AMERI DOSTAVILI KIJEVU ORUŽJE ZA RUŠENJE KRIMSKOG MOSTA, KAKO ĆE ODGOVORITI RUSIJA?! Moskva ima dve opcije, druga znači rat sa SAD!

Rusija može da odgovori Zapadu za isporuku teškog naoružanja Ukrajini na dva načina , rekao je Vladimir Kozin, dopisni član Ruske akademije vojnih nauka

Prema njegovim rečima, Moskva za vojnu pomoć Oružanim snagama Ukrajine, može da proglasi zemlje NATO-a za učesnike agresije na Rusiju. Analitičar je takođe savetovao da se prekinu odnosi sa Sjedinjenim Državama.

- Ne razumem, šta čekamo? Već smo dva ili tri puta upozorili SAD da ćemo, ako nas priznaju kao terorističku državu u vezi sa Ukrajinom, prekinuti diplomatske odnose sa njima - rekao je Kozin.

Kako odgovoriti?!

Drugi način bi mogao biti upotreba vojnih metoda odgovora. U ovom slučaju, ruske trupe će oboriti teretne avione, koji isporučuju zapadno oružje Ukrajini.

Podsetimo, Vašington je odobrio još jedan paket vojne pomoći od 800 miliona dolara za Kijev. I jasno su stavili do znanja, da su Ukrajini dozvolili da upotrebi američko oružje za udar na Krim. Ovo je prijavljeno u pozadini nekoliko napada na poluostrvo.

Vesti iz Sjedinjenih Država, gotovo su se poklopile sa pokušajem bombardovanja vojnog aerodroma Belbek - pomoću dronova. Osim toga, u noći 19. avgusta aktivirali su se sistemi PVO u blizini Kerčkog mosta, pišu RIA Novosti.

Krajem jula nad štabom Crnomorske flote u Sevastopolju, eksplodirao je dron punjen udarnim elementima. Za divno čudo nije bilo žrtava, ali su svečanosti povodom Dana Ratne mornarice u gradu otkazane. Ukrajinski mediji su zauzvrat naveliko širili vest.

Koji su helikopteri korišćeni nije jasno. Može se govoriti i o komercijalnim, preuređenim za vojne potrebe. Oružane snage Ukrajine takođe imaju specijalizovane američke sisteme. Pre svega, to su Svitchblade 300 i Svitchblade 600. Vašington je Kijevu obezbedio najmanje 700 bespilotnih letelica ovog tipa.

Foto: Fotoilustracija/Printskrin

Prvi je težak nešto više od 2,5 kilograma, i smešta se u običan vojni ranac. Domet leta municije je do deset kilometara, snaga bojeve glave je ekvivalentna pogotku od 40 mm iz automatskog bacača granata. Brzina krstarenja - 100 kilometara na sat, za osmatranje i navođenje - dnevne i noćne kamere.

Protivtenkovski Svitchblade 600 je veći i teži - 23 kilograma. Pogađa ciljeve na udaljenosti do 40 kilometara. Bojeva glava je poput ATGM-a Javelin. Prema Amerikancima, ovo oružje je efikasno protiv svih modernih oklopnih vozila ako udari odozgo. Međutim, mogu da pogode i poljska utvrđenja. Dizajniran za masovnu upotrebu na taktičkoj dubini odbrane neprijatelja.

Naravno, Oružane snage Ukrajine imaju i ozbiljnije udarne bespilotne letelice, na primer, turski Bairaktar ??TB2. Međutim, Ankara nije odobrila njihovu borbenu upotrebu na Krimu.

Pretnja od projektila

Visoki američki zvaničnik, koji je želeo da ostane anoniman, jasno je stavio do znanja, da se Vašington ne protivi udarima.

- Mi ne biramo mete, naravno, sve što postavimo je za samoodbranu. Svaki cilj koji se izabere na teritoriji Ukrajine je po definiciji samoodbrana. Krim je Ukrajina - rekao je on.

Od onoga što je već dovezeno, najopasnija je artiljerija- haubice M777, raketni sistemi HIMARS i M270 MLRS, uz prisustvo taktičkih raketa ATACMS sa dometom do 300 kilometara.

Ranije su SAD više puta javno govorile da neće isporučivati takvu municiju Ukrajini. Međutim, retorika se postepeno menja. Konkretno, bivši komandanti NATO snaga u Evropi Filip Bridlav i Vesli Klark, kao i bivši šef američkog vojnog kontingenta u Evropi Ben Hodžis, zahtevali su da Bajden Kijevu da ATACMS.

Pored toga, protivbrodske rakete „Harpun" teoretski mogu doći do poluostrva. Koliko ih ima APU nije poznato. Mogu da pogode i površinske i zemaljske mete. Domet nekih modifikacija je 280 kilometara, odnosno stižu do zapadne obale Krima iz blizine Odese.

- SAD skidaju maske. Izjava o udarima pokazuje da je konfrontacija NATO-a i Rusije pripremana s pažnjom, a glavni cilj je Krim. Dovoljno je podsetiti se vežbi Oružanih snaga Ukrajine zajedno sa NATO-om, koje su izvođene pod sloganom „odbijanja agresije sa Krima. To se dešavalo od 2019. do 2021. - objašnjava vojni politikolog Aleksandar Perendžijev.

Vlasti poluostrva pozvale su Zapad da ne žure sa zaključcima. „Svi njihovi agresivni planovi će ih pogoditi kao bumerang, samo sa mnogo jačim uticajem i nepopravljivim posledicama", rekao je Oleg Krjučkov, savetnik šefa Krima za informacionu politiku.

Osim toga, nije tajna da je u regionu raspoređen duboko ešalonirani PVO sistem sa protivvazdušnim raketnim sistemima dugog, srednjeg i kratkog dometa.

Foto: Fotoilustracija/AP/Reuters

ATACMS velikog dometa može biti izuzetno opasan. Međutim, ruski protivvazdušni sistemi već su se navikli da obaraju ukrajinske Točka-U, koji lete sličnom, prilično predvidljivom putanjom.

Bez obzira na to, ukrajinske vlasti nastavljaju da sipaju pretnje, uključujući i „udar na Kerčki most".

„Krim je više puta nazivan velikim nosačem aviona. Krimski most je pod neumornom kontrolom sistema PVO. Prolaz je kontrolisan, a sam most je maksimalno stabilan", objašnjava Vladimir Bobkov, potpredsednik Krimskog parlamenta.

- Malo je verovatno da će neko želeti da ga testira bombardovanjem, jer će odmah uslediti uzvratni udar - siguran je on.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.