SRBIJO, KAD LONDON NEŠTO SLEDEĆI PUT POČNE DA... Treba da znaš, Britanija je sada banana država! PAZI NA AMERE, RUSE, KINU, ZA OSTALE...

Velika Britanija je do pre izvesnog vremena bila simbol političke stabilnosti i tradicije partijske politike. Danas više liči na neku malu ostrvsku državu u Pacifiku koja još nema ni ime

Britanska politička istorija je ispisala novu stranicu - Liz Tras je postala premijer sa najkraćim stažom u istoriji Velike Britanije. Morala je da podnese ostavku posle samo 44 dana u Dauning stritu broj 10. Prvu polovinu te stranice istorije Tras je ispisala i na samom početku kada je ocenjena kao najslabiji premijer u britanskoj istoriji. Otišla je sa mesta premijera pod pritiskom, ne toliko javnosti, koliko poslanika njene Konzervativne partije, i to onih koji su je i izabrali za lidera stranke i predsednicu vlade. Do sada najogoljenije svjedočanstvo ne samo neviđenog licemerja nego i provalije političke krize.

Liz Tras je treći premijer iz Konzervativne partije koji u minule tri godine podnosi ostavku. Pre nje, Boris Džonson je podneo ostavku samo pre četiri meseca. Ona je, boreći se za lidersko mesto, tvrdila da ima ekonomski program koji garantuje obnovu ekonomije i razvoj, a posebno se afirmisala kao vodeći ratni huškač u Londonu i obećavala je da će podrškom Ukrajini poraziti Rusiju i Putina. Desilo se drugačije.

Velika Britanija je do pre izvesnog vremena bila simbol političke stabilnosti i tradicije partijske politike, ali sada, za mnoge svedoke ovodnevnih ponašanja poslanika Parlamenta i vladinih ministara (došlo je i do fizičkih sukoba), više liči na neku malu ostrvsku državu u Pacifiku koja još nema ni ime.

Čudna demokratija

Tras je u Parlamentu optužena da je nesposobna i da nema jasnu viziju društva, a posebno joj se zamera loš ekonomski program. Ona, tvrdi se, ne može izvesti zemlju iz ekonomske krize. Suština, međutim, nije u tome, nego u odgovoru kako su poslanici i dio članstva Konzervativne partije uopšte mogli da dovedu Liz Tras na mesto lidera. Pre nepuna tri meseca mediji su je hvalili kao „novu Margaret Tačer", kao spasioca Britanije i njenog ugleda, kao pravog ratnog lidera.

Dozvoljena je manipulacija u Parlamentu tokom selekcije budućeg lidera za kojeg će onda članstvo da glasa. Na glasanju je dobila podršku 80.000 članova stranke - bio je veoma mali odziv - a tako i priliku da vodi zemlju od 67 miliona stanovnika. Čudna neka demokratija. Ona je pristala na to iako je jasno da kao premijer nije imala puni legitimitet koji se stiče samo ako je neko kao lider partije dobio izbore. Ona nije.

Takođe, ona je političku karijeru započela u Liberal-demokratskoj partiji - koja je protiv svega što je Konzervativna partija - i na kraju ona postaje lider i premijer. Glasala je protiv izlaska iz Evropske unije a postala premijer Bregzit Britanije. To je u većem delu javnosti bilo viđeno kao uvreda za Britaniju, ali kao da je neko nevidljiv preko medija izgurao nju za lidera. Dominantno verovanje je da je ona imala podršku američke duboke države zbog rata u Ukrajini.

U 44 dana vlasti Liz Tras se samo tri puta obratila naciji. Prvi put kada se uselila u Dauning strit broj 10, drugi put kada je umrla kraljica Elizabeta II i treći kada je podnela ostavku. Javni bes poslanika je izazvan njenim ekonomskim merama. Ironija je, međutim, da te mere i nisu bile toliko loše. Dodeljena je pomoć svim domaćinstvima za gas i struju, na primer, i nije povećana korporativna taksa, a osnovni porez je smanjen za 0,5 odsto. Kada su poslovni moćnici digli pobunu preko medija, ona je odmah odustala od tih odluka.

Foto: AP/Tanjug

Prema dogovoru poslanika Konzervativne partije novi lider, pa tako i premijer, treba da bude predložen za sedam dana. Tada će članovi Konzervativne partije glasati internetom za novog partijskog lidera, što se do sada nikada nije desilo. Sada je promenjeno pravilo jer je kriza i treba što pre izabrati premijera. Utisak je da je ipak reč o manipulaciji i Liz Tras je, kakva god da je, samo žrtveno jagnje, izgovor za dubinu krize, jer se pokušava kupiti političko vreme.

Među potencijalnim liderima mediji ponovo guraju bivšeg ministra finansija Rišija Sunaka, koji je letos izgubio od Trasove, kao i Peni Mordant, ali se ponovo gura i bivši premijer i lider Boris Džonson. Politička reciklaža. Utisak je da je, ipak, sve to već poznati projekat takozvane duboke države i nevidljive elite okupljene u Svetskom ekonomskom forumu u Davosu. Sve su to već viđene obmane.

Destruktivni model

Liz Tras jeste, kako izgleda, nesposobna ali nije kriva niti odgovorna za duboku ekonomsku krizu Velike Britanije, što je bio izgovor za pritiske da podnese ostavku. Ekonomska kriza odavno traje, a rat u Ukrajini je samo izgovor. Energija je poskupljivala još pre rata u Ukrajini a sada su, zaključno sa oktobrom, struja i gas ove godine za domaćinstva poskupili 80 odsto. Sve je poskupilo i u samoposlugama i do 100 procenata, a to svako mora da kupi.

Zatim, Trasova jeste ratni huškač ali ona nije kriva što je Britanija od 1998. do danas neprestano u ratovima, a to košta. Javni dug Ujedinjenog Kraljevstva je 2,7 biliona (hiljada milijardi) funti, što je oko 120 odsto BDP-a. Problem je što je Britanija deo zapadnog projekta - poznatog kao Veliko resetovanje - koji se manifestuje u potpunom urušavanju društava. Dakle, britanski problem je u modelu društva.

Takav zapadni model je, od još uvek bogate Britanije, napravio prezaduženo društvo. Prema zvaničnim podacima Državnog statističkog zavoda, ukupno nacionalno bogatstvo Ujedinjenog Kraljevstva je oko 10,7 biliona funti. Takođe, ljudski, radni i kreativni potencijal vredi 21,4 biliona funti, što znači da je totalno bogatstvo Kraljevstva oko 30 biliona funti. Prosto je neshvatljivo da je u takvom ambijentu Britanija toliko dužna i da je njena privreda bez investicionog i razvojnog potencijala.

Foto: fotomontaža

Mnogi ekonomisti predlažu da se sada Britanija vrati modelu iz 1914. godine kada je Kraljevstvo bilo pred finansijskim kolapsom. Osnovu tog modela čini izdavanje novca bez kamata građanima i kompanijama a njegov garant je nacionalno bogatstvo. Kako sada izgleda, male su šanse da oni koji se nude da zamene Liz Tras imaju kapacitet da promene destruktivni model društva. Naprotiv, oni su favoriti tog modela. Ali, neizvesno je kako će se dalje razvijati ukupna situacija. Sve se teže živi, a Britanija troši stotine miliona funti na podršku ratu u Ukrajini i na neki način je u ratu sa Rusijom. Da li to žele Britanci?

Sindikati skoro svih delatnosti su najavili generalne štrajkove tokom jeseni i zime, od transportnih radnika, doktora, učitelja pa do, što je i najbizarnije, proizvođača mrtvačkih sanduka. Ima i nagoveštaja da strani novac napušta Britaniju, a pouzdan znak tog procesa je da je Vatikan krajem septembra povukao sav svoj novac iz Londona.

Kratkotrajna premijerska sudbina Liz Tras jeste farsična, ali ona je najogoljeniji simbol političkog stanja Ujedinjenog Kraljevstva. U tom svetlu Liz Tras će, uprkos svemu, ostati značajan deo britanske političke istorije.