ŠTA AKO TEKSAS ILI FLORIDA UHAPSE BAJDENA, KAO ŠTO JE NJUJORK TRAMPA? Sveto pravilo je prekršeno, posle ovog u SAD ništa neće biti kao...

Predsednici SAD su mogli da urade mnogo loših stvari, ali njihovi naslednici nikada nisu pokretali krivične postupke protiv njih. Tako je bilo i sa Ričardom Niksonom i sa Bilom Klintonom, iako su protiv ovog poslednjeg postojali svi dokazi. Sve do sada....

U Njujorku i Vašingtonu je cela policija bila dignuta na noge i izvedena na ulice. Snage bezbednosti su gradile barikade. Karavani automobila slivali su se iz cele zemlje u Njujork. Vozači su trubili, njihovi saputnici su mahali američkim zastavama. Ljudi usput su im otpozdravljali, držeći transparente „Učinimo Ameriku ponovo velikom".

Tako su pristalice Donalda Trampa izražavale podršku svom lideru.

Njegovo hapšenje konačno je podelilo Ameriku. Građanska konfrontacija u SAD preti da se razvije u pravi „veliki badabum".
          
Ideja demokratskog establišmenta - kome udarnički služi tužilac Menhetna - bila je da Trampa što više ponizi, da ga uništi u očima birača. Sve je bilo usmereno na to.
          

I organizovano sa tim ciljem, uključujući i angažman porno-glumice Stormi Danijels.
          
Krivična prijava proti Trampa je prva krivična prijava protiv jednog američkog predsednika.
          
Dogodilo se i prvo hapšenje predsednika SAD, ako se izuzme anegdotsko hapšenje Ulisa Granta zbog prebrze vožnje sa konjskom zapregom.
          
Trampovo formalno hapšenje - sa prolaskom ispred kamera u pratnji policajaca - imalo je za cilj da običnom Amerikancu, koji poštuje zakon, sugeriše: ovo nije tek horor, već horor-horor-horor.
          
Lideri Demokratske partije nadali su se da će Trampa zauvek osramotiti u očima birača. Da će bogobojazne starice iz Misisipija i slabo obrazovani seljaci iz Teksasa sa užasom odbiti da glasaju za „prestupnika" i da će svoje simpatije vezati za Rona DeSantisa, „sistemskog republikanca" koji je očito spreman da sarađuje sa „dubokom državom".
          
Četvrtog aprila je postalo jasno da je taj plan propao.
          
Ogromna većina Trampovih pristalica vidi da su sve krivične optužbe protiv njega - uključujući i one za koje se spremaju savezni tužioci i država Džordžija- čisto političke.
          
Da demokrate jednostavno nastoje da nokautiraju najjačeg republikanskog kandidata za predsednika države i da ga isključe iz izborne trke, koristeći metode karakteristične za zemlje trećeg sveta.

Tramp je, kao iskusan šoumen, svoje hapšenje pretvorio u uzbudljiv spektakl. Nije se „zabarikadirao" na Floridi, iako je njen guverner - pomenuti Ron DeSantis - obećao da ga neće izručiti na zahtev njujorškog tužilaštva.
          
Suština svih Trampovih govora u poslednje vreme je ista: nisu došli po mene, došli su po tebe.
          
Njegovo krivično gonjenje je zaista signal svim Amerikancima-disidentima, uključujući Rona DeSantisa, drugog po popularnosti republikanca posle Trampa.
          
Ko se makar malo pomeri, ne želeći da igra po pravilima duboke države, biće i uhapšen.
          
Ovo je zapravo pinočeizam u svom svom sjaju.
          
Demokratska partija pokušava da u SAD izgradi upravo onu diktaturu koju Vašington odavno nameće zemljama zavisnim od Amerike.
          
Međutim, pola Sjedinjenih Država je spremno da se bori protiv toga.
          
Nije slučajno što je DeSantis, guverner Floride, upozorio da neće dozvoliti da Tramp bude izručen državi Njujork ako to zatraži njen tužilac.
          
Malo pažnje je poklonjeno ovoj izjavi, aa ona - svojevrsna „pobuna na brodu".
          
Po zakonima SAD, svaki guverner je dužan da dozvoli izručenje osumnjičenog drugoj državi ako su dokumenti za njega u redu. A, povodom Trampa se ispostavlja da se država Florida ponaša kao nezavisna država i odbija da izruči svog državljanina državi Njujork.
          
Upravo zbog toga su se predsednici u Americi trudili da ne diraju jedni druge: njihov status je bio jedna od glavnih državnih spona.
          
Predsednici SAD su mogli da urade mnogo loših stvari, ali njihovi naslednici nikada nisu pokretali krivične postupke protiv njih. Tako je bilo i sa Ričardom Niksonom i sa Bilom Klintonom, iako su protiv ovog poslednjeg postojali svi dokazi.
          
I na haljini Monike Levinski.
          
Sada je taj tabu uništen.
          
Šta u sadašnjim okolnostima sprečava tužioce republikanskih država, ili čak malih gradova, da podignu optužnice protiv Džoa Bajdena i njegovog sina Hantera, protiv Nensi Pelosi, Klintonovih i Obame, ili cele Demokratske partije?

Foto: reuters

Sada postaje sasvim moguće da teksaški tužilac traži izručenje Bajdena iz Vašingtona zbog izdaje države neobezbeđivanjem nepovredivosti granice SAD prema Meksiku. Pa da taj zahtev u Vašingtonu bude odbijen...
          
Kolaps pravosudnog sistema SAD je, u stvari, razdvajanje nekada sjedinjenih američkih država. A idealno leže na međusobnu mržnju „crvenih" i „plavih" plavih država i stvara uslove za masovnu građansku konfrontaciju.
          
Najpronicljiviji američki analitičari (koji zastupaju interese obe strane) već upozoravaju da je ideja demokrata da uguraju Trampa u zatvorski kavez izazvala pravu ustavnu krizu. Jer građani, kad vide da je pravda u njihovoj zemlji srušena, obično sami počnu da dele pravdu.

U SAD rezultat mogu biti nemiri, pobune i neizbežni slom države.
          
- Šta god proizašlo iz optužbi protiv Trampa, to je u svakom slučaju američka tragedija - ocenio je čisto demokratski The Atlantic.
          
- Zar ovo (optuživanje Trampa) neće rasparčati zemlju - zabrinut je ništa manje demokratski The New York Times.

Pitanje je retoričko, odgovor je - očigledan.