija pobediti, da će Rusija pobediti ubedljivo, i da Ukrajina neće biti ni nalik onome kako je izgledala kada je ovaj sukob počeo. I za sve to su krivi Ukrajina i NATO.

- Nije moralo ovako da bude, ovo je rat koji se mogao izbeći ili, kada je već počeo, da se brzo završi, uz minimalni bol i patnju. Međutim, zbog glavnog palikuće, Stoltenberga, ukrajinski narod je izložen ogromnim patnjama. Žrtve ukrajinske vojske su takve da vam staje pamet. Mi čak i ne znamo šta je prava istina. Ali se može komotno predvideti da će do kraja ovog sukoba Ukrajina imati stotine hiljada žrtava, dok će broj civilnih žrtava biti više desetine hiljada. To je ljudska tragedija.

Ali, i Rusi pate. Imaju na hiljade žrtava, desetine hiljada ranjenih. Mnoge ruske porodice više nemaju očeve, braću, stričeve. Ovo je sveopšta tragedija. Mogla je da se izbegne, nije morala da se desi. Stoltenberg je kriv, NATO je kriv, Bajden je kriv, Zapad je kriv.

Foto: AP/Photo

PAVIĆ: Samo još jedno poslednje pitanje, Skot. Zašto Zapadu ne smetaju neonacistički elementi, očigledna nacistička ideologija, nacistički koreni bar dela sadašnjeg ukrajinskog režima?

RITER: Mogao bih dadam sarkastičan odgovor i kažem da nam to nikad nije smetalo, da su nam nacisti pomogli da odemo na Mesec. CIA je finansirala i vojno pomagala banderistički pokret od 1945. do 1990. I finansira ih i danas.

- Nemačka obaveštajna služba, Gelenova organizacija je kontrolisala Banderu i njegove nacionaliste. Imamo bivšeg nemačkog ministra odbrane čiji je deda bio nacistički vođa u Galiciji. Tako da Zapad nije imao nikakvih problema sa tim, sa nacistima, dok god su bili pod našom kontrolom. Postojao je trenutak kada su zapadni mediji konstatovali da Ukrajina ima nacistički problem. To je bilo 2014.

- Tokom 2019, 2020, 2021. videli smo da zapadni mejnstrim mediji govore o Azovskom puku, govore o tom nacističkom pokretu, govore o tome da je on veći nego što se za njega tvrdilo. Međutim, kada je Rusija započela svoju specijalnu vojnu operaciju, sva ta zabrinutost je iščezla, pošto mi na Zapadu mrzimo Rusiju više nego što mrzimo naciste. Razmisli na trenutak o tome. Jer, Rusija je predvodila pobedu nad nacističkom ideologijom na kraju Drugog svetskog rata. Rusija je predvodila juriš protiv užasnog Hitlerovog režima. Istina je, Zapad je odigrao važnu ulogu, ne umanjujem je. Ali svakako neću umanjivati ulogu koju je odigrao Sovjetski Savez, koju su odigrali Rusi, Ukrajinci i drugi narodi Sovjetskog Saveza u uništavanju nacističke ideologije. Ali, ako putuješ po Rusiji, videćeš spomenike ljudima koji su izgubili svoj život, koji su sve žrtvovali - 27 miliona ljudi je izgubilo život da bi se to uništilo. Rusi to nikad nisu zaboravili. Dok na Zapadu, to nije deo naših života, mi ne slavimo Dan pobede u Evropi, ne pamtimo žrtve.

- Možda odemo u Vašington i prođemo pored spomenika posvećenog Drugom svetskom ratu, ali mi stvarno ne razmišljamo o tome šta on predstavlja. Dakle, zaboravili smo koliko je ta ideologija zla, zaboravili smo koliko je odvratna, zaboravili smo da je najbolji lek za nacistu bajonet kroz srce. To je lek koji smo primenili 1944. i 1945. To je lek koji im Rusija daje danas. Ali mi ne.

- Mi smo ih sada prigrlili zato što nam je zgodno. Neprijatelj mog neprijatelja je moj prijatelj. Nažalost, mi smo sada u savezu sa nekim od najodvratnijih, ideološki vođenih masovnih ubica u modernoj istoriji, a to su ukrajinski nacisti.

PAVIĆ: Skot, pustiću te da ideš, ali želim da ti kažem da sam uživao u ovom intervjuu, i siguran sam da će i publika u njemu uživati. Puno ti hvala što si podelio svoja razmišljanja i svoje ogromno iskustvo, intelekt i uopšte kvalitete sa nama. Siguran sam da ću gledati još puno tvojih intervjua, jer mislim da si ti sada jedan od najtraženijih analitičara, a ova stvar se neće skoro završiti, tako da možda možemo da ponovo razgovaramo u nekom budućem vremenu.

RITER: Bila bi mi čast i privilegija da razgovaram sa tobom kad god misliš da je to potrebno. Veliko hvala na pozivu, i hvala što ste me pustili u domove srpskog naroda.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.