Vojno-industrijski kompleks Sjedinjenih Država je do danas proizveo oko 10.000 tenkova M1 Abrams. Istovremeno, približno 4.000 američkih teških oklopnih vozila je u dobrom stanju. Upravo ta količina opreme je dostupna za prenošenje ukrajinskoj vojsci, prenosi Defense24.
Treba napomenuti da je M1 Abrams počeo da se proizvodi 1979. godine. Sjedinjene Države isporučuju ove tenkove iz sopstvenih zaliha u razne zemlje širom sveta, od Australije do Maroka.
Kako je naglasilo poljsko izdanje, u borbama je uništeno 26 oklopnih vozila. Još 4 su izgorela tokom požara u kampu Doha.
Ovaj korak, kako je primetio šef Bele kuće, zamišljen je da poveća borbenu gotovost Oružanih snaga Ukrajine, što će Kijevu omogućiti da ostvari sopstvene strateške ciljeve.
Tenkovi američke proizvodnje zahtevaju kompleksnu logistiku i skupi su za održavanje, što „leoparde" čini mnogo praktičnijim za upotrebu, piše britanski magazin
Tenkovi „abrams", usled svoje kompleksnosti i potrebe za održavanjem, nisu adekvatni za upotrebu u Ukrajini.
Podsetimo, američki tenkovi „abrams" već decenijama imaju reputaciju „logističke noćne more", pošto je njegovo održavanje u ratnim zonama izuzetno komplikovano. To je američku administraciju u navelo da u prvi mah odbaci mogućnost slanja tih tenkova Ukrajini, a predsednik SAD Džozef Bajden je u razgovoru sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom 17. januara rekao da za to postoji mnogo „tehničkih i logističkih problema".
Američka zamisao da bi njihovi evropski saveznici trebalo da predvode inicijativu kada je reč o slanju tenkova Kijevu pali su u vodu kada je Šolc slanje nemačkih „leoparda" uslovio američkim učešćem u daljem naoružavanju Ukrajine. Bajdenova administracija je pristala da pošalje 31 „abrams", dok će ih njeni evropski saveznici obezbediti duplo više.
Tenkovi koji su toliko komplikovani za održavanje i snabdevanje daleko su od idealnih rešenja za ukrajinsku armiju. Ali oni predstavljaju i simptom širih problema u američkoj vojnoj industriji, čije je naoružanje često isuviše komplikovano i nepraktično za održavanje, prenosi „Fajnenšel tajms".
- U Pentagonu postoji sklonost tome da se kupuju samo najbolji sistemi naoružanja, ali drugim državama je najčešće dovoljno oni koji mogu da im završe posao - rekao je kompanije „Bikon global stratedžis" Džoš Kiršner. Ponekad zemljama poput Ukrajine nisu potrebni „kadilaci oružanih sistema, već jednostavno nešto što je dovoljno dobro".
- Abrams je odličan tenk, ali je to američki tenk, napravljen za američki način vođenja rata koji zahteva ozbiljnu logistiku -, rekao je Nagl.
Ključna razlika između „abramsa" i „leoparda" je motor. „Abramsi" imaju motor sa gasnom turbinom, nalik na one koji se koriste u mlaznjacima, dok leopardi koriste klasične dizel motore, koji predstavljaju standard za tenkove širom sveta.
Američkim tenkovima je potrebno potpuno druga vrsta opreme, dok ukrajinski vojnici koji bi njima trebalo da upravljaju moraju da prođu kroz posebnu vrstu obuke. Njima će biti potrebno mnogo manje vremena da se priviknu na nemačke „leoparde" nego na „abramse", piše „Fajnenšel tajms".
- Znati da popravite Folksvagen bubu nije isto kao da znate da popravljate bolid formule jedan - rekao je saradnik Saveta za spoljne poslove Stiven Bidl.
Pored toga što su izuzetno komplikovan za održavanje, „abramsima" je potrebna i velika količina rezervnih delova, koji se proizvode u Americi. Njima je takođe potrebno i oko 500 galona (oko 1900 litara) raketnog goriva na dan, koje je daleko teže nabaviti od običnog dizela.
Tenkovi „abrams" imaju ozbiljnih problema i sa ventilacijom, što ih čini neadekvatnim za korišćenje u Ukrajini, smatra profesor na Ratnom koledžu američke vojske i veteran rata u Iraku Džon Nagl i dodaje da su tokom ratova u Iraku vojnici često provodili više vremena čisteći njihove filtere za vazduh nego vozeći se u njima.
Dok su „leopardi" koje evropske zemlje planiraju da pošalju Ukrajincima već u upotrebi u njihovim vojskama, na proizvodnju „abramsa" Ukrajinci će morati da pričekaju nekoliko meseci. Američka kompanija „Dženeral dajnamiks" može da proizvede 12 takvih tenkova mesečno, ali je pitanje da li će prioritet u dostavili imati Ukrajina ili neki drugi kupac koji je narudžbinu napravio pre nje.
Problemi sa snabdevanjem mogli bi „abramse" da učine daleko riskantnijim za korišćenje od „leoparda", smatra Džoš Kiršner, prenosi „Fajnenšel tajms".
I „abramsi" i „leopardi", kao i britanski „čelindžeri", poreklo vuku iz perioda Hladnog rata. Dizajnirani za potencijalni sukob sa Sovjetima na prostoru današnje Nemačke, njihove razlike zasnovane su drugačijim pristupima kopnenom ratovanju koje su te države imale, smatra vojni stručnjak Endru Metrik.
Dok su Amerikanci naglasak stavljali na izuzetno kvalitetno naoružanje koje zahteva kompleksnu logistiku i održavanje, države poput Nemačke naglasak su stavljale na pouzdanost.
Kontakt grupa NATO za pomoć Ukrajini pretvorila se u nekakvu „tenkovsku koaliciju", iako insistiranje da se Kijevu isporuče nemački i američki tenkovi može doneti samo novu eskalaciju u ukrajinskom sukobu ali ne i da preokrene situaciju na terenu, jer nije reč o hiljadama već o stotinak tenkova.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Kontakt grupa NATO za pomoć Ukrajini pretvorila se u nekakvu „tenkovsku koaliciju", iako insistiranje da se Kijevu isporuče nemački i američki tenkovi može doneti samo novu eskalaciju u ukrajinskom sukobu ali ne i da preokrene situaciju na terenu, jer nije reč o hiljadama već o stotinak tenkova.
Bivši savetnik ukrajinskog predsedničkog kabineta Aleksej Arestovič priznao je da je Rusija stvorila satelitski komunikacioni sistem sličan američkom Starlinku.
Dok se "želu da bude nosilac" blokaderske liste Vladan Đokić baškario na Jadranskom moru, Milo Lompar, njegov glavni konkurent sa blokaderske liste "opipava" tokom leta alternative za sklapanje novih političkih saveza.
Lažni ekolog Aleksandar Jovanović Ćuta, osuo je žestoku paljbu po studentima blokaderima, poručivši da nema nameru da se povlači pred ljudima koji nemaju hrabrosti ni da javno kažu svoje ime i prezime.
Predsednik Hrvatske Zoran Milanović zaprepastio je danas sve prisutne u Kninu, gde se održavala centralna ceremonija hrvatske proslave zločinačke akcije "Oluja", i to uz prisustvo čitavog državnog vrha te zemlje, ali i zvanica iz regiona.
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić dočekuje heroje MUP-a koji su se vratili iz Španije! Srpski vatrogasci i piloti gasili su vatrenu stihiju i oduševili svet.
Ideolog blokadera i jedan od najostrašćenijih antisrba sa dna kace, Milan St. Protić, na sraman način je udario na sopstvenu zemlju izjavom o zločinačkoj akciji "Oluja" da "Hrvati imaju šta da slave" kada je u pitanju taj događaj, zbog čega je preko noći postao heroj "Lijepe njihove".
Politički analitičar Uroš Piper javno je raskrinkao i prozvao Slobodana Georgieva, blokaderskog urednika trovačnice Nove S, uputivši mu brutalnu poruku na društvenoj mreži Iks.
Prava drama odigrala se danas u letovalištu Letojani na Siciliji kada jednom turisti iznenada pozlilo dok je ležao na plaži. Dok se čekala Hitna pomoć, u pomoć je pritrčala doktorka iz Srbije.
Vatrena stihija u Deliblatskoj peščari proširila se na čak 300 hektara, a u selu Lučica kod Požarevca jedna osoba je stradala u požaru koji je sama izazvala, saopštio je MUP i izdao hitno upozorenje.
Iza kulisa plažnih barova i noćnih klubova neretko isplivaju priče o narko-mrežama koje pokušavaju da iskoriste svet provoda za dilovanje droge. Hapšenje nekoliko državljana Srbije u Budvi zbog dilovanja droge po barovima i kafićima, ponovo je skrenulo pažnju na pažnju na narko - kriminal iza sjaja noćnog života.
U saobraćajnoj nezgodi koja se dogodila danas oko 16.50 časova na Smederevskom putu, u Ulici Aleksandra Kostića, sudarila su se dva putnička automobila.
Istaknuti srpski glumac Jovo Maksić je proteran sa ognjišta tokom operacije "Oluja" kojom je izvršeno etničko čišćenje Srba sa prostora Krajine, te je sad progovorio o najtežem periodu u životu.
Početak avgusta doneo je izuzetno snažan toplotni talas, a jedan majstor je na svom TikTok profilu podelio trik za rashlađivanje doma koji ne zahteva nikakve troškove.
Braon farmerke izdvajaju se kao jedan od vodećih trendova za jesen jer unose dozu elegancije u svakodnevne kombinacije i lako se uklapaju uz gotovo svaki stil.
Majka pokojnog muzičara Dejana Mitrovića prvi put se oglasila nakon njegove tragične smrti i kroz potresnu ispovest otkrila detalje kobnog dana kada je njen sin izgubio život.
Tin Mlivić, nekadašnji rijaliti učesnik, zaprosio je dečka Ivicu Racića koji je inače tog dana slavio i gala rođendan, a detalji su odmah dospeli do društvenih mreža.
Zbog teške ekonomske situacije i manjka nastupa, pevačica Maja Odžaklijevska je prihvatila posao u vulkanizerskoj radnji kako bi obezbedila egzistenciju sebi i svojoj porodici.
Rijaliti zvezda Milica Veličković je na svom Instagram profilu podelila je fotografiju na kojoj pozira u zagrljaju rijaliti učesnika Marka Janjuševića Janjuša, čime je iznenadila mnoge pratioce.
Rijaliti zvezde Uroš Stanić i Sanja Grujić poslednjih dana privlače pažnju zajedničkim trenucima koje dele sa pratiocima, a sad su uhvaćeni golišavi na plaži.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.