NOVA NUKLEARNA TRKA?! Šta znači Putinovo OBUSTAVLJANJE "STARTA"?! STRAH širom SVETA, Rusi tvrde da su SAD već POČELE, ako krene i Moskva neka nam je svima BOG U POMOĆI!

Planeta strahuje od nove nuklearne trke posle izjave predsednika Rusije Vladimira Putina da Rusija obustavlja učešće u sporazumu o strateškom ofanzivnom naoružanju, poslednjem nuklearnom sporazumu sa SAD.

Kako je sve počelo?

Nekoliko godina nakon završetka Hladnog rata, predsednici Rusije i SAD-a, Boris Jeljcin i Džordž Buš Stariji izrazili su spremnost da trku u nuklearnom naoružanju ostave iza sebe. Oni su u Moskvi 3. januara 1993. godine potpisali sporazum START II o demontiranju nuklearnih sistema dugog dometa.

Šta predstavljaju START sporazumi?

START je skraćenica od "Strategic Arms Reduction Treaty", odnosno Ugovor o smanjenju strateškog naoružanja. To je bio sporazum o smanjivanju i ograničavanju strateškog, ofanzivnog naoružanja oružanih sistema i raketa dugog dometa, odnosno nosača nuklearnih bojevih glava. 

START I je stupio na snagu krajem 1994. Gledajući unazad, značajno je da se u dodatnom protokolu, pored Belorusije i Kazahstana – i Ukrajina obavezala da preda svo nuklearno oružje iz sovjetske ere.

Foto: AP/Photo

START II nikada nije stupio na snagu

Međutim, za razliku od sporazuma START I, START II nikada nije stupio na snagu. Tenzije između Moskve i Vašingtona ponovo su porasle zbog američkih vojnih operacija u Saveznoj Republici Jugoslaviji i u Iraku i zbog širenja NATO na istok. Na kraju je Rusija povezala ratifikaciju sporazuma sa održavanjem na snazi Sporazuma o ABM-u iz 1972. koji se odnosio na smanjivanje sistema protivraketne odbrane.

- Kada su se SAD povukle iz ABM sporazuma 2002. godine, START II je takođe bio mrtav - kaže Hening Hof iz Nemačkog društva za spoljno-političke odnose.

Bilo je, doduše, pregovora sporazumu START III, ali to je brzo obustavljeno.

Novi START

Novi Start potpisan je 2020. od strane tadašnjeg američkog predsednika Baraka Obame i njegovog ruskog kolege Dmitrija Medvedev. Novi sporazum START ograničava broj strateških nuklearnih bojevih glava koje Sjedinjene Države i Rusija mogu da rasporede.

Stupio je na snagu 2011. i produžen je 2021. za još pet godina nakon što je američki predsednik Džo Bajden preuzeo dužnost. On omogućava i američkim i ruskim inspektorima da obezbede da se obe strane pridržavaju sporazuma. 
 

Putin: Ne izlazimo, već obustavljamo

Ruski predsednik istakao je danas da Rusija ne izlazi iz sporazuma, ali da je prinuđena da ga pauzira. Pre nego što se vrati razgovoru o ovom sporazumu, Moskva mora da razmotri kako da uzme u obzir arsenale Francuske i Velike Britanije, tj. celog NATO-a, rekao je Putin.

On je podsetio da su SAD početkom februara prošle godine zatražile od Moskve da se vrati realizaciji Sporazuma o strateškom ofanzivnom naoružanju, uključujući inspekciju nuklearnih objekata.

- To je neka vrsta teatra apsurda. Znamo da je zapad direktno umešan u pokušaje kijevskog režima da izvede napade na baze naše strateške avijacije - rekao je Putin.

On je istakao da su za to korišćeni dronovi modernizovani uz pomoć stručnjaka NATO-a.

- A sada još žele da vrše inspekciju naših vojnih objekata. U sadašnjim uslovima, sadašnjoj konfrontaciji, ovo izgleda glupo - naglasio je Putin.

Foto: Tanjug/AP

Amerika već pravi nuklearno oružje?

Putin je istakao da Moskva poseduje informaciju da neki ljudi u Vašingtonu razmatraju mogućnost testiranja nuklearnog oružja. On je ukazao da se to dešava kada se u SAD pravi nova nuklearna municija.

- U ovoj situaciji Ministarstvo odbrane i korporacija Rosatom treba da budu spremni za testiranje nuklearnog oružja. Mi prvi, naravno, to nećemo uraditi, ali ako SAD obave testiranje, i mi ćemo to uraditi - zaključio je ruski predsednik.

Krajem januara američki Stejt department optužio je Moskvu da blokira američke inspekcije svojih strateških objekata, što je jedna od glavnih stavki sporazuma, ali taj zahtev postao je apsurdan sa saznanjem da SAD koriste sve rapoložive resurse da pomognu Ukrajini prilikom gađanja ruskih ciljeva. 

O tom je govorio i zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov. On je rekao da je čudno da države zahtevaju od Rusije nastavak ovih aktivnosti kada je Kijev pokušao da izvrši napad na rusku stratešku avijaciju uz direktno vojno-tehničko i obaveštajno-informativno učešće Vašingtona.