PREZIR ZAPADA I SAD PREMA RUSIJI PRERASTAO U NEVERICU, A ONDA I U PANIKU! Neoprostiva greška Imperije, Moskva se ne može slomiti!

Šok koji je izazala pogrešna procena je tim veći što je Zapad prezrivo sagledavao Rusiju kao nazadnu ekonomiju, sa brutodruštvenim proizvodom koji je u rangu sa Španijom.

U intervjuu za Figaro prošle nedelje, profesor Emanuel Tod istakao je da Rusija i Belorusija, uzete zajedno, čine svega 3,3 odsto svetskog brutodruštvenog proizvoda. Francuski istoričar se stoga zapitao, 'kako je onda moguće da su ove države u stanju da pokažu toliku otpornost - suočene sa punom snagom finansijskog napada?'

BDP nije merilo

Pa, prvo, kao što je istakao profesor Tod, BDP kao mera ekonomske otpornosti u potpunosti je fiktivan. Suprotno svom nazivu, BDP meri samo agregatnu potrošnju. I veliki deo onoga što se beleži kao 'proizvodnja', poput prenaduvanih računa za zdravstvenu negu u SAD i (rečeno uz veliku dozu ironije) usluga poput stotina visoko plaćenih ekonomskih i bankarskih analitičara, zapravo nije prozvodnja već 'mehur od sapunice'.

britanski finansijski pristup koji je potom ušao u turboubrzanje kada su SAD prinuđene da odustanu od zlatnog standarda ŠpritisnuteĆ narastajućim budžetskim deficitom. Sjedinjenim Državama bilo je potrebno da privuku svetsku 'štednju' u SAD, uz pomoć koje bi finansirale deficite nastale Vijetnamskim ratom.

Ostatak Evrope od 19. veka naovamo bio je oprezan prema anglo-modelu Adama Smita. Fridrih List je prigovarao kako Britanci pretpostavljaju da je krajnja mera društva uvek njegov nivo potrošnje (rashoda, otkuda potiče metrika brutodruštvenog proizvoda). Na duge staze, zagovarao je List, dobrobit društva i njegovo ukupno bogatstvo nisu određeni time šta društvo može da kupi, već time šta može na dugi rok da napravi (odnosno vrednostima koje dolazi iz realne, samoodržive ekonomije.)

Nemačka škola zastupa stav da će insistiranje na potrošnji na kraju krajeva biti samoporažavajuće. Ono će odvlačiti sistem od stvaranja bogatstva, i na kraju će dovesti do toga da nije moguće toliko trošiti, ili da nije moguće toliko uposliti. List je bio u pravu u ovoj analizi.

'Rat je - završni test - i Veliki razoktrivač (Great Revealer)' (prema Todu). Koreni alternativnog ekonomskog gledišta su istrajavali i u Nemačkoj i u Rusiji (sa Sergejom Viteom), uprkos doskorašnjoj prevlasti hiperfiskalizovanog anglomodela.

Putevi 'evroazijske ere'

I sada sa 'Velikim Razotkrivanjem', fokusiranje na realnu ekonomiju je ključni element Novog globalnog poretka, što ga dramatično razlikuje po ekonomskom sistemu i po filozofiji na kojoj je zasnovan u odnosu na zapadnu sferu.

Novi poredak razlikuje se od starog ne samo u pogledu ekonomskog sistema i filozofije, već i kroz rekonfiguraciju nervnog sistema kroz koji se odvija trgovina i kulturna razmena. Stari trgovinski putevi se zaobilaze i ostavljaju da venu - kako bi bilo zamenjeni vodenim rutama, naftovodima, gasovodima i koridorima koji zaobilaze sva uska grla preko kojih Zapad može fizički da kontroliše trgovinu.

Izvorna Ponzijeva prevara, ovaj sistem se oslanja na stalni, i rastući, priliv novog novca u šemu, za kompenzovanje 'isplata' (finansiranje rashoda američke vlade). Što znači da američka hegemonija sada zavisi od stalne prekomorske dolarske ekspanzije.

I kao i sa svakom drugom čistom Ponzijevom šemom, kada priliv novca presahne, ili kada potraživanja za isplatama narastu, šema propada.

Da bi se sprečilo da svet odustane od dolarske šeme za novi globalni trgovinski poredak, naređeno je da se pošalje signal krvničkim napadom na Rusiju, što je bilo upozorenje da svako ko napušta šemu na sebe navlači sankcije američkog Ministarstva finansija koje će skršiti njegovu ekonomiju.

Saterani u ćošak

Ali onda dolaze dva događaja koja menjaju situaciju, jedan za drugim: inflacija i kamatne stope penju se naviše, obarajući vrednost dekretnog novca (fiat money) i potkopavajući obećanje 'osiguranog povrata'; i drugi, Rusija nije doživela kolaps suočena sa finansijskim Armagedonom.

'Dolarska Ponzijeva šema' pada; padaju američka tržišta; pada vrednost dolara (u odnosu na osnovna dobra).

Ovu šema bi mogla biti narušena 'ruskom otpornošću' - i time što se veći deo planete svrstava u odvojeni ekonomski model, koji više nije zavistan od dolara za podmirivanje svojih trgovinskih potreba (to jest, novi 'novčani priliv' u dolarsku Ponzijevu šemu se umanjuju, baš kako 'novčani odliv' eksplozivno raste, sa potrebom SAD da finansiraju sve veće deficite, sada domaćim izvorima).

Foto: AP/Reuters/Fotoilustracija

Vašington je očigledno napravio stratosferski veliku grešku misleći da ne nakon sankcija ruski kolaps pitanje trenutka; nešto što je toliko samopodrazumevajuće da ne zahteva pažljivo preispitivanje.

Stoga je Bajdenov tim saterao Sjedinjene Države u tesni ukrajinski 'ćošak'. Ali u ovom stadijumu - realno posmatrano - šta Bela kuća može da uradi? Ona ne može da odstupi od narativa 'predstojećeg ruskog poniženja' i poraza. Oni ne mogu da dopuste da narativ propadne zato što je postao egzistencijalna komponenta borbe za očuvanje onog što se može sačuvati od 'Ponzijeve šeme'. Priznati da je Rusija 'pobedila' isto je što i reći da 'Ponzi' mora da obustavi dalje isplate (baš kao što je Nikson uradio 1971. godine tako što je okončao mogućnost povlačenja sredstava sa 'zlatnog šaltera').

Komentator Ives Smit je provokativno zapazio - 'Šta ukoliko Rusija ubedljivo pobedi - a opet zapadna štampa odluči da to prećuti?' Pretpostavljamo da bi u takvoj situaciji ekonomsko sukobljavanje između Zapada i Novog globalnog poretka moralo da eskalira u obuhvatniji, duži rat.