U EVROPI RASTE NOVA SUPERSILA, NAORUŽAVAJU SE KAO DA ĆE MOSKVA SUTRA DA NAREDI NAPAD?! Ima najbolju vojsku i svakim danom samo jača

Kada je prošle nedelje zalutala raketa pala u poljskom pograničnom gradu ubivši dve osobe, neki evropski lideri su bili zabrinuti kako će reagovati poljska desničarska vlada, naročito zbog mogućnosti da je Rusija naredila napad

Dugogodišnje nepoverenje Poljske u sve što je rusko i duboka antipatija aktuelne vlade prema Moskvi izazvali su zabrinutost od Brisela do Berlina da bi Varšava mogla da učini nešto brzopleto.

Međutim, umesto da izgubi živce, Varšava je bila stoična, stavljajući svoje oružane snage u pripravnost, a istovremeno je držala svoj barut suvim dok se ne razjasni šta se dogodilo. Zaključak je da je to bila raketa protivvazdušne odbrane koju je ispalila Ukrajina da bi se zaštitila od ruskog napada, koja je zalutala.

Taj mirni odgovor je rođen iz jednostavne činjenice: Poljska ima nedvosmisleno najbolju vojsku u Evropi. I samo će postati jača, piše briselski "Politiko".

Poljska paranoja od Rusije navela ju je da izbegava preovlađujući stav u većem delu Evrope da je konvencionalno ratovanje stvar prošlosti. Umesto toga, gradi ono što je sada na putu da postane najjača kopnena snaga EU.

- Poljska vojska mora biti toliko moćna da zbog svoje snage ne mora uopšte da dođe u situaciju da se bori - rekao je premijer Mateuš Moravjecki uoči dana nezavisnosti Poljske.

To je promena koja je odjeknula kod neizostavnog saveznika Poljske - SAD.

- Poljska je postala naš najvažniji partner u kontinentalnoj Evropi - rekao je visoki zvaničnik američke vojske u Evropi, navodeći ključnu ulogu koju je Poljska igrala u podršci Ukrajini i jačanju odbrane NATO-a na Baltiku.

Dok Nemačka, tradicionalno ključni američki saveznik u regionu, ostaje ključna osovina kao logističko čvorište, beskrajne debate Berlina o tome kako da oživi svoju vojsku i nedostatak strateške kulture ometaju njegovu efikasnost kao partnera, rekao je zvaničnik.

Dok Nemačka nastavlja da raspravlja o detaljima onoga što naziva „Zeitenwende“, ili strateškom prekretnicom izazvanom ruskom invazijom na Ukrajinu, Poljska već pravi značajna ulaganja.

Varšava je saopštila da će povećati svoju ciljnu potrošnju na odbranu sa 2,4 odsto bruto domaćeg proizvoda na 5 odsto. U međuvremenu, Nemačka, koja je prošle godine potrošila oko 1,5 odsto BDP-a na odbranu, raspravlja o tome da li može da dostigne cilj NATO-a od 2 procenta nakon što iscrpi investicioni fond od 100 milijardi evra za odbranu koju je odobrila ranije ove godine.

Rado Poljak u vojnike ide

Poljski ministar odbrane Marijuš Bvaščak obećao je u julu da će njegova zemlja imati „najmoćnije kopnene snage u Evropi“. Na dobrom je putu.

Poljska već ima više tenkova i haubica od Nemačke i na putu je da ima mnogo veću vojsku, sa ciljem od 300.000 vojnika do 2035. godine, u poređenju sa nemačkih sadašnjih 170.000.

Danas, poljska vojska ima oko 150.000 vojnika, od kojih 30.000 pripada novim snagama teritorijalne odbrane osnovanim 2017. To su honorarni vojnici koji prolaze 16-dnevnu obuku nakon čega slede kursevi osvežavanja znanja. U početku je na njih gledano kao na šalu, ali uspeh Ukrajine u korišćenju mobilne milicije opremljene protivtenkovskim i protivvazdušnim projektilima sada čini ideju mnogo razumnijom.

- Danas su te sumnje nestale - rekao je Bvaščak tokom nedavne ceremonije polaganja zakletve novih teritorijalnih trupa.

Za razliku od Nemačke, koja se bori da privuče nove trupe, regrutovanje u Poljskoj privlači pažnju.

- Poljaci imaju mnogo pozitivniji stav prema svojoj vojsci od Nemačke, jer su morali da se bore za svoju slobodu. U vojnim krugovima niko ne dovodi u pitanje kvalitet poljske vojske - rekao je Gustav Gresel, bivši austrijski vojni oficir i stručnjak za bezbednost koji je sada u Evropskom savetu za spoljne odnose.

Međutim, da li će se poljska vojna moć pretvoriti u politički uticaj u Evropi, to je druga stvar. Do sada se to nije dogodilo, velikim delom zato što centrističke snage koje dominiraju EU nemaju poverenja u poljsku vladu, koju kontroliše nacionalistička Partija prava i pravde (PiS).

Tekuće natezanje između Varšave i Brisela oko onoga što EU vidi kao nepoštovanje demokratskih normi i vladavine prava od strane vlade narušilo je ugled zemlje u celom bloku.

- Poljska je politički u lošem položaju zbog svojih unutrašnjih sukoba - rekao je Gresel, naglašavajući sukobe koji postoje čak i unutar PiS-a oko pravca zemlje i koliko daleko ići u kompromisu sa Evropom.

Jedina stvar oko koje se poljske političke stranke mogu složiti je neophodnost jačanja vojske.

Dok je zabrinutost oko Rusije podstakla taj pritisak, Varšava je takođe zabrinuta za pouzdanost Vašingtona. Za razliku od većine ostatka EU, međutim, njihova briga nije da će se Donald Tramp vratiti kao predsednik, već da neće. Uprkos produbljivanju saradnje između američke i poljske vojske u pomaganju Ukrajini, sadašnje rukovodstvo Poljske ostaje nepoverljivo prema predsedniku Džou Bajdenu, koji je kao kandidat vladu zemlje nazvao „totalitarnom“.

Oružje iz Koreje

Iako je Vašington pozdravio obećanja Poljske o potrošnji na odbranu, postoje i pitanja o tome da li će ih Varšava zaista ispoštovati, kao i frustracija što se zemlja okreće Južnoj Koreji za neke od svojih najvećih kupovina.

Poljska je ovog proleća potpisala ugovor od 23 milijarde zlota (4,9 milijardi evra) za 250 tenkova Ejbrams iz SAD — što je brza zamena za 240 tenkova iz sovjetske ere poslatih Ukrajini. Njeno vazduhoplovstvo je opremljeno američkim F-16, a 2020. godine Varšava je potpisala ugovor vredan 4,6 milijardi dolara za 32 lovca F-35. Ali fokus njene nedavne vojne potrošnje bila je Koreja, gde je potpisala niz ugovora o kupovini tenkova, aviona i drugog naoružanja.

Poljska je do sada naručila od Koreje oružje u vrednosti od 10 do 12 milijardi dolara, rekao je Mariuš Ćelma, urednik i analitičar “Nova Technika Wojskowa”, veb-stranice za vesti i analize o vojnoj tehnologiji.

Ugovori uključuju 180 tenkova K2 “blek panter”, 200 haubica K9 “tander”, 48 lakih jurišnih aviona FA-50 i 218 raketnih bacača K239 “čanmu”. Te brojke se odnose na polovno oružje i vozila. Apetit Poljske za novim oružjem je još veći.

Kao dodatak trenutnim zalihama, očekuje se da će Korejci isporučiti ukupno 1.000 tenkova K2 i 600 haubica K9 do sredine do kraja ove decenije.

- Nijedna zapadna zemlja ne želi da poveća svoju vojsku toliko i tako brzo. Ko god da dobije poljske ugovore o naoružavanju, imaće decenijama beneficije jer morate da održavate i popravljate opremu - rekao je Ćelma.

Privlačnost Koreje je što je njihova vojna oprema generalno jeftinija od američkih i evropskih alternativa i mogu da je proizvode po kratkom roku.

Kupovine su, naravno, udarac snovima francuskog predsednika Emanuela Makrona o „strateškoj autonomiji“ u kojima on zamišlja Evropu koja je u stanju da se brani domaćim (najverovatnije francuskim) oružjem.

Ali poljski lideri nisu krili da je pritisak Evrope na Poljsku zbog njenih kontroverznih reformi pravosuđa i drugih pitanja takođe igrao ulogu u odlukama o odlasku u kupovinu u Seul.

- Spremni smo da kupujemo oružje u drugim zemljama EU, ali one moraju da zaustave svoj rat protiv Poljske. Spremni smo da podelimo poslove i novac, ali ne kada nam se kaže da u Poljskoj nema vladavine prava - rekao je predsednik PiS-a Jaroslav Kačinjski ranije ovog meseca.

Foto: Printskrin video

Varšava je naručila italijanske helikoptere Leonardo za 8 milijardi zlota, ali je sporazumom bilo predviđeno da se helikopteri prave u Poljskoj.

Iako niko ne dovodi u pitanje ambiciju poljske potrošnje, neki se pitaju o njenoj izvodljivosti i političkim motivima koji pokreću ovaj pritisak. Do 2035. zemlja ima za cilj da potroši 524 milijarde zlota na vojsku.

- U redu, potrebni su nam tenkovi i haubice, ali da li nam je potrebno toliko sa strateškog i operativnog stanovišta? Nije jasno zašto je ministarstvo iznenada objavilo sve te dogovore - rekao je penzionisani vojni general Stanislav Kozej, bivši šef Biroa za nacionalnu bezbednost Poljske.

Imajući u vidu važnost bezbednosti za poljsko biračko telo, mnogi sumnjaju da PiS ulaže u vojnu s ciljem da se nađu nacionalni izbori sledeće godine, jer stranka gubi na snazi u anketama javnog mnjenja.