OVIM DELOVIMA EVROPE PRETE ZEMLJOTRESI! Naučnici objavili MAPU rizika od KATASTROFE, u opasnosti i SRBIJA, čitav Balkan "BURE BARUTA!"

Istraživači su napravili mapu koja prikazuje delove Evrope koji su u visokom riziku od zemljotresa

Smrtonosni zemljotresi nisu tako česti u Evropi ali se snažni potresi dešavaju relativno često. Među najugroženijim delovima Evrope su Italija, Balkan, Grčka, Bugarska, Rumunija, ali i evropski deo Turske. Istraživači u projektu "SHARE" 2014. godine napravili su mapu koja prikazuje delove Evrope koji su u visokom riziku od zemljotresa. Koristili su podatke iz više od 30.000 zemljotresa magnitude veće ili jednake 3,5 na Rihterovoj skali koji su se desili u Evropi.

Evropska mapa seizmičke opasnosti prikazuje seizmičko kretanje tla za koje se očekuje da će se desiti sa verovatnoćom odstupanja od 10 odsto tokom narednih 50 godina. Plavo-zelene boje označavaju oblasti u kojima je opasnost od zemljotresa relativno niska, žuta i narandžasta boja označavaju područja umerene opasnosti, a crvene boje označavaju područja visoke opasnosti.

Najveći zemljotresi u Evropi se uglavnom dešavaju na tektonskim rasednim linijama, koje se protežu od Islanda na severozapadu Evrope, koji se nalazi na srednjem atlantskom grebenu, do severnoanadolske zone raseda u Turskoj na jugoistoku.

- Ta seizmološka mapa Evrope koja je napravljena 2014. godine rađena prvenstveno na osnovu prethodnih zemljotresa, to je dobar pokazatelj gde se u budućnosti mogu očekivati zemljotresi, ali ne mora biti 100 odsto sigurno tako. U suštini u tom delu Evrope, na severu, nema puno aktivnih raseda sem na Islandu, pa zato to područje i nije u velikom riziku od snažnih, ali ni slabijih seizmoloških aktivnosti, odnosno zemljotresa - kaže Ana Mladenović sa Rudarsko geološkog fakulteta.

Foto: Printscreen/EC.EUROPA.EU

Balkan "bure baruta" za zemljotrese

Zemlje Balkana i Mediterana, kao i Turska, sa mnogo gušćom populacijom koja živi u regionima sa visokim rizikom, imaju dugu istoriju razornih i smrtonosnih zemljotresa. Udaljenija područja, kao što je veoma aktivna i opasna seizmička zona Islanda, ostavljaju mnogo manje populacije ranjivim na opasnost. Ana Mladenović ističe da područje Balkana jeste trusno, a pogotovo rubni delovi Balkana.

- Oblast Vranča u Rumuniji je posebno poznata po seizmološkoj aktivnosti. To je stara zona gde se jedna tektonska zona podvlači pod drugu i tako dolazi do zemljotresa. Tektonski pokreti Jadranske i Dinaridske ploče prenose se na unutrašnjost Balkana. Zapamtili smo zemljotrese koji su pogodili Mionicu, Kraljevo i Valjevo 1999. godne - kaže ona.

Mladenović ističe da Srbiju u narednom periodu ne očekuju zemljotresi jači od onih koji su bili. Napominje da je područje oko četiri grada u većoj opasnosti od ostatka zemlje. "To ne može tek tako da se desi. Neće biti snažnijih zemljotresa nego što ih je bilo pre. Kod nas su delovi Zapadne Morave, Kraljeva, Valjeva, Trstenika i Paraćina jedni od onih koji su u najvećem riziku od zemljotresa", zaključuje ona.

Najrazorniji zemljotres u zabeleženoj evropskoj istoriji pogodio je Mesinski moreuz u južnoj Italiji 1908. godine, sravnivši sa zemljom gradove Mesina na Siciliji i Ređo di Kalabrija na italijanskom kopnu. Zemljotres magnitude 7,1 i cunami izazvali su oko 100.000 smrtnih slučajeva. Ekonomska šteta je bila značajna, jer je Mesina bila važna luka na Mediteranu.

Najveći zemljotres poslednjih godina u široj Evropi bio je zemljotres magnitude 7,6 koji se dogodio 17. avgusta 1999. godine u Derinčeu u Turskoj, manje od 100 kilometara jugoistočno od Istanbula. Poginulo je više od 17.100, a povređeno više od 45.000 ljudi. Takođe je izazvao i cunami koji je ubio 155 ljudi.

Samo nekoliko meseci nakon ovog zemljotresa, 12. novembra 1999. godine, Tursku je ponovo potresao jedan od naknadnih potresa. Ovoga puta epicentar zemljotresa jačine 7,2 stepena Rihterove skale izazvao je znatnu štetu u turskom gradu Duzce i odneo između 850 i 900 života.