PRED KOLAPSOM JOŠ JEDNA AMERIČKA BANKA! Preusmereno 30 milijardi dolara za pokušaj spasa, investitori namirisali "scenario", haos sprečen u poslednjem trenutku!

Grupa velikih američkih banaka ubacila je 30 milijardi dolara u manju regionalnu banku Frst ripablik, za koju se smatra da je u opasnosti da propadne.

Taj potez usledio je u trenutku kada vlasti u SAD pokušavaju da zaustave paniku nakon niza kolapsa američkih banaka. Izveštaji o planovima za pomoć 11 banaka, koje predvode JP Morgan i Sitigrup, pomogli su u podizanju finansijskih tržišta i doveli do povećanja akcija u banci Frst ripablik za više od 20 odsto u jednom trenutku, što je izazvalo zastoje u trgovini.

Ta banka sa sedištem u San Francisku doživela je pad cene akcija za gotovo 70 odsto tokom prošle sedmice pošto su investitori bili zabrinuti da je to sledeća banka u riziku od navale klijenata koji povlače svoje depozite.

Problemi u bankarskom sektoru pojavili su se u SAD prošle sedmice kada je banka Silicijumska dolina (SVB), 16. najveći kreditor u zemlji, propala, što je najveći gubitak američke banke od 2008. godine.

Propast njujorške Signačer banke usledilo je dva dana kasnije. Vlasti su reagovale garantovanjem depozita iznad uobičajenih granica u pokušaju da spreče dalje povlačenje bankarskih depozita, ali finansijska tržišta su ostala nestabilna.

Američka centralna banka prijavila je porast hitnih kredita bankama, sa 318 milijardi dolara neotplaćenih kredita od srede, u odnosu na 15 milijardi dolara nedelju dana ranije. To uključuje otprilike 12 milijardi dolara ponuđenih kroz fond stvoren nakon kolapsa SVB.

Foto: Tanjug/AP

U govoru pred političarima u Vašingtonu, američka ministarka finansija Dženet Jelen rekla je da deponenti treba da imaju poverenja u sistem, istovremeno priznajući ozbiljnost te epizode. U međuvremenu, potpredsednik Evropske centralne banke (ECB) rekao je da je bankarska industrija u Evropi „otporna” i da su tamošnje firme ograničeno izložene uticaju institucija u SAD.

Centralne banke širom sveta su tokom prošle godine naglo podigle troškove zaduživanja u pokušaju da obuzdaju tempo ukupnog rasta cena, odnosno inflaciju. Ti potezi su smanjili vrednosti velikih portfelja obveznica koje su banke kupovale kada su stope bile niže, što je promena koja je doprinela kolapsu banke Silicijumska dolina.