UZ NAROD SRBIJE ĆE UVEK DA STOJI DONJECKA REPUBLIKA, A SRBI DA ZADRŽE ČVRSTINU, MORAJU ZBOG KOSOVA! Rat za Donbas završen 24. februara, Pušilin ima jaku poruku

Za građane Donbasa 24. februar 2022. je bio početak kraja osmogodišnjeg rata. Specijalna vojna operacija koja je pokrenuta od strane predsednika Ruske Federacije je kod nas dugo čekana

- Govorim iskreno, jer osam godina granatiranja, ubijanja civila, uništavanja naših gradova, masovni ratni zločini, ogroman broj poginulih civila i dece - stvari su preko kojih se ne može preći. Svet je ovim činom počeo da se menja, prestao je da bude unipolaran, pokazalo se da postoje države koje slobodno razmišljaju. Među njima je svakako i Srbija, kojoj bi poželeo svu sreću, da zadrži čvrstinu i svoja uverenja uprkos teškoj situaciji zbog Kosova. Donjecka Narodna Republika uvek će da stoji uz narod Srbije - Ovako, u ekskluzivnom intervjuu za "Novosti", govori Denis Pušilin, predsednik Donjecke Narodne Republike (DNR) koji naglašava da je 24. februar za njega istorijski datum iz mnogo razloga:

- Videli smo prethodnih decenija veliki broj zločina zapadnog sveta, na čelu sa Sjedinjenim Američkim Državama, koji su ostali nekažnjeni. Tu mislim na Jugoslaviju, na Irak, Siriju... Mnoga dela zapadnih zemalja su ostala nekažnjena, ali situacija se sada promenila, mnoge države razumeju zašto je Rusija pokrenula specijalnu operaciju, vidimo Kinu i veliki broj drugih zemalja koje nam otvoreno pružaju podršku. Svet se menja, to je sada svima jasno.

Foto: Printskrin Youtube

Kakva je trenutna situacija na frontu?

- U sklopu specijalne vojne operacije - koja je za nas operacija oslobođenja - naše jedinice nastavljaju da napreduju i oslobađaju teritoriju Donjecke Narodne Republike.

Glavni zadatak je i dalje izlazak na ustavne granice DNR, u okviru kojih je održavan referendum 2014. a teritorija Donjecke Narodne Republike priznata od Ruske Federacije.

Celokupna teritorija Luganske Narodne Republike je oslobođena. Kada se može očekivati oslobođenje DNR i zbog čega to ide teže i sporije?

- Tačan datum vam ne mogu reći. To zavisi od mnogo faktora. Mi imamo prioritete, a to je oslobođenje teritorije DNR u okviru ustavnih granica, uz pomoć naših saveznika.

Neophodno je da gubici budu minimalni, kako naših vojnika, tako i civila. Takođe, neophodno je obratiti pažnju i na uništavanje infrastrukture. Protivnik pri povlačenju pokušava da nam nanese što veću štetu, da uništi infrastrukturu koja je od vitalnog značaja za građane. Ukoliko se poredimo sa LNR, kod nas je veća koncentracija gradova, sa više stanovnika. Ulične borbe su uvek neuporedivo teže. Tamo gde su sela, gde je otvoren teren, tamo se naše jedinice kreću dosta brže. Tako je bilo i pri oslobođenju LNR.

Foto: Tanjug/AP

Donjeck je i pet meseci od početka specijalne vojne operacije i osam godina od početka rata i dalje izložen ukrajinskim granatiranju. Kako se to može zaustaviti i kada?

- To što protivnik nastavlja tako da deluje, i da bombarduje civilne ciljeve - to je na savesti kijevskog režima. Mi smo svedoci toga da na mnogim delovima fronta, naše jedinice gotovo da ne trpe nikakvu štetu. Jednostavno, ukrajinske jedinice ne mogu da nam nanesu štetu. Ali, oni i dalje imaju mogućnost da pogađaju naše gradove zahvaljujući velikim isporukama zapadnog naoružanja koje šalju u ogromnim količinama, uključujući i visokoprecizno oružje (HAJMERS, M777, CEZAR). Naše jedinice čine sve što je u njihovoj mogućnosti da odgurnu protivnika na rastojanje sa kojeg fizički ne bi mogli da pogađaju naše gradove. Tek tada ćemo se osećati sigurno. Svih osam godina je po granici grada Donjecka prolazila linija fronta. Pri svemu tome neprijatelj koristi i oružje koje je zabranjeno različitim konvencijama, kao što su mine "latice", od kojih stradaju civili.

Najgore je što je takvu minu veoma teško primetiti, naročito u stambenim naseljima i što je dosad oko 40 civila, među kojima i deca, stradalo od ovog perfidnog oružja.

U septembru je planiran referendum u nekim oblastima južne Ukrajine koje su pod kontrolom RF, radi prisajedinjenja Rusiji. Može li se očekivati takav referendum i u DNR?

- Naše težnje iz 2014. godine se nisu promenile. One su samo još više ojačale. Novi ukrajinski režim ništa dobro nije mogao da donese građanima, niti je doneo. Govoriti o konkretnim datumima je preuranjeno. Mi bismo svakako želeli da to bude što pre. Ali, za nas je zadatak broj jedan izlazak na ustavne granice. Posle toga će biti doneto rešenje o datumu za održavanje referenduma.

Kakva je situacija u Marijupolju, nekoliko meseci po okončanju ratnih dejstava u gradu?

- Marijupolj se menja iz dana u dan. Sve je više ljudi i automobila po ulicama. To je rezultat obnove grada. Grad se oporavlja i zahvaljujući različitim regionima Ruske Federacije, koji učestvuju u obnovi određenih delova Marijupolja. Sada su u toku popravke objekata, a negde se grade čitavi novi blokovi. Oni se grade na potpuno novim lokacijama. Jedan od tih novih delova grada biće svečano otvoren 1. septembra. To je 12 zgrada, od po pet spratova. Ukupno 1.011 stanova. Za mesec dana u istom delu grada biće otvoreni novi objekti sa ukupno oko 2.500 stanova. Biće kompletno opremljeni i u njima će moći da se živi. Takođe se gradi i nekoliko novih zgrada u drugim delovima Marijupolja. Pokrenuli smo pomoć za one građane kojima su srušene kuće. Taj program pomoći se ne odnosi samo na grad Marijupolj, već na celu teritoriju Donjecke Narodne Republike, i sve gradove koji su bili u ratnoj zoni i koji su bili granatirani. LJudi će imati mogućnost da dobiju potvrde da su im kuće uništene, da im budu napravljene nove, ili dobiju novac da kupe stan u bilo kom gradu na teritoriji DNR. To je veoma ozbiljna podrška za građane. Takođe, približava se zima, građanima ćemo pomoći u obezbeđivanju grejanja. Mnogi delovi Marijupolja su već dobili struju, gas i vodu.

Šta će biti sa "Azovstaljem"?

- Što se tiče velikih fabrika doneto je rešenje da se zavod "Iljič" obnovi. Trenutno je u toku proces deminiranja, a posao je veoma složen, tako da je teško reći kada će fabrika proraditi. Što se tiče zavoda "Azovstalj", doneto je rešenje zasnovano na željama građana, da se fabrika ne obnavlja. Tamo će se sagraditi savremeni tehnopark, poštujući sve ekološke standarde. Ekološko stanje je navelo i nas i građane na takvo rešenje. Grad je bio veoma zagađen, imali smo i visok procenat obolevanja stanovnika grada Marijupolja.

Foto: AP/Photo

Kakva je sudbina zarobljenih pripadnika Azova?

- Što se tiče "azovaca", ne treba da odgovaraju samo oni, već i svi oni koji su granatirali gradove i činili zločine. I to nisu samo vojni zločini, već i kriminalni prestupi, poput silovanja, različitih napada, i drugih zverstava. Tim osobama će biti suđeno i presude će biti u skladu sa zakonom. Takođe, mi čekamo osnivanje tribunala. Tribunal je želja naroda, on će biti međunarodni, a rad transparentan. U njegovom radu će učestvovati svi koje budu želeli, od državnih organa do medija i javnih činilaca. Ne želimo da ostanu nikakve dileme oko zločina koji su počinjeni. Što se tiče zvaničnika, svoje predstavnike će poslati Rusija, Belorusija i Sirija. Mi, naravno, želimo da povećamo broj učesnika da bi bio što veći broj onih ljudi kojima će biti jasna priroda ovog konflikta i ko je za njega odgovoran.

Kako vi vidite kraj rata?

- Pitanje je dosta teško. Sa jedne strane su naše želje, a sa druge je istorijska pravda koja bi trebalo da bude zadovoljena. Sve je jasno što se tiče DNR i LNR, kao i drugih oslobođenih oblasti. Mi se krećemo ka Rusiji. Onoliko koliko je to moguće. Referendum će sve to potvrditi. Da li je potrebno da se oslobode drugi ruski gradovi? Naravno da je potrebno.

To je ispravno, jer se ljudi tamo sada faktički nalaze kao taoci. Taj neonacistički režim u Kijevu i koji vrši sve te zločine, pri pasivnoj pomoći zapadnih država koje ne vide šta taj režim čini. Sa druge strane, oni aktivno guraju Ukrajinu u konflikt. Tu spadaju i ogromne dostave oružja. Mi razumemo da nemamo pravo da se zaustavimo. Tako misli narod. To je pitanje pravde. Isto važi i za Srbiju. Mi znamo za varvarsko uništenje Jugoslavije. Znamo šta se dogodilo i koliko je ljudi poginulo. Mi vidimo kako se ponovo razvija ista situacija.

Vidimo da se u Prištini ponašaju neadekvatno. Oni ne čuju glas razuma. Oni imaju iskustvo podrške od strane Zapada. Tu situaciju takođe treba rešiti. Inače će konflikt zauvek tinjati. Mi sa naše strane možemo da kažemo da pratimo situaciju i da podržavamo srpski narod, koji smatramo bratskim.

Zašto smatrate da je stavljanje u istu ravan Kosova, Krima i Donbasa nemoguće? I zašto ih ne treba porediti?

- Ovde u Ukrajini je bila neophodna operacija na osnovu Povelje Ujedinjenih nacija.

Postoje dva poglavlja u Povelji UN, koja se međusobno isključuju i koja kažu da svaki narod ima pravo na samoopredeljenje. Drugo poglavlje koje je odmah za tim, govori o teritorijalnoj celovitosti države. Ukoliko se tako nešto može primenjivati ka Kosovu, zbog čega onda ne može i ka Krimu? Ukoliko ne može Krim, onda rešite situaciju sa Kosovom. Što se tiče Donbasa, tu je situacija još složenija.

Mi vidimo da su sva diplomatska rešenja koja su bila usmeravana na prekidanje konflikta bila potpuno zanemarena. Ne govorim o marionetskom režimu u Kijevu, već o zapadnim zemljama koje su bile dužne da otvoreno, pre svega Nemačka i Francuska, budu garant mirovnog dogovora.

Oni nisu ništa uradili. Govorim i o Americi koja takođe nije ništa uradila, a ima presudan uticaj na Ukrajinu. SAD su sve vreme podsticale Ukrajinu na konflikt. Oni su od Ukrajine pravili platformu za napad na Rusiju. To je bilo potpuno jasno. Zato situaciju sa Kosovom, Krimom, Donbasom i mnogim drugim mestima - vidimo sada i Tajvan - možemo rešavati samo po jasnim pravilima. Ukoliko jedni mogu da narušavaju pravila, a drugi ne, onda savremeni svet ne može više da funkcioniše. Neophodno je naći takva rešenja, koja bi zadovoljavala sve strane i sve narode. Međutim, veliki broj zapadnih država ima drugačiji pogled na sve to.