PAPA FRANCISKO, OPERACIJA RAJNHART, RUSI… IZ VATIKANA NIŠTA NOVO... "Sveta stolica" brutalno razvaljena, analiza Slobodana Reljića!

Papa Francisko, koga mi od milja zovemo Franja, uporedio je ono što se dešava u Ukrajini od specijalne vojne operacije Rusije - s nacističkom operacijom u kojoj je početkom Drugog svetskog rata likvidirano dva miliona ljudi. Podsećajući vernike da je Katolički univerzitet u Lublinu obeležio godišnjicu Operacije Rajnhart, papa je objavio: „Istorija se ponavlja. Vidimo šta se dešava u Ukrajini."

Papa, veruju rimokatolici, „ne može pogrešiti kad govori ex cathedra,o pitanjima vere i morala". U šta li ovo spada? Ni vere, ni morala.

Ne znam šta su papini slušaoci znali o Operaciji Rajnhart, ali zaista bi i jezuiti trebalo dosta veštine da objasni - ovo „ponavljanje istorije". Šta to papa zna a da tako odokativno uvodi kodno ime plana kojim je Hajnrih Himler krajem 1941. ovlastio SS komandanta Odila Globočnika da na poljskoj okupiranoj teritoriji istrebi poljske Jevreje. U nacističkim logorima smrti Belzec, Sobibor, Treblinka i Helmno usmrćeno je više od dva miliona ljudskih bića, uglavnom Jevreja.

„Organizacioni aparat koji je korišćen u izgradnji i funkcionisanju logora smrti je razvijen ranije, tokom akcije T4, kad je ubijeno oko 70.000 hendikepiranih muškaraca, žena i dece u Nemačkoj. Glavni ljudi, koji su sproveli akciju T4, imali su ključnu ulogu i u organizaciji Operacije Rajnhart… žrtve su prisiljavane da uđu u gasne komore. Vrata komora bi se zatvarala i u prostorije je puštan gas (najčešće ugljen-monoksid). Posle 30 minuta vrata su se otvarala, a specijalni timovi ili zatvorenici su ulazili i odvozili tela u masovne grobnice." (Opis uzet iz Vikipedije, koja svakako nije pod kontrolom ruskog pogleda na istoriju.)

Očigledno je da se ništa ne ponavlja, osim papinskog razumevanja za nacističke radove i - tradicionalnog neprijateljstva Vatikana prema Rusima i pravoslavnim.

O papi Piju XII, poglavaru Rimokatoličke crkve od 1939. do 1958, pisane su knjige naslovljene „Hitlerov papa". I to ne u Rusiji. Jevrejske organizacije uporno podsećaju da Vatikan ne može okončati proces proglašavanja Pija XII za sveca dok se u potpunosti ne otvore arhive.

Pre dve godine objavljeno je otvaranje arhiva, prijavilo se 200 naučnika, ali - udari korona. I radovi su odloženi.

Ipak, nemački istoričari sa Univerziteta Minster uspeli su da nešto pogledaju. I - profesor crkve Hubert Volf je našao „dokumente koji su isključeni iz radova jezuita od jedanaest tomova o Holokaustu još pre četiri decenije, očigledno da se zaštite papa Pije i njegov imidž".

Nemci su utvrdili da je papa - koji zvanično pojma nije imao o Holokaustu - ipak znao bar za izveštaj jednog američkog diplomate iz septembra 1942, da je izvršeno masovno ubistvo 100 hiljada Jevreja u Varšavskom getu i 50 hiljada u Lavovu. Kao i da je ukrajinski katolički nadbiskup Lavova Andrej Šepticki mesec dana ranije javljao o masakru 200.000 Jevreja u Ukrajini pod „đavolskom" nemačkom okupacijom.

I pre otvaranja arhiva notorna činjenica je veza Euđenija Pačelija (mirsko ime Pija XII) i Nemaca - ljubav izuzetna. Neposredno pred napad na Poljsku 1939. nemački ambasador u Vatikanu Fon Bergen javlja ministru Ribentropu: „Papa me je zamolio da vam saopštim da će se uvek spretno zalagati za utiranje puta prijateljskom odnosu prema Nemačkoj koju, kako je već često naglašavao, toliko voli. U diskreciju Kurije možemo biti uvereni."

Pije XII je „usmeno savetovao Poljsku da izađe Nemačkoj u susret i ustupi joj Dancing s koridorom". Istoričar Karlhajnc Dešner razume da je „bez sumnje, papa hteo da spreči rat između Nemačke i Poljske. Jer očekivao je rat obeju protiv Sovjetske Rusije".

Foto: printsvreen

Katolička hijerarhija u tom času obučava svoje sveštenstvo da propovedaju kako će „požrtvovanost naše voljene grude i naroda stajati jednom zapisani u zlatnoj knjizi života" a da su „Rusi gori od 'podljudi', 'jedan narod bez religije', koji propada samo u 'tupom vegetiranju', 'koji uništava i pljačka crkve'. 'Bestije su postali ti ljudi'."

Mesec dana pre Hitlerovog napada na Poljsku Vatikan je znao da je pitanje Dancinga samo izgovor „i da je ona (Nemačka) odlučna da vodi agresivan rat protiv Poljske. Misli se da postoji nekakav sporazum s Rusijom od deobi jadne Poljske". Naravno, to nije promenilo da se Nemačka „toliko voli".

Na kraju sve bi jasno: „Jedan od najodgovornijih za tragediju moje zemlje jeste Vatikan. Suviše kasno sam shvatio da smo vodili spoljnu politiku koja je služila samo egoističkim ciljevima Katoličke crkve", govorio je ministar inostranih poslova Jozef Bek italijanskom ambasadoru u Bukureštu, gde je njegova vlada izbegla.

Kad su se Nemci u junu 1941. spremali da učine ono što je papinom srcu milo, Pije XII je, prema svedočenju agenta koji je imao veze sa Svetom stolicom rekao: „Rat Nemačka-Rusija je na pragu. Vatikan će sve učiniti da ubrza izbijanje rata i u tom pravcu ohrabriti Hitlera, čak uz obećanje i moralne podrške. Nemačka će pobediti u ratu protiv Rusije, ali će biti toliko oslabljena da će se prema njoj moći nastupati sasvim drukčije."

Istovetno je mislio i Hari Truman. Dva dana posle početka Operacije Barbarosa on je Njujork tajmsu objasnio: „Ako vidimo da Nemačka pobeđuje, treba da pomognemo Rusiji, a ako Rusija bude pobeđivala, treba da pomognemo Nemačkoj, i da se tako poubijaju što je moguće više." Truman će 1944. postati potpredsednik, a 1945. i predsednik SAD. Imao je osnov za razvijanje nove vatikanske politike.

A Pije XII onih „povoljnih dana" (1941) nije gubio vreme već je hitno razradio „akcioni plan" o „apostolatu u Rusiji". Sa mađarskom, italijanskom i nemačkom vojskom se dogovaralo „o saradnji sa Kurijinom Istočnom misijom". Kako su nastupale vojske, tako su katolički klerici „stupali u kontakte sa žiteljima… Posle jednog privremenog sporazuma od 14. avgusta 1941. Vrhovna komanda Vermahta podstakla je zapovednika armije u Rusiji da podržavaju misionarskih rad rimskih duhovnika".

Ostaje zabeleženo da su „kapucinski i bazilijanski generali Švođe katoličkih redovaĆ bili uključeni u 'akcioni plan' misionarenja Rusije, razume se i jezuitski general (Vlodimir) Ledohovski, koji je stavio do znanja da se 'mora biti vrlo oprezan, kako se ne bi stvarao utisak povezanosti slanja sveštenika sa ulaskom armije i vređalo patriotsko osećanje Rusa'".

Ledohovski je bio Poljak i izvesno se razumeo u Ruse više od Franciska. Jer ovo kako papa Francisko nastupa oko Ukrajine vređa zdrav razum. Nedavno je javljao kako bi se opet video s ruskim patrijarhom, pa Ruse poredi s nacistima - najbrutalnijim rusoubicama a čemu je Vatikan sekundirao, a sutra pušta suze na trgu, pa nudi da bude nepristrasni organizator mirovnih pregovora!?

Foto: Reuters/Fotoilustracija

Iza tog haosa ima reda koji je nepodložan promenama. Za Vatikan su Rusija, i sav pravoslavni svet, terra misionaris. Na tom se treba raditi. Kako pre hiljadu godina, tako 1941, tako 1943…

Kuriji je „mrska veza Angloamerikanaca sa Sovjetskom Rusijom… Najradije bi videla koaliciju zapadnih sila s Nemačkom", javljao je nemački ambasador pri Vatikanu u jesen 1943, kad je bilo jasno da je od očekivane Hitlerove pobede ostalo iverje. A kad su papskog nuncija u to doba pitali da li papa, ipak, smatra mogućom neku saradnju sa pobedničkom Rusijom, on je „spontano odvratio da je rusko-vatikanska saradnja odložena na hiljadu godina".

Prošlo je tek osam decenija. Kad preko usana pape Franciska, ponekad i samo na tren, prelete reči da vam zaliče kao da bi se nešto moglo promeniti - ne udubljujte se. To se samo tako govori.