ZA UKRAJINU BOLJE DA PREGOVARA SADA, NEGO KASNIJE, AMERIČKI GENERAL JASAN! NATO i Zapad su na granici, Putin bi mogao da...

Održavanje sukoba u Ukrajini postaje sve teže za NATO, tako da Kijev mora da razmisli o pregovorima sa Moskvom, rekao je penzionisani brigadni general američke vojske Mark T. Kimit u članku za Vol strit žurnal

Najnoviji paket vojne pomoći Vašingtona Kijevu prošlog meseca uključivao je „starije i manje napredne" sisteme, što „možda ukazuje na to da su stope potrošnje na bojnom polju nadmašile proizvodnju do tačke u kojoj je višak zaliha koji je dostavljen Ukrajini skoro iscrpljen", istakao je Kimit u svom članku.

Suočavanje sa „sve manjim zalihama naprednih sistema naoružanja" u zemljama NATO-a verovatno bi značilo produženi sukob između Ukrajine i Rusije. Takav scenario bi mogao dovesti do „većeg pritiska zemalja koje podržavaju, održive inflacije, manjeg grejanja gasom i pada podrške naroda" na Zapadu, napisao je on.

Kimit, koji je bio pomoćnik državnog sekretara za političko-vojna pitanja 2008-09, predložio je četiri načina da se ubrza rešavanje sukoba, koji već traje šest meseci.

Prva opcija je da se „kopa dublje" u zalihe NATO-a i pošalje oružje u Kijev koje su članice do sada zadržavale zbog sopstvenih potreba za nacionalnom odbranom, naveo je penzionisani general. To je nešto što su zemlje EU možda spremne da urade jer je „bolje koristiti ovo oružje u Hersonu nego u Krakovu", dodao je on.

SAD i njihovi evropski saveznici takođe bi mogli da pokušaju da pojačaju proizvodnju sistema koje zahteva vlada Zelenskog, rekao je Kimit, priznajući da bi takav potez malo verovatno imao trenutni efekat na situaciju na terenu.

Treća opcija je „pojačati sukob" obezbeđivanjem Ukrajini sistema većeg dometa, kao što su ATACM rakete, avioni F-16 i sistemi "Patriot, kao i „proširiti pravila angažovanja za napad na ciljeve na Krimu i eventualno u Rusiji", dodao je on. Penzionisani general je, međutim, upozorio da će se takva eskalacija definitivno suočiti sa „odgovorom Moskve" i stvoriti rizik od prelivanja sukoba u Evropu.

Konačno dostupno rešenje, prema Kimitu, jeste da Ukrajina „gura ka privremenom diplomatskom rešenju bez (ili sa) teritorijalnih ustupaka".
 
- U ovom trenutku nema dovoljno podsticaja za pregovore, ali ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski mora da prizna da bi smanjenje zaliha imalo katastrofalan efekat na njegovu vojsku, ne samo za operacije na bojnom polju, već i kao poruka o smanjenju spoljne podrške koju bi poslao narodu Ukrajine - insistirao je on.

- „Započinjanje diplomatskog rešenja bilo bi neukusno i možda se smatralo gubitnikim, ali pošto su male šanse da se izvučemo iz trenutne barijere, možda bi bilo bolje pregovarati sada nego kasnije - rekao je penzionisani general.

 Dve strane nisu sele za pregovarački sto od razgovora u Istanbulu krajem marta. Moskva, koja je u početku bila optimistična u pogledu izgleda za mirovni proces, kasnije je optužila Kijev da je odustao od napretka koji je postignut u Turskoj i navela da je izgubila svako poverenje u ukrajinske pregovarače. Ruski zvaničnici su upozorili da će zahtevi Moskve biti opsežniji ako se pregovori nastave.