ZASTRAŠUJUĆA PROGNOZA UGLEDNOG RUSKOG PROFESORA! Putanja krize vodi sukob SAD i Rusije do tačke OPSTANKA obe zemlje i CELOG SVETA!

Dimitrij Trenjin, vodeći istraživač Instituta za svetsku ekonomiju i međunarodne odnose Primakov Ruske akademije nauka, i profesor Više škole ekonomije, jedan je od najuglednijih ruskih intelektualaca

Bivši pukovnik ruske vojne obaveštajne službe trenutno je član Saveta za spoljnu i odbrambenu politiku Rusije.

Bio je i direktor prozapadnog Karnegi moskovskog centra. Trenjin je dugi niz godina bio jedan od najvažnijih pragmatičnih ruskih glasova koji podržavaju saradnju sa Zapadom i „vesternizaciju” Rusije, te je stoga njegov kratki članak o trenutnim odnosima Rusije i SAD je time značajniji i veoma uznemirujući, jer predviđa dalji rast sukoba sve do granice opstanka dve države i sveta u celini:

Poređenje aktuelnog ukrajinskog sukoba sa karipskom krizom iz 1962. je opravdano, jer je pozadina oba događaja sukob Moskve i Vašingtona, potencijalna pretnja upotrebom nuklearnog oružja i, kao rezultat, globalna katastrofa.

General leži na površini. Rusija danas, kao i Sjedinjene Američke Države pre 60 godina, ne može dozvoliti svom političkom protivniku da pored nje „parkira“ „nepotopivi nosač aviona“, koji predstavlja neprihvatljivu bezbednosnu pretnju.

Ova pozicija ima snažne konceptualne korene. Rusija se već 25 godina muči sa perspektivom daljeg širenja NATO-a na teritoriju bivšeg SSSR-a, a SAD su svojevremeno delovale u skladu sa Monroovom doktrinom (Zapadna hemisfera kao sfera američkih interesa), koja još uvek intelektualno i politički „nije stavljena van upotrebe.

Uprkos ovoj prividnoj sličnosti u ogledalu, ne treba stavljati znak jednakosti između Kube i Ukrajine. Razlike između ove dve situacije su duboke i fundamentalne. Odnosi između Rusije i Sjedinjenih Država nisu uporedivi sa sovjetsko-američkim. Vašington je 1962. Moskvu posmatrao kao ravnopravnog vojno-političkog i ideološkog rivala i bio je spreman ne samo na konfrontaciju, već i na kompromis sa SSSR-om.

60 godina kasnije, Rusija se pred američkom političkom klasom pojavljuje kao drugorazredna ili čak trećerazredna država, koja među elementima nacionalne moći ima samo energetske resurse i nuklearno oružje.

SAD na sve načine pokušavaju da suzbiju trgovinu resursima, a što se tiče nuklearnog oružja, u Vašingtonu se smatra da, ako će ga Rusija upotrebiti, to će biti samo u Evropi, što neće uticati na teritoriju Amerike. Straha od globalnog nuklearnog uništenja koji je američkog predsednika Džona Kenedija odveo na put dijaloga sa sovjetskim generalnim sekretarom Nikitom Hruščovom danas praktično nema. Nema ni živog sećanja na Drugi svetski rat, u kom su SSSR i SAD bili saveznici. . Dakle, asimetrija sadašnje pozicije dve sile, i strahovit porast arogancije američke političke klase od završetka Hladnog rata imaju izuzetno negativan uticaj na stratešku stabilnost u odnosima između SAD i Rusije.

Druga razlika je stepen demonizacije Rusije i njenog rukovodstva u Sjedinjenim Državama, koji daleko prevazilazi istorijsko odbacivanje komunizma i rukovodstva KPSS. Rusija i njen predsednik Vladimir Putin postali su simboli univerzalnog zla u Americi i Evropi, a to značajno sužava mogućnosti ne samo za produktivan dijalog, već i za kontakte sa poštovanjem.

Uprkos obilju sredstava komunikacije i tehničkih mogućnosti za komunikaciju, američkim liderima je teško da razgovaraju sa Kremljom osim u smislu kapitulacije Rusije: svaki kompromis koji podrazumeva uzimanje u obzir interese protivnika u aktuelnoj političkoj i javnosti na Zapadu bi bio viđen kao izdaja zapadnih vrednosti, i postao bi političko samoubistvo za bilo kog američkog lidera.

Završavam na veoma uznemirujući način.

Putanja sadašnje krize, po mom mišljenju, vodi Rusiju i SAD do poslednje linije, kada će se postaviti pitanje fizičkog opstanka obe zemlje i celog sveta.

To je glavna stvar koja spaja dve krize. Pre 60 godina, u poslednjem trenutku je prevladala razboritost. Hoće li i sada biti tako?"