OLUPINA TITANIKA NIJE SAMA U MRAČNIM DUBINAMA OKEANA! Naučnici otkrili neverovatno otkriće pored potonulog broda, pratili signal koji se javio

Olupina Titanika koja se nalazi na dnu severnog Atlantskog okeana, na skoro 4000 metara ispod površine, polako se raspada, ali to ne znači da je usamljena u mračnim dubinama.

Signal koji je pokupio sonar prije otprilike 26 godina sada je pokazao da se na to području nalazi puno više toga nego što se prije mislilo.

Pilot podmornice Nautile i ronilac P.H. Nargeolet prvi je 1996. godine primetio čudan signal na sonaru, no uzrok ovoj podvodnoj anomaliji je do sada bio nepoznat. Tokom ekspedicije na brodolomu Titanika početkom ove godine, Nargeolet i njegovi kolege su posetili su prethodno zabileženu lokaciju signala kako bi potražili misteriozni objekat koji je za njega odgovoran.

Mislili da se radi o još jednoj olupini

Naime, zbog jačine signala, Nargeolet je smatrao da se tamo nalazi još jedna olupina, no umesto toga pronašao je stenoviti greben, sastavljen od raznih vulkanskih formacija na kojem buja populacija jastoga, riba, suđera i nekoliko vrsta korala koje bi mogle biti stare više hiljada godina, piše CNN.

Foto: youtube

- Ovo je biološki fascinantno. Živa bića koje se tamo nalaze vrlo su različita od onih koje inače žive u abisalu. Nargeolet je napravio zaista važno istraživanje. Mislio je da se radi o brodolomu, a otkriće je, po mom mišljenju, još neverovatnije od pronalaska olupine - rekao je morski biolog Marej Roberts sa Univerziteta Edinburg u Škotskoj.

Abisalna ravnica je izraz koji se koristi za opisivanje oceanskog dna na dubini od 3000 do 4000 metara, što čini 60 posto Zemljine površine. Obično se radi o bezličnom, muljevitom morskom dnu bez mnogo struktura. Ronioci su do sada u nekoliko navrata na takvome području pronašli stjenovite formacije, no Roberts sada veruje da bi takve značajke mogle biti češće nego što se prije mislilo.

Foto: Reuters/David Gray

Odgovor na dodatanu misteriju

Ova stenovita područja takođe mogu pomoći u objašnjenju još jedne msiterije - udaljenosti koju sunđeri i korali prelaze preko okeanskog dna.

- Ponekad se pojave na nekim mestima gde pomislimo: ‘Pa, kako su dospeli tamo? Ne žive dovoljno dugo da ovde stignu tamo'. Ali ako postoji više ovakvih stenovitih područja, to može objasniti distribuciju ovih vrsta preko okeana - navodi Roberts.

Naučnici trenutno rade na analizi fotografija i videozapisa grebena koje su snimili tokom ronjenja. Dodatno, u blizini Titanika zabeležen je još jedan sonarni signal kojeg Nargeolet namerava da identifikuje na budućoj ekspediciji. Možda se radi o još većem grebenu od ovoga.

- Morski život je bio tako lep. Bilo je stvarno neverovatno, jer nikad nisam očekivao da ću to videti u životu. Veseli me što ću nastaviti proučavati Titanik - kazao je Nargeolet.