PUTIN DOBIO NIKAD JAČU PORUKU, neće valjati ako mobiliše sirotinju, MITRALJEZE NA JAHTE OLIGARHA, da ih predaju Crnomorskoj floti, A NJIH NA FRONT...

Nekada sam verovao Hegelovim rečima: "Svi veliki istorijski događaji se ponavljaju dva puta: prvi put kao tragedija, a drugi - kao farsa". Avaj, nije tako. Ukrajinsko pitanje (građanski rat između jednog i drugog dela Ukrajine uz podršku i učešće Moskve) već je nekoliko puta rešavano kao tragedija: 1647-1667, 1917-1922, 1939-1947...

Pošto su u filmu „Svadba u Malinovki", piše Zahar Prilepin, veselo pobedile sve znake ukrajinske farse - sovjetske vlasti su bile sigurne da su tu priču zauvek gurnule u farsu.

Ali, danas „ukrajinsko pitanje" ponovo ima sve odlike tragedije.

Podrška Ukrajinaca od strane poljske šljahte (plemstva) nije se pretvorila u farsu (u XVII  veku). Ta podrška iz Varšave je konkretna i delotvorna i danas, pa Andrij opet trči kod svoje Poljakinje. Sve u svemu, današnji Poljaci su dosta slični sebi od pre trista godina.
       
Podrška Ukrajincima iz Evrope i od Nemaca nije se pretvorila u farsu: delotvorna je, a i današnji Nemci su prilično Nemci. Svakako su prilično slični Nemcima od pre sto godina.
       

Nadajmo se da ovoga puta stvar neće stići do sličnosti sa Nemcima od pre 91 godine.
       
Ni današnji Hohli ni na koji način nisu inferiorniji od svojih predaka ni iz odreda Dorošenka, ni iz Petljurine vojske.
       
Novi Skoropadski je komičar po profesiji koji je uspeo da pretvori stvarnost u totalni triler.
       
Ne pretvara se u farsu ni težnja običnih Ukrajinaca ka „nezavisnosti" koju je opisao još Mihail Bulgakov. To uopšte nije smešno jer postaje sve gore i gore.
       
A to, nažalost, znači: da ni mi današnji nismo imuni od sudara (uslovno) „crvenih" i „belih".
       
Ako je u Građanskom ratu bitka za Kijev bila onako pomahnitala, a sada je samo dobila na razmerama, možemo samo zamisliti u kakvu noćnu moru mogu da se pretvore novi socijalni sukobi.
       
Inače, prvi put se to dogodilo već u 17. veku: rusko-poljski rat za Ukrajinu 1654-1667 doveo je do neverovatne pobune Stepana Razina (1667-1671), koja je uzdrmala tron Romanovih.

Foto: Reuters/Fotoilustracija

       
Nije džabe Putin nedavno u pozitivnom kontekstu izgovarao imena Lenjina i Staljina.
       
I boljševici su se tokom „poljske vojne kampanje 1920" setili ruskog patriotizma koji je privukao desetine hiljada carskih oficira u Crvenu armiju.
       
Staljin je 1940. napravio još jedan „desni zaokret", oživljavajući ruske knezove i carske komandante u nacionalnom pamćenju.
       
Putin izgleda dobija malo više informacija nego što se čini.
       
Iz provincije već pišu o prvom danu mobilizacije: „Momci su spremni na sve, ali govore otvoreno: neka prvo stave mitraljeze na jahte oligarha i predaju ih Crnomorskoj floti, a u vojnu evidenciju neka ne idu samo „Nive" i UAZ-i, već i „kruzeri" i „gelici".
       
Putin shvata sa čime ima posla.

Kadar iz istog filma
       
Oni koji raspiruju novu konfrontaciju između „crvenih" i „belih" - izgleda da ne shvataju.
       
Bog ih blagoslovio.
       
„Svadba u Malinovki" se već pretvorila u „Tarasa Buljbu".
       
Ali, sledeća stanica mogu biti „Hod po mukama", „Tihi Don" i „Kako se kalio čelik". Ako se sećate o čemu se tamo radi.
       
Ne dovodite stvari do greha.

Foto: Fotoilustracija

       
Bolje je uložiti napore da se osigura da u rat ne uđu samo periferija i provincija Rusije.
       
Neka bogata klasa uloži sve što može - svi da vide.
       
Neka još - od štedrosti - dospe odozgo.
       
Narod još ćuti. Ali, sve vidi...